kajsija kalorije

Kajsija kalorije vitamini minerali…
kajsija kalorije
Jedna kajsija težine 35 grama sadrži 17 kalorija
100 grama kajsija sadrži oko 50 kalorija.

Razgranato stablo kajsije naraste i do 5 metara. Okrugli, jajasti listovi na ivici su fino nazubljeni. Cvet je spolja crven, a iznutra beo. Plod je sočna, okrugla, mirisna i slatka lopta narandžaste boje s crvenim mrljama i dlačicama na kožici, u kojoj je gorka slatka koštunjava semenka. Kajsija se sadi u baštama oko kuća, u voćnjacima i na plantažama. Beru se svi delovi voćke, plod za jelo, a za lek se koriste cvet, kora, koren i semenka iz koje se dobija eterično ulje. Eteričnim uljem efikasno se leče razne kožne nečistoće i tegobe, pa se dosta koristi u kozmetici i farmakologiji. Plod kajsije sadrži oko 80% vode, oko 10% šećera, proteina 0,6%, masnog ulja 0,4%, ugljenih hidrata 8-15%, biljnih vlakana 8,2%, zatim kiseline leatril, folnu, limunsku, jabučnu i vinsku, kalijuma 320 mg, kalcijum, magnezijum, gvoždje, natrijum, silicijum, fosfor, kao i vitamine P i PP, karotina 1.500 mg, C i E vitamin.

Neka istraživanja upućuju na to da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualne napore. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne. Pomaže kod suvoće grla i ždrela, umora, poteškoća u koncentraciji i podstiče izgradnju ćelija. Vlakna iz kajsije omogućavaju regulaciju rada creva i regulišu krvni pritisak. Lutein i zeaksantin, kojih ima u kajsiji, štite osetljivu strukturu mrežnjače od fotooksidacije. Inače se nedostatak luteina dovodi u vezu s kataraktom. Proučavanjem navika u ishrani nekih primitivnih civilizacija, otkriveno je da one uopšte ne obolevaju od karcinoma, što se pripisuje amigdalinu (vitamin B17), kojeg ima u semenkama kajsije. Dnevno se preporučuje 7-10 semenki. Ulje kajsije se takođe od davnina koristi protiv raka i čireva, a upotrebljava se i u kozmetičkoj industriji za omekšavanje kože. Esencijalno ulje, dobijeno destilacijom, koristi se kao aroma u poslastičarskim i kulinarskim proizvodima.

Mnogi ljudi osetljivog želuca ili s bolesnom jetrom i pankreasom ne podnose svežu kajsiju, ali će lakše pojesti osušenu ili pripremljenu kao kompot. Spomenimo i da suva kajsija leči anemiju. Ne preporučuje se konzumiranje nezrelih plodova, jer celuloza iz kožice može da izazove poremećaj u procesu varenja. Kod sklonosti prolivu, ovo voće može da ga pojača, a kod neumerenog konzumiranja može da izazove i slabost. Trudnice ne bi smele da jedu preterane količine kajsija, zbogvisokog sadržaja bakra. Kako osobama s bolesnom jetrom nije preporučljivo da jedu sveže koštičavo voće, sušena kajsija je odlična zamena i dobro lekovito sredstvo za lečenje anemije. Koštičavo voće jede se drugačije nego ostalo. Tako se kod oboljenja jetre, pankreasa i želuca ne preporučuje, a pogotovo ne na prazan želudac. Koštičavo voće jede se lagano i dobro se žvače, a preporučljivo je jesti ga s crnim hlebom, jer on smanjuje kiselu reakciju. Koštičavo voće mora biti potpuno zrelo i posle njega se ne sme piti voda. Reumatičarima i drugim osobama kojima nije dozvoljeno konzumiranje svežeg koštičavog voća, preporučuje se kompot od kajsije.

A šta kaže narodna medicina?

Zapadna narodna medicina koristi kajsiju za lečenje: akni, bolesti očiju, bolesti kože, kašlja, konstipacije, povreda i rana, nervne napetosti, za izazivanje povraćanja, čišćenje creva, u kozmetici i za bojenje namirnica.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.