Kiseli kupus, bogat vitaminima C i K i vlaknima, obezbeđuje brojne koristi za zdravlje. Sadrži i gvožđe koje jača imunitet i podiže energiju. Od davnina se u Kini preporučivao kupus kao lek od brojnih oboljenja. Kada bi bile svesne koliko je on dobar protiv karcinoma debelog creva i karcinoma dojke žene bi jele svakodnevno salatu od kiselog kupusa.
Kiseli kupus kombinuje blagotvorno dejstvo ostalih kupusnjača sa koristima od probiotika koji se stvaraju u procesu fermentacije. Već i sam kupus sadrži brojne koristi za zdravlje, a kada se ukiseli postaje prava superhrana. Proces fermentacije kupusa je, verovatno, osmišljen pre mnogo vekova kao jednostavan način da se ovo povrće sačuva i koristi tokom zime.
Zdravstvene koristi kiselog povrća bile su poznate drevnim civilizacijama. Istorijski podaci govore da su graditelji Velikog kineskog zida, pre 2000 godina, jeli i kiseli kupus. U Kini se rasol tradicionalno preporučuje kao lek za brojne probleme. Vojska Džingis Kana je verovatno kiseli kupus predstavila Evropi. Rimska armija je takođe koristila kiseli kupus, pre svega za sprečavanje crevnih infekcija tokom dugog vojevanja. Krajem 18. veka, na brodu kapetana Džejmsa Kuka nijedan mornar nije umro zbog skrobuta (nedostatka vitamina C), zahvaljujući, između ostalog, i tome što su na brodu imali velike količine kiselog kupusa. Čuveni nemački naturopata i iscelitelj iz 19. veka, dr Sebastian Knajp, kiselim kupusom je lečio dijabetes, giht, rane i opekotine i upale.
Fermentacija poboljšava kupus
Kiseli kupus spada u fermentisane namirnice, te kao takav sadrži probiotike – dobre bakterije koje sprečavaju razvoj loših bakterija u crevima. Probiotici su korisne bakterije koje mogu da pomognu u poboljšanju funkcije organa za varenje, smanje rizik od dijareje izazvane antibioticima, pomognu kod intolerancije laktoze, sindroma nervoznih creva, kako je pokazalo istraživanje Univerziteta Florida. Probiotici takođe mogu da pomognu u prevenciji kancera, sudeći prema istraživanju FAO; Organizacije za hranu i poljoprivredu UN. Valja imati na umu da se kuvanjem ubijaju ove dobre bakterije, te se preporučuje konzumiranje svežeg kiselog kupusa, u salati, ili samo kratko termički obrađenog. Rastvorljiva vlakna kupusa (i iz kiselog kupusa) vezuju masti i holesterol i izbacuju ih iz organizma. Vlakna pomažu i u snižavanju nivoa šećera u krvi i rizika od konstipacije. Ženama je potrebno 25 g vlakana dnevno, a muškarcima 38 g. Šolja kiselog kupusa sadrži 16% preporučene dnevne doze za žene i 11% za muškarce.
Kiseli kupus vitamini
Vitamini C i K koje sadrži kiseli kupus su moćni antioksidanti. Između ostalog, ovi vitamini su važni za jake kosti. Izgradnja kostiju počinje od vlakana kolagena, na koje se kace kristali kalcijuma i fosfora. Ovaj proces je nezamisliv bez vitamina K, koji proizvodi proteine koji olakšavaju i regulišu mineralizaciju kostiju. Jedna šolja kiselog kupusa sadrži 35% preporučene dnevne doze vitamina C (između ostalog, važnog i za apsorpciju kalcijuma) i 23% vitamina K. Kiseli kupus sadrži 12% preporučene dnevne doze gvožđa (u 1 šolji) – gvožđe jača energiju i imunitet, sprečava anemiju. Gvožđe biljnog porekla se teže apsorbuje od gvožđa životinjskog porekla, ali je zato tu vitamin C koji značajno poboljšava apsorpciju. Osim vitamina C, kiseli kupus sadrži i mlečnu kiselinu koja takođe podstiče apsorpciju gvožđa.
Antikancerogena svojstva kiselog kupusa
Iako je istorija konzumiranja kiselog kupusa duga, interesovanje za njegove zdravstvene koristi obnovljeno je 2002. godine, nakon što je objavljeno istraživanje finskih naučnika koji su, u laboratoriji, otkrili da supstanca koju proizvodi fermentisani kupus – izotio-cijanati, pomažu u sprečavanju razvoja kancera. Isto istraživanje je pokazalo da glukozionalati iz kiselog kupusa takođe pomažu u aktiviranju prirodnih antioksidativnih enzima u organizmu, a flavonoidi pomažu u zaštiti zidova arterija od oksidativnih oštećenja.
