kafa visok pritisak

KAFA SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOSTkafa visok pritisak

Kafa je voma cenjen napitak u velikom delu sveta, osim tamo gde se pretežno konzumira čaj. Napitak se spravlja kuvanjem sitmo mlevene pržene kafe — turska kafa, ekstrahovanjem krupno mlevene kafe u aparatima — expreso kafa ali spravljanjem tzv. filter kafe i nstant nes kafe.

Potrošnja kafe kod nas je oko 5,5 kg po stanovniku godišnje, dok je u Nemačkoj — 7 kg, u Holandiji — 9,4 kg, Austniji — 7 kg, Francuskoj — 5,4 kg, Danskoj — 11 kg i Finskoj — 14,5 kg.

Koliko kafa ima kalorija
S obzirom da za pripremanje napitka treba svega jedna do nekoliko kašičica kafe broj kalorija je veoma mali.Kafu kalorijama opterećuju dodaci pre svega šećer i mleko.Pa na kalorije utiču oni a ne sama kafa.
Jena šoljica kafe bez šećera sadrži svega oko 7 kalorija
Nes kafe 3 u 1 jedna šolja sadrži oko 70 kalorija
Kafa s mlekom i malo šećera oko 30 kalorija
Šolja espresa ima oko 40 kalorija
Zasladjena filter kafa oko 50 kalorija.

Kafa se ne smatra namirnicom, jer nema hranljive vrednosti, već je to napitak prijatnog mirisa i ukusa i osvežvajućeg dejstva na organizam, zbog sadržaja kofeina koji stimulativno deluje na fizičke i naročito psihičke osobine ljudi.

Kafa ima malu kalorijsku vrednost, jer sadrži neznatne količine ugljenih hidrata — 0,2%, belančevina — 0,7% i masti — 0,3%. Sadrži nešto malo kalcijuma, gvožđa i riboflavina.

Prženjem, kafa menja sastav, i izgled. Postaje mrke boje i dobija sjajan i mastan izgled od ulja, koja prženjem izbijaju na površinu zrna. Miris je dosta jak i prijatan, jači kod »Arabike«, slabiji kod »Robuste«. Radi kombinovanja svojstava, kafa se uglavnom prodaje kao pržena mešavina dve ili više vrsta, kako bi se dobili i zadovoljavajuća aroma (»Arabike«) i punoća (»Robuste). U toku prženja, voda i druge isparljive materije nestaju, gubi se i izvesna količina kofeina, šećer se karameliše, a celuloza ugljeniše, tako da pržena kafa dma oko 2% vode, 8% šećera, 10—15% ulja, oko 11% proteina i oko 1,5% kofeina.
Kao i čaj i spanać, kafa sadrži oksalnu kiselinu, koja vezuje kalcijum-jone u nerastvorljive sastojke, koje organizam ne može apsorbovati. Ali, ako u ishrani ima dovoljno kalcijuma (mleko i mlečni proizvodi), ovo nema značaja za zdravlje potrošača.

Najpoznatiji sastojak kafe je kofein — stimulator nervnog sistema, koji se lako rastvara u vodi. Količina kofeina zavisi od vrste kafe, načina prerade i kuvanja. Dok šoljica espreso kafe sadrži 110—150 mg kofeina, filtar kafe 64—124 mg, »instant« kafe 40—100 mg, dotle dekofeinizirana ikafa ima svega 2—5 mg kofeina.

Šoljica čaja sadrži 50—125 mg kofeina, zavisno od jačine, dok ga biljni čajevi uopšte nemaju. Čaša »Cola« pića sadrži 55 mg kofeina.

KUPOVINA I CUVANJE

Kupovati: prženu ili prženu mlevenu kafu koja je ori-ginalno pakovana u ambalaži koja ne propušta vođu i vaz-duh. Pošto pržena, a naročito mlevena kafa gubi aromu, ku-povati količinu samo za nekoliko dana. Ndjbolje je kupiti što svežiju prženu kafu u zrnu i samleti u prodavnici ili kođ kuće pred samo kuvanje. Od kilograma kafe dobija se 100— —120 šoljica kafe.

Za kuvanje kafe pogodnija je meka voda, jer je onda ukus »čistiji«, nego tzv. tvrda voda, sa dosta mineralnih materija. Ako je voda hlorisana, dobro je staviti je u toku noći u frižider, i to u staklenoj a ne u plastičnoj boci, tako da hlor ispari.

Niikada ne spravljati kafu sa tekućom vodom ili vodom koja je bila ranije prokuvana. Obe ove kafe nemaju dovoljno kiseonika, što umanjuje ukus kafi.
Kuvati je uvek u čistoj posudi, jer ako posuda nije dobro oprana od prethodnog kuvanja, kafa dobija užegao ukus i gorčinu. ,

U toku kuvanja kafe dolazi do rastvaranja aromatičnih sastojaka (eterična ulja, šećeri), bez zahvatanija gorkog oporog ukusa tanina. Dužim kuvanjem dolazi do rastvaranja i tanina, kao što je najčešće slučaj sa turskom kafom. Obična espreso kafa ima manje gorak ukus nego filtar kafa, jer kod espreso kafe voda prolazi kroz kafu samo jednom, a kod filtar kafe nekoliko puta. Kod turske kafe, kafa je, praktično, sve vreme izložena dejstvu vrele vode. Da bi se dobila jaka kafa, sa malo gorčine potrebno je povećati dozu kafe, a ne vreme kuvanja.

Ekstrakt kafe. To je osušen, u vodu rastvorljiv proiz-vod, dobijen ekstrakcijom vode iz čiste pržene mlevene kafe (linstant kafa). Sadrži manje kofeina od pržene. Ekstrakt kafe mora biti potpuno rastvorljiv u vodi (99,9%), a ako to nije, onda je u pitanju kvalitet. Računa se da se 1/3 kafe u svetu troši u vidu instant kafe, jer je ona često jeftinija od pržene kafe, s obzirom na sadržaj korisnih sasto-jaka i pošto se veoma lako priprema — prostim otapanjem u toploj vodi. Prednost je i što lakše zadržava svežinu. Od 100 g instant kafe dobija se oko 50 šoljica kafe. Jedini je nedostatak što se, ponekad, proizvodi od najjeftinijih kafa i, često, nema zadovoljavajući ukus. U svakom slučaju, pri kupovini obratiti pažnju i na marku, bez obzira na cenu.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.