Italijanski istraživači su potvrdili ono što se već neko vreme pretpostavlja: redovno uzimanje hrane bogate kalijumom, kao što su lisnato povrće, krompir, banane, paradajz, soja, kajsije, avokado, nemasni jogurt, sok od šljiva, pasulj i grašak, može da ublaži rizik od moždanog udara i bolesti koronarnih arterija…
Rezultate istraživanja naučnici temelje na rezultatima deset studija objavljenih između 1966. i 2009. godine, koje su uključivale gotovo 280.000 odraslih osoba. Tokom tog perioda 5.500 osoba je doživelo moždani udar, a gotovo 3.100 njih pati od koronarne bolesti srca. Viši unos kalijuma je bio povezan s 19 posto manjim rizikom od moždanog udara i 8 posto manjim rizikom od koronarnih bolesti srca.
Ovi rezultati podržavaju globalne preporuke za povećavanje potrošnje hrane bogate kalijumom, kako bi se sprečile vaskularne bolesti.Druga studija je otkrila kako ishrana bogata sirovim voćem i povrćem može da pomogne u zaštiti od moždanog udara. U tom istraživanju naučnici su ispitivali učestalost moždanog udara medju više od 20.000 muškaraca i žena, starih od 20 do 65 godina, koji nisu imali kardiovaskularne bolesti na početku istraživanja. Tokom deset godina praćenja učesnici su doživeli 233 moždana udara. Nakon što su u obzir uzeli niz faktora, istraživači su otkrili da ljudi s visokim unosom (više od 262 grama dnevno) sirovog voća i povrća imaju čak 36 posto manju verovatnoću za moždani udar od onih s niskim unosom (manje od 92 grama dnevno) sirovog voća i povrća.
– Međutim, ne postoji povezanost između rizika od moždanog udara i visokog unosa (više od 233 grama
dnevno) ili niskog unosa (manje od 113 grama dnevno) prerađenog voća i povrća.
Kalijum reguliše srčanu funkciju, smanjuje krvni pritisak i potreban jeza normalnu ravnotežu vode u organizmu. Esencijalan je za sintezu nukleinskih kiselina i proteina, kontrakciju mišića i rad nerava, kao i za provođenje nervnih signala, važan je za eliminaciju CO2 iz pluća kao i normalnu funkciju bubrega. Učestvuje u pretvaranju glukoze u glikogen i u održavanju normalne acido-bazne ravnoteže u organizmu. U većem delu telesnih procesa u kojima učestvuje, kalijum je u vezi s natrijumom, i to u suprotnim ulogama. Manjak kalijuma izuzetno je redak kod zdravog organizma, zbog široke rasprostranjenosti ovog elementa u hrani. Nedostatak se javlja kod upotrebe diuretika, kod dugotrajnih proliva i povraćanja, dok su simptomi nedostatka: slabost, anoreksija, mučnina, ravnodušnost, bojazan, pospanost i iritiranost.
Gde sve ima kalijuma?
KAJSIJA, SUŠENA (1.850 mg)
Kajsije pomažu kod suvog grla i ždrela, umora, teškoća u koncentraciji i pospešuju izgradnju ćelija. Vlakna iz kajsije regulišu rad creva i krvni pritisak. Lutein i zeaksantin, kojih ima u kajsiji, štite osetljivu strukturu mrežnače od fotooksidacije. Inače, nedostatak luteina dovodi se u vezu s kataraktom. Neka istraživanja upućuju na to da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualni rad. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne ljude
SOJA (1680 mg)
Soja je jedina biljna namirnica koja sadrži sve esencijalne aminokiseline bez kojih organizam ne može da funkcioniše. Sojini proteini su po iskoristivosti potpuno jednaki proteinima životinjskog porekla, pa upravo iz tih razloga soja može ravnopravno da učestvuje u izgradnji proteina u ljudskom organizmu. Sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali bez zasićenih masnoća i holesterola. Osim kalijumom, bogata je kalcijumom i fosforom, kao i gvožđem, sumporom, manganom, natrijumom, molibdenom, bakrom, borom, jodom, kobaltom i cinkom.
SUVO GROŽĐE (746 mg)
Uz suve šljive i kajsije, suvo grožđe spada u voće s najvećim procentom antioksidanasa. Iako se za hranu koja je slatka i lepljiva kao suvo grožđe smatra da je štetna jer izaziva propadanje zuba, novije istraživanje dokazalo je upravo suprotno. Fitohemikalije prisutne u suvom grožđu suzbijaju rast bakterija u usnoj duplji odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni. Osim što pomažu u održanju zdravlja zuba, one uglavnom sadrže fruktozu i glukozu, a ne saharozu, koja je glavni krivac za bolesti usne šupljine.
KROMPIR (421 mg)
Krompir je namirnica povoljna za ishranu osoba svih starosnih grupa dragocen je izvor energije i ugljenih hidrata (škroba). Sadrži materije koje odlično deluju na ljudsko zdravlje i leci bolesti nastale usled poremećene razmene materija (giht, reuma). U narodnoj medicini krompir se upotrebljava kao pomoćno lekovito sredstvo kod reumatizma, upale zglobova, glavobolje, visoke temperature, opekotina, promrzlina, u obliku kaše od oljuštenog, sirovog krompira. Prilikom termičke obrade namirnica, vitamin C se velikim delom razara, dok se u krompiru gubi tek ako se kuva oljušten i isečen.
BANANE (360 mg)
Zrele banane sadrže materije koje deluju na dva načina: aktiviraju epitelne ćelije sluzokože želuca tako da proizvode debeli zaštitni sloj sluzi koji predstavlja barijeru želudačnoj kiselini i eliminišu bakterije iz želuca (posebno Helicobacter pylori) za koje se pouzdano zna da uzrokuju nastanak čira. U jednoj od studija pokazalo se da mešavina banane i mleka bitno smanjuje lučenje želudačne kiseline. One su i dobar izvor pektina, rastvorljivih vlakana koja upijaju tečnost pa na taj način poboljšavaju normalnu peristaltiku organa za varenje i olakšavaju izlučivanje stolice. Ujedno povećavaju sposobnost organizma da apsorbuje kalcijum, pa time ovo voće posredno pomaže u usporavanju gubitka kalcijuma iz kostiju kod bolesti kao što je osteoporoza.
DINJA (320 mg)
Dinja sadrži vitamine C i A koji deluju kao antioksidansi, štiteći organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja; podstiče rad bubrega, pomaže u uklanjanju štetnih materije iz organizma i smanjuje visok krvni pritisak. Zbog biljnih vlakana ovo slatko voće takode povoljno deluje na varenje, pomaže u smanjenju telesne težine i kod nadimanja u trbuhu.
PARADAJZ (222 mg) Paradajz ne sadrži oksalnu kiselinu, pa u njemu mogu uživati i oboleli od reume i upale zglobova. On povećava i izlučivanje vode iz organizma, dobro deluje na srce i krvotok, reguliše varenje i snižava krvni pritisak. Bogat je pektinima i mnogim organskim kiselinama koje podstiču apetit, aktiviraju procese varenja i sprečavaju negativno delovanje bakterija.
