kako smanjiti glad i zelju hranom
Glad na nervnoj bazi ili kako pobediti glad i smanjiti želju za hranom…

Ako ste ikada u jednom zalogaju pojeli celo veliko pakovanje sladoleda nakon neke svađe ili proždrali za sekund ogromnu kesu bombona veče pre važnog sastanka, onda ste upoznati sa umirujućem dejstvom koje hrana ima. Slatkiši, sladoled i druga hrana bogata ugljenim hidratima imaju ogroman efekat na hemijski sastav mozga. Ta hrana stimuliše proizvodnju jedinjenja koji mogu da dovedu do, ili ponekad povećaju osećanje smirenosti i zadovoljstva.

Ipak, čak i oni neozbiljni slučajevi kada čovek jede da bi popravio raspoloženje mogu lako da se pretvore u hroničnu naviku. A pošto ne možete uvek da sprečite to emotivno prejedanje i smanjite glad i želju za hranom, možete da izaberete dijetalnu hranu. Pobeda je u tome da mozgu date hranu koju zaista traži, a da ne podlegnete neobuzdanoj gladi i apetitu na nervnoj bazi.

Kada unosite šećer, vaš organizam oslobađa insulin u krvotok. Insulin povećava dostupnost aminokiseline triptofan u mozgu, gde se ona koristi za proizvodnju serotonina, koji je odgovoran za dobro raspoloženje. Serotonin je toliko značajan za emocionalnu ravnotežu da mnogi antidepresanti deluju tako što sprečavaju njegovu reapsorpciju.
Međutim, ovaj efekat je veoma kratkotrajan, a slatkiši sem kalorija retko sadrže i neke druge hranljive materije. Voće bogato vlaknima poput bobičastog voća, kajsija i grejpfruta zadovoljava vašu želju za slatkim za mnogo manji broj kalorija. Vlakna koja sadrže usporavaju digestiju, produžavajući dejstvo serotonina.dakle možete smanjiti želju za hranom ako umesto slatkiša jedete voće.

Nedavno su istraživanja pokazala da i omega-3 masne kiseline mogu da otklone simptome depresije čime možete pobediti glad na nervnoj bazi.One se nalaze u orasima, lanu i masnoj ribi poput lososa.
Kada ste zabrinuti, nadbubrežne žlezde oslobađaju određene hormone koji povećavaju nivoe glutanina, koji se nalazi u hemijskom sastavu mozga i koji stimuliše želju za visokokaloričnom hranom.

Isto se dešava i kada ste besni, mada postoji jedna značajna razlika: kada ste zabrinuti, želite odmah da nešto pojedete. Ali, nećete posegnuti za hranom sve nakon što bes dostigne vrhunac. Ako baš morate nešto da stavite u usta, onda se opredelite za čvrstu, niskokaloričnu hranu. Na raspolaganju vam stoje jabuke, šargarepa, celer i slično. Sam čin žvakanja pomaže da se oslobodi napetost u mišićima lica.
Dosada je uglavnom zamaskirani, blagi oblik depresije. Ono što osećate jeste nepostojanje veza sa samim sobom ili drugima.

Slatki obroci ne obezbeđuju dovoljnu količinu energije koja vam je potrebna da biste živnuli. Ni šolja kafe ovde ne pomaže: kofein može štetno da utiče na konverziju triptofana u serotonin u mozgu. Umesto toga, konzumirajte složene ugljene hidrate (poput žitarica) ili proteine (poput ćurke i nemasnog jogurta). Ova kombinacija stabilizuje šećer u krvi, ali ipak zadovoljava potrebu za serotoninom.

Nedavno je otkriveno da pica predstavlja hranu za kojom ljudi najčešće posežu kada su srećni.
Pica sadrži proteine gluten i kazein koji stimulišu proizvodnju endorfina. A endorfina joć više podstiče osećanje euforije.
Međutim, ova jedinjenja se ne nalaze samo u pici. Gluten se nalazi u crnom hlebu, a kazein u mlečnim proizvodima.Dakle umesto pice koja goji trebalo bi da jedete: nemasni sir i tost od crnog hleba.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.