Mada u hiljaditim delovima grama, mikronutrijenti su organizmu potrebni svakoga dana. Njihov nedostatak može da ima ogroman negativan uticaj na ljudsko zdravlje.
Jedan od važnijih je jod, mikronutrijent koji je neophodan za izgradnju hormona štitaste žlezde, koji upravljaju radom svih organa i regulišu promet materija i energije u organizmu. Jedno od najvažnijih dejstava ovih hormona je na razvoj mozga. Zato je nedostatak joda posredno vodeći uzročnik mentalne zaostalosti.
Posebno je važan adekvatan unos joda tokom trdunoće, dojenja i do treće godine života (optimalno 150-300 mikrograma dnevno). Čak i njegov minimalan nedostatak u ovom periodu, može da donese ne izlečivu mentalnu retardaciju. I da dovede do trajnog smanjenja količinika inteligencije za 13,5-18 IQ bodova.
Hormoni štitaste žlezde, za čije je stvaranje jod neophodan, važni su i za reprodukciju. Kada nema dovoljno joda, značajno se smanjuje reproduktivna sposobnost.
Takozvane bolesti jodnog deficita nastaju zbog njegovog manjka u ishrani, ili prisustva materija koje ometaju iskorišćavanje joda u organizmu. Kada štitasta žlezda nema dovoljno joda za stvaranje hormona, ona se uvećava kako bi kompenzovala ovaj nedostatak.
Deficit joda povećava broj nekih oboljenja kod dece, posebno infekcije disajnih puteva. Ekstremni nedostatk joda uzrokuje tešku, trajnu mentalnu zaostalost.
Deficit joda je relativno lako i jeftino sprečiti. U našoj zemlji zakonom je propisana obaveza da se jod dodaