Kafa i zdravlje

LEKOVITA SVOJSTVA KAFE
-Jačanje mentalne aktivnosti i energije.
-Stimulacija fizičke energije.
-Zastita zuba od kvarenja, tj. služi kao dobar ispirač zuba.
-Jačanje raspoloženja i volje za radom.
-Ublažavanje astmatičnih napada.
-Sadrži sastojke kojima se pridaje značaj prevencije protiv raka.

Koliko KAFE NAJVIŠE piti dnevno?
Najbolje je konzumirati nekoliko šoljica kafe u toku dana, jednu ujutro, druge u toku dana, ali ne kasno uveče. Na taj način kafa utiče na budnost i koncentrisanost, na raspoloženje i fizičku i mentalnu izdržljivost i na veću produktivnost. To je i razlog što se u nekim preduzećima kafa iz automata nudi besplatno, jer je ustanovljeno da povećava sposobnost za rad, kako fizičkih, tako i umnih radnika.

Mnogi smatraju da više od 5 šoljica kafe mogu imati neka neželjena svojstva, što je individualno, a noćne kafe ne bi trebalo da koriste oni koji pate od nesanice.
Kafa je smatrana univerzalnim lekom protiv mnogih bolesti i stanja, a naročito za potiskivanje potištenosti i neraspoloženja. Doneta je u Evropu iz Arabije, oko 1600. godine, i prvo je prodavana kao lek, a ne kao napitak. Francuski pesnik Volter je za kafu govorio da je ona »taman i jak moždani napitak«. Bila je poznata i kao sredstvo kod
problema organa za disanje. Prema dr Salteru, sredinom prošlog veka, najbolje sredstvo protiv’ astme je jaka kafa. Dugo je u 19. veku alergična bronhijalna astma lečena crnom kafom.

Činjenice su da je kafa u svetu omiljeni napitak i lek za jačanje fizičke i mentalne kondicije, zahvaljujući kofeinu. Kafa takođe opušta bronhijalne mišiće, stimuliše fizičku izdržljivost i pokazuje neka druga koriisna svojstva, ako se umereno konzumira.

MENTALNA SPOSOBNOST, BOLJE RASPOLOŽENJE I KAFA
Mnogi testovi vršeni u naučnim ustanovama širom sveta potvrđuju da kofein pospešuje mentalne funkcije, utiče na brže reflekse, koncentraciju i preciznost. To se najbolje zapaža posle jutarnje kafe. Dr Lieberman je zaključio da 200 mg kofeina, koje sadrži šoljiica kafe, poboljšava sposobnost za vožnju, odnosno upravljanje vozilom.

Naučnici su dosta radova posvetili ispitivanju i davanju odgovora na pitanje da li i kako kofein utiče kao antidepresivno sredstvo u odnosu na neke savremene lekove. Dokazano je da šoljica kafe kod nekih osoba dovodi do osmeha i takvo raspoloženje traje dva sata posle konzumiranja kafe. Mnoga istraživanja su pokazala da kafa ima znatno antidepresivno dejstvo na većinu ispitanika.

Kofein brzo deluje, već 5 minuta posle konzumiranja, a njegov sadržaj u krvi smanjuje se na polovinu za 3 do 6 sati, a na četvrtinu za sledećih 3 do 6 sati.

KAFA I FIZIČKA IZDRŽLJIVOST
Poznato je da kafa utiče na bolje rezultate kod sportista i produžava trajanje njihove fizičke moći. Na primer, dobro izvežbani biciklisit koji je kafom uneo u organizam 330 mg kofeina, okretao je pedale za 7% teže, ali nije primećen povećani napor i zamor, a izdržljivost je bila za 20% duža. Druga ispitivanja su pokazala da nakon konzumiranja 250 mg kofeina oko 54% sportista je poboljšalo skok, njih oko 60% je postiglo bolje rezultate u streljaštvu, a 80%
u trci na 100 metara. Kofein, naime, sprečava zamor mišića i ubrzava sposobnost organizma da masti pretvara u energiju, kao i šećer koji je lagerovan u tkivima.

KAFA I DISAJNI ORGANI
Kafa je dugo korišćena kao sredstvo protiv astmatičnih smetnji. Nova istraživanja potvrđuju da kafa pomaže kod osoba koje imaju poteškoća sa disajnim organima, naročito kod onih sa hroničnim začepljenjem pluća. Kafein iz tri šoljice kafe, tj. oko 600 mg, delovao je na žene i muškarce da dišu lakše i duže na testovima ispitivanja zamora mišića na organima za disanje.

Kod nekih starijiih osoba ima pojava vrtoglavice, pa i padanja u nesvest posle jela, naročito posle doručka, jer njihov automatski regulator nervnog sistema ne može. da reguliše krvni pritisak tako dobro kao kod mladih. Neki stručnjaci preporučuju dve šoljice kafe uz doručak, radi regulisanja protoka krvi i sprečavanja vrtoglavice.

Dr Shelby Kashket, sa kolegama, utvrdio je da kafa zbog sadržaja tanina služi kao ispirač zuba od štetnih bakterija i da znatno utiče na sprečavanje kvarenja zuba.

Neke studije u Japanu, Norveškoj i SAD, iako im je cilj bio da utvrde vezu kafe sa pojavom neke vrste raka, mogle su samo da konstatuju da kafa ne utiče na pojavu raka pankreasa ili bilo koje druge vrste. Naprotiv, ustanovljeno je da kafa može pomoći u sprečavanju pojave raka na debelom crevu, naročito kod onih koji jedu masna jela.

PRAKTICNI SAVETI
— Za najveću mentalnu budnost, potrebno je kafu piti rano ujutro. Kasnije kafe imaju sličan efekat, s tim što treba računati na to da dejstvo kafe traje satima.
— Za pojačanje fizičke aktivnosti, kafu treba popiti na oko pola sata pre planiranog hodanja, trčanja i drugih aktivnosti.
— Možete ublažiti napad astme sa nekoliko šoljica kafe. Zbog jače koncentracije kofeina, kafa je efikasnija od
čaja, kakaoa ili »Cola« napitaka. Naravno, ako je lekar preporučio lekove, onda se tih preporuka striktno treba pridržavatii. U nedostatku lekova, kafa svakako pomaže.