Sa dohranjivanjem se najčešće započinje u uzrastu između 4. i 6. meseca života. Prerano uvođenje (pre napunjena 4 meseca) nemlečne hrane nema nutricionističkog opravdanja, dok odocnelo (posle navršenih 6 meseci) nailazi na otpor i teškoće prihvatanja takve hrane, kao i unosa gvožđa. Mnoga naučna istraživanja pokazala su da nije dovoljno da se dete hrani samo mlekom (majčinim ili industrijskim), jer ono ne može da podmiri sve nutritivne i oligomineralne potrebe odojčadi.
Za ishranu bebe koriste se nemlečne namirnice životinjskog i biljnog porekla. Uvođenje te hrane (voća,povrća…), mora se činiti uz obrok ili između obroka. Novi, različiti ukusi raznih namirnica koje se postupno uvode u dečiju ishranu, u nekim slučajevima mogu stvoriti poteškoće. Mnoga deca te novitete ne prihvataju rado i svakako treba imati puno strpljenja, a treba paziti in a moguće alergijske reakcije.
Opšta pravila pri uvodjenju novih ukusa u ishranu beba
Sada ćemo govoriti o prilagođavanju bebe na nove ukuse. Opšta pravila u dohranjivanju odojčeta su:
– nova hrana uvodi se postepeno, u toku jedne nedelje. (Najbolje je novu vrstu hrane isprobati u prepodnevnim satima – kako bi se moguće alergijske reakcije lakše primetile i zaustavile.)
– hrana koju dajemo mora biti tečno kašaste konzistencije do navršenih 6 meseci.
– prve namirnice neka budu blagog ukusa. U savetovalištu za ishranu od nutricioniste možete dobiti tačna uputstva o vrstama voća i povrća, mesa i sireva koje većina dece rado prihvata i čiji im se ukus sviđa.
paralelno uvođenje dve namirnice ne preporučuje se (zbog alergije i ne mešanja ukusa).
Nemlečna hrana daje se pre odgovarajućeg obroka, znači onda kada beba očekuje svoj redovan obrok. S vremenom, kada beba sve bolje prihvata nemlečnu hranu, treba proširiti i izbor namirnica.
Voće se daje u vidu sokova, kompota, voćnih kaša, pečenog voća i kao sveže pasirano ili strugano voće. Prijatan ukus i različite mogućnosti pripremanja čine da beba lako prihvata voće.
Davati kvalitetno voće
Treba birati zrelo i kvalitetno voće, koje treba dobro da se opere, zbog pesticida, fungicida… Agrumi se peru toplom vodom, uz ribanje četkicom, a potom se preseku i iscede plastičnom ili staklenom cediljkom. Kisele sokove: limun, mandarina, višnja, pomorandža, ribizla (radi boljeg prihvatanja od strane deteta) obavezno treba razblažiti prokuvanom zaslađenom vodom („lakim sirupom”), dok se drugi sokovi daju bez razblaživanja i bez dodatka šećera. „Laki sirup” se priprema od 10 g šećera, 100 ml vode i to sve mora da ključa 3-5 minuta. Sokove cediti, po mogućnosti, uvek neposredno pre davanja detetu, a potom ih sipati u staklene ili emajlirane posude, a nikad u metalne.
Neka voća se dobro međusobno kombinuju – banana sa jabukom, jabuka sa kruškom, limunov sok sa raznim kompotima i pečenim voćem.
Sveza voća, pasirana ili rendana, daju se u manjoj količini nego kompoti. Za stariju bebu mogu da se pomešaju sa samlevenim bebi keksom ili sa malo meda (oprez – alergija!).
Imajte na umu da neka odojčad mogu slabije da podnose sok od pomorandže i kajsije, sveže banane i ananasa. Najčešći simptomi slabije podnošljivosti su: plačljivost, nadimanje trbuha, nekada bljuckanje i malo poremećen san.
Pažljivo s povrćem u ishrani beba
Povrće sadrži dosta celuloze koja se u stomaku i crevima odojčeta uopšte ne vari. Usled toga dolazi do opterećenja stomaka i gubitka apetita, a ponekad i do povraćanja i proliva. I brašno sadrži veće količine škroba, za čije varenje je potrebna znatna količina odgovarajućih sokova – fermenata. Zbog svih ovih činilaca neophodan je postepeni pristup pri unošenju brašna, povrća i mesa u ishranu odojčeta. Vremenski, to prilagođavanje na novu hranu treba da traje od 5. do 12. meseca bebinog života. Kašama od povrća, počevši od određenog uzrasta odojčeta, dodaju se začini (radi lepšeg i prihvatljivijeg ukusa) i to: so (na vrh noža), a ponegde i malo šećera, mleka, biljne masnoće (krajem prve godine), dekstra-niziranog brašna, supe od mesa, limunovog soka. U povrće mogu da se dodaju i drugi začini, kao što su: peršun u boraniju i supu od mesa; mirodija u tikvice i mladi grašak; sveže pečena i oljuštena slatka paprika u boraniju; kuvan pasiran praziluk u boraniju, karfiol i mladi grašak. Ovi dodaci popravljaju ukus, koriguju baznost nekih povrća, a uz sve ovo – dodato brašno i celuloza iz povrća se dopunjuju u svom delovanju na bolji rad i pražnjenje creva. Treba izbegavati jake začine i klasične zaprške. Čorbe od povrća su vrlo korisne za odojče, jer sadrže mnoge hranljive sastojke. Po gustini su takve da ih dete lako i rado uzima, a i dobro podnosi. Neke od njih su korisne i kao lekovita hrana (npr. čorba od šargarepe).
Korišćenje dekstraniziranog brašna
Dekstranizirano brašno (za dodavanje povrću ili čorbama od povrća) priprema se na sledeći način: prosejano belo pšenično brašno staviti u suv tiganj ili šerpu. Na umereno toploj plotni zagrevati brašno, uz mešanje drvenom varjačom – da brašno dobije svetložućkastu boju. Ohladiti, pa presuti u čistu, suvu teglu koja može dobro da se zatvori. Pri dobrom čuvanju može da se pripremi brašno u količini potrebnoj za 6-7 dana, čime se štedi u vremenu. Polisaharid (škrob) iz brašna, izložen suvom zagrevanju, prelazi u dekstrin i maltozu, čime se poboljšava ukus i olakšava varenje u crevima.
Bebi treba naizmenično davati obojeno i neobojeno povrće. Dobro se kombinuju: blitva +
krompir, spanać + krompir, boranija + pirinač, šargare-pa + krompir, spanać + pirinač, kelj + krompir…
Kada se odojče navikne na više vrsta povrća, može se, u potpunom obroku (oko 200 g), u istom obroku dati različito povrće, na primer 3-4 vrste povrća različitih boja.
Konkretno, povrće se uvodi u ishranu, između ostalog, i da smanji želju odojčeta za slatkim namirnicama.
