Jogurt kalorije nutritivna vrednost

JOGURT (KISELO MLEKO, KEFIR) SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST

Jogurt i kiseilo mleko proizvode se fermentisanjem kuvanog mleka kulturama bakterija koje stvaraju mlečnu kiselinu od mlečnog šećera — laktoze. Kiseljenje se obavlja na temperaturi od 42°C do 45°C, u trajanju dva do tri sata. Tako dobijena namirnica je umereno gusta, nakiselog i prijatno osvežavajućeg ukusa i speoifično prijatnog mirisa. Mlečna kiselina koja se stvara u jogurtu, odnosno kiselom mleku, menja strukturu belančeviina i masti u mleku, pa ono postaje lakše svarljivo. Mlečno-kiseiinske bakterije sprečavaju razvoj drugih mikroorganizama u mleku, te se jogurt i kiselo mleko smatraju sigurnim namirnicama i tamo gde higijena niije na visini. Mlečno-kiselinske bakterije i stvorena mlečna kiselina sprečavaju razvoj štetnih bakterija u crevima i stimulišu razvoj bakterija koje vrše sintezu vitamina B grupe i, uopšte, potpomažu pravilan rad organa za varenje i regulišu crevnu floru.

Potrošnja jogurta kod nas je još uvek mala — oko 10l po stanovniku, računajući tu i kiselo mleko.

Jogurt kalorije na 100 g
JOGURT – sa dva posto mlecne masti 2%mm 53 kalorije
JOGURT -sa 0,5% mlečne masti 43 kalorije
JOGURT -sa 1% mlecne masti 41 kalorija
JOGURT – sa 1,5% mlecne masti 45 kalorija
JOGURT – sa 3,2 % mlecne masti voćni 99 kalorija
JOGURT – sa 3,2% mlecne masti 62 kalorije
KAJMAK – 572 kalorije !
KISELO MLEKO / kravlje 64
KISELO MLEKO / ovčije 121

Jogurt, kiselo mleko, kefir i drugi fermentisani mlečni proizvodi odličan su izvor belančevina koje se smatraju »kompletnim«, jer sadrže važne aminokiseline u znatnim količinama. Ove namirnice sadrže i nešto šećera. Više šećera imaju jogurti sa dodatim voćem ili prerađevinama od voća. Imaju i dosta mlečne masti (oko 3,2%), koja se pretežno sastoji ,iz zasićenih masnih kiselina. Sadržaj holesterola zaviisi pak, od sadržaja masti, tj. da li su ove namirnice spravljene od punomasnog, polumasnog ili obranog mleka. Proizvodi od obranog mleka imaju mnogo manje holesterola od onih dobijenih iz punomasnog mleka.

Kao i mleko, tako i jogurt i kiselo mleko sadrže izvesnu količinu karotina koji se u ljudskom organizmu pretvara u aktivni vitamin A, koji je inače rastvorljiv u masti, te ga proizvodi od obranog mleka sadrže znatno manje od onih spravljeniih od punomasnog. Šolja jogurta od punomasnog mleka sadrži oko 2800 I.J. vitamina A, dok ista količina
jogurta od obranog mleka ima svega 150 I.J. Ovi su proizvodi važan izvor vitamina B grupe, naročito tiamina (Bl) i riboflavina (B2).

Mleko i mlečni proizvodi glavni su izvor i toliko potrebnog kalciijuma. Šolja jogurta daje 452 mg kalcijuma, dok šolja mleka, sa malo masti, svega 300 mg. Dve šolje jogurta ili kiselog mleka obezbeđuju organizmu dovoljnu količinu kalcijuma za zdravu odraslu osobu. Takođe u jogurtu i kiselom mleku ima oko 280 mg gvožđa, oko 400 mg kalijuma, računato na 1 šolju, a i izvesnih količina fosfora.

Dobar jogurt i kiselo mleko imaju belo-žućkastu boju, svojstven miris i kiselkast ukus. Kiselo mleko treba da je gusto i bez šupljika na preseku, sa što manje izdvojene surutke.
Kod kupovine voćnog jogurata prednost dati onim sa prirodnim dodacima voča. Izbegavati one sa označenim dodatkom veštačkih boja i aroma. U tom slučaju bolje je kupiti i konzumirati jogurt bez dodataka.

Sve fermentisane mlečne proizvode držati u frižideru i vaditi ih pred samo korišćenje, jer na sobnoj temperaturi postaju suviše kiseli, naročito u toku leta. Držati ih zatvorene, kako ne bi povukli miris druge hrane iz frižidera i voditi računa o označenom roku trajanja na pakovanju.

Za odrasle je preporučljivo da konzumiraju jogurt i kiselo mleko od obranog mleka i bez dodavanja šećera, dok su za decu u razvoju bolji proizvodi od punomasnog mleka, jer je deci potrebno više masnih kiselina za rastenje.

Pored konzumiranja u čistom obliku, postoji i više drugih načina korišćenja jogurta i kiselog mleka, na primer u vidu tarator salata, dodavanja raznim jelima (musaka, punjene paprike), itd.