Poljski istraživači su 2005. godine istraživali zašto Poljakinje koje su emigrirale u SAD tri puta češće obolevaju od raka dojke u odnosu na njihove sunarodnice koje žive u domovini. Naučnici su procenjivali brojne činioce i zaključili da je konzumiranje kiselog kupusa mogući faktor koji snižava rizik od raka dojke. Žene u Poljskoj u prošeku jedu 15 kg sirovog kiselog kupusa godišnje, dok Poljakinje u SAD jedu oko 5 kg godišnje.
Kiseli kupus sadrži glukozinolate, sastojke koji, kako pokazuju laboratorijska istraživanja, deluju antikancerogeno. Istraživači kažu da žene koje konzumiraju najmanje tri porcije sirovog ili kratko kuvanog kiselog kupusa nedeljno imaju značajno manji rizik od raka dojke u , poređenju sa ženama koje kiseli kupus jedu jednom nedeljno. Slično je pokazalo i jedno istraživanje iz 2012. godine. Estrogen se smatra glavnim faktorom rizika za rak dojke – ovo istraživanje, rađeno u laboratoriji, pokazalo je da kiseli kupus i rasol deluju na ključne enzime uključene u metabolizam estrogena (na taj način dolazi do snižavanja koncentracije aktivnog estrogena, koji utiče na pojavu tumora dojke). Istraživanja koja su usledila nisu dokazala da je kiseli kupus sam po sebi lek za rak, ali jesu ukazali na to da konzumiranje kiselog kupusa ima brojne koristi za zdravlje, a među njima i na prevenciju raka, te da konzumiranje sirovog kiselog kupusa može da bude deo prirodnog tretmana za određene vrste kancera.
Epidemiološke studije sprovedene na ljudskoj populaciji ukazale su na značajno nižu stopu obolevanja od karcinoma debelog creva kod osoba koje češće jedu kupus.
Kiseli kupus i rasol pomažu i kod čira na želucu – oni sadrže vitamin U, koji je efikasan u prevenciji i ublažavanju simptoma čira.
Kiseli kupus može da pomogne čak i kod akni. U slučaju akni, važno je pravilno čišćenje creva i zdrava crevna flora. Zato se tinejdžerima preporučuje da jedu do pola šolje salate od kiselog kupusa svakog dana. Visoka koncentracija sumpora u kupusu je takođe važna za čišćenje lica.
Gorušica je problem kod kojeg pomaže rasol.Dr Merkola tvrdi da rasol stimuliše želudac da proizvodi kiselinu, a upravo je nizak nivo želudačne kiseline jedan od uzroka problema sa varenjem, pa i gorušice. Nekoliko kašičica rasola pre jela poboljšaće varenje.
Čuvena Budvig dijeta (ovo je jedna od najpoznatijih dijeta i alternativnih lekova za rak i dijabetes, čiji je tvorac, polovinom prošlog veka, bila nemačka biohemičarka dr Johana Budvig,) preporučuje čašu rasola pre doručka, svakog jutra. Rasol alkalizuje organizam, bogat je vitaminom C i enzimima i pomaže rast dobrih bakterija u crevima.
Kiseli kupus pomaže i u varenju masnih obroka, ubrzava metabolizam, što pospešuje izlučivanje štetnih materija iz organizma, čisti i regeneriše jetru.
Kiseli kupus deluje i kod reume i upale vena.
Lokalno ga možete koristiti za ublažavanje svraba na koži usled različitih alergijskih upala, manjih opekotina i uboda insekata. posebno pčele ili ose. Na zahvaćeno mesto stavite oblogu od lista kiselog kupusa i uvijte je zavojem ili gazom.
Za podizanje raspoloženja i generalno za dobro zdravlje, svaki dan pojedite dve do tri kašike narendanog kiselog kupusa.
Sirovi, prirodni fermentisani kiseli kupus sadrži mlečnu kiselinu i žive probiotske bakterije. Konzervisani kiseli kupus, pasterizovan kiseli kupus ili dugo kuvan kiseli kupus (sarma, podvarak) nemaju isceliteljske moći, jer se izlaganjem kupusa visokim temperaturama gube i probiotici i drugi važni hranljivi sastojci.
Prirodno fermentisani kupus se pravi od kupusa i soli. So čuva kupus nekoliko dana dok ne počnu da se razvijaju probiotske bakterije. Prirodno fermentisani kupus ne sadrži sirće. Kiselost kupusa dolazi direktno od procesa fermentacije. Šećer u kupusu se pretvara u mlečnu kiselinu, što daje kupusu karakterističan kiseli ukus. Ova kiselina sprečava kvarenje kupusa. Pravilno fermentisani kiseli kupus može da se čuva godinu dana.
