Karfiol (Brassica oleracea var. botrvtis) je povrće koje pripada porodici kupusa (brokoli, kupus i kelj), za koje je naučno dokazano da su najbolji zaštitnici organizma od raznih kancerogenih oboljenja.
Pretpostavlja se da poreklo vodi iz Azije ili Grčke. Prve sigurnije zabeleške o upotrebi karfiola datiraju iz 12. veka, ali o njegovom gajenju na Kipru i u Siriji saznajemo tek u 16. veku. Najveći proizvođač karfiola je Daleki istok, dok se u Evropi najviše gaji u Spaniji, Francuskoj i Italiji.
Za ishranu upotrebljava se cvast, zbijena u glavicu – “ružu”, koja ima veliku hranljivu vrednost i prijatan ukus.
SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO
Karfiol gotovo da ne sadrži masti, ima malo ugljenih hidrata i kalorija, a sadrži fitonutrijente. Te supstance deluju dvostruko, sprečavaju štetno delovanje enzima koji aktiviraju spojeve odgovorne za razvoj raka i povećavaju pozitivno delovanje onih enzima koji onemogućavaju i eliminišu kancerogene supstance. Za smanjenje rizika od razvoja raka nedeljno bi trebalo pojesti tri-pet obroka karfiola, ili bilo koje kupusnjače.
Bogat je proteinima (2,48 mg u lOOg), biljnim uljima (0,34 ), šećerom (1,21) i mineralnim sastojcima (0,83). Od mineralnih sastojaka sadrži najviše kalijuma, fosfora i sumpora. Celuloze ima 0,91 odsto, a suve materije 9,11 procenat.Karfiol sadrži i vitamin C (69 Inu kiselinu i beta-karotin, je čuvar kardiovaskularnog
sto je teško svarljiv, ne preporučuje se za ishranu inih sa želudačno crevnim problemima, jer ima mnogo celuloze.
Smanjuje rizik od pojave multiplakskleroze i moždanog udara.
Trebalo bi koristiti i njegovo lišće, jer ono takođe sadrži važne hranljive sastojke. Ukoliko glavicu barite, lišće možete da skuvate zajedno. Ako pripremate glavicu i lišće posebno, od lišća možete skuvati supu zajedno sa drugim povrćem.
“Karfiol je bogat biotinom, koji ima važnu ulogu u stvaranju osnovne keratinske supstance i time osigurava čvršću strukturu noktiju i kose. Biotin podstiče obnavljanje ćelija na površini kože, poboljšava tonus i kožu čini glatkom i elastičnom.
SAVET PLUS
Da biste iskoristili sve hranljive sastojke iz karfiola, kuvajte ga kratko, 10 do 15 minuta.
Karfiol čuvajte u frižideru u papirnoj ili plastičnoj kesi. Da biste izbegli sakupljanje vlage, karfiol položite stabljikom prema dole. Najbolje je da ga iskoristite u roku do pet dana od kupovine.
Kuvani karfiol najduže možete čuvati u frižideru do dva dana.
Zapečeni karfiol
Isprati i potopiti preko noći solju integralnog pirinča u šolji vode. Propržiti glavicu luka na maslinovom ulju. Sipati 2/3 šolje krupno mlevenih oraha i pržiti sa lukom jedan minut. Dodati četiri čena seckanog belog luka, lovorov list, pirinač sa vodom od natapanja, kašiku tamarija (ili malo soli), sitno rendanu šargarepu, kašičicu majčine dušice i pola šolje crnog vina. Poklopiti i kuvati 40 minuta na umerenoj vatri.
Malu glavicu karfiola iscepkati na cvetove i ubaciti u vodu koja ključa. Dodati malo soli. Kuvati 30 sekundi i ocediti. Tanko nauljiti posudu za pečenje, sipati pirinač, pa u njega “nabosti” cvetove karfiola. Retko razmutiti 2-3 kašike kukuruznog brašna, dodati smesu kašičicu majčine dušice, pa time preliti pirinač i karfiol. Peče se u rerni na 180 stepeni dok ne porumeni.
Corba od karfiola
Potrebno je: 1/2 kg očišćenog karfiola, 50 grama ulja, 3/4 litre vode, 1/2 litre mleka, 1 dl kisele pavlake, dva žumanca (ili jedno celo jaje), kašika brašna, so i biber po ukusu, malo lišća celera.
Priprema: Opran i na cvetiće razdeljen karfiol staviti u posoljenu mešavinu mleka i vode i kuvati 15 minuta. Posebno na ulju propržiti brašno (paziti da ostane belo, ili da ne pregori), pa zapršku sipati u čorbu. Dodati malo bibera, celerovog lista i prokuvati još nekoliko minuta. Čorbu skloniti sa vatre i u međuvremenu izmutiti žumanca i pavlaku, pa začiniti.
