Kajsija (Prunus armeniaca) je voćka koja sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus, familije Rosaceae, odnosno ruža. Najverovatnije potiče iz Srednje Azije i severoistočne Kine, a u Evropu su je iz Jermenije doneli Rimljani, oko 70. godine pre nove ere.
Najviše kajsija se proizvodi u Turskoj, Iranu i Italiji. Obično se prerađuju i prodaju kao sušene, ali se od njih preradom dobija i sok, džem i kompot.
Kajsija sastav lekovito dejstvo
Kajsije su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A. Samo 100 g ploda obezbeđuje 45% dnevnih potreba odrasle osobe za ovim vitaminom. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (11 mg u lOOg), a najpoznatije su po velikoj količini kalijuma. Sto grama svežih kajsija sadrži 350 miligrama kalijuma, a suve do 1.370 mg. Budući da kalijum blagotvorno deluje na rad srca i mišića i stimuliše izlučivanje mokraće, kajsije se posebno preporučuju obolelima od kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja i gojaznim.
Zahvaljujući fosforu (114 mg u 100 g) i magnezijumu (50 mg), kajsije pozitivno utiču na poboljšanje pamćenja i povećanje radne sposobnosti.
Sok svežih kajsija, osim kalijuma,sadrži i gvožde, pa je koristan kod malokrvnosti, želudačno-crevnih i kardiovaskularnih oboljenja, ali i u trudnoći, zatim kod kožnih i oboljenja sluzokože usta. Svež sok ima blagotvorno dejstvo i kod groznice, kožnih bolesti i opekotina jer ubrzava i izbacivanje toksičnih materija iz organizma.
U kajsijama ima i aluminijuma (364 mikrograma), bora (1.050 mkg), vanadijuma (20), joda (1), kobalta (2), mangana (220), bakra (170), molibdena (7), nikla (30), i retkih metala, poput titana (200), stroncijuma (500), kao i hroma (1) i cinka (82).
Kajsije sadrže mnogo vode pa nisu mnogo kalorične, sadrže 45 kcal u 100 grama. Sušene su, naravno, daleko kaloričnije (247 kcal u 100 g).
Zbog bogatstva kalijumom i niskog sadržaja natrijuma, kajsije snižavaju pritisak i smanjuju nivo lošeg holesterola.
Pomažu u odbrani organizma od infekcija, poboljšanju vida i obnovi tkiva.
U kozmetičkoj industriji seme kajsije se koristi za preparate namenjene suvoj i osedjivoj zreloj koži.
Kajsije se preporučuje osobama podložnim stvaranju kamena u bubregu kao i ženama koje imaju glavobolje izazvane PMS-om.
Savet plus
Sveže isceden sok od kajsije pomoći će vam kod ujeda insekata i opekotina od sunca. Iscedite ga u odgovarajuću posudu i nanosite tuferom nekoliko puta na dan da bi ste postigli trajno olakšanje od crvenila, peckanja ili svraba.
Sladoled od kajsija
litar vode
– 250 g pasiranih kajsija
– sok od dva limuna
– belance
– 500 g šećera.
Prokuvati vodu, šećer i pasirane kajsije. Dodati limunov sok, malo prohladiti i dodati ulupano belance. Ohlađenu masu staviti u posudu za zamrzavanje. Posle 20 minuta gotov sladoled podeliti u čaše u kojima će stajati do služenja.
Ulje koštica kajsije protiv bora
Ako imate dehidriranu, nečistu kožu ili bore, ulje od koštica kajsije je pravi izbor. Korisni sastojci ulja kajsije hrane kožu, daju joj vlažnost i štite je od loših spoljnih uticaja. Ulje od koštica kajsije deluje i kao intenzivni lifting. Koristi se i za zaštitu i negu osetljive kože. Ublažava opekotine od sunčanja, umiruje iritiranu kožu i pomaže ispucaloj i koži koja se peruta.
Maska od kajsija pre sunčanja
Ako planirate da provedete vikend napolju, ili se spremate za odlazak na more, pripremite kožu pomoću maske od kajsija, koje su bogate beta-karotenom. Izgnječite četiri do pet zrelih kajsija i dobijenu smesu nanesite na lice. Ostavite da deluje petnaest minuta.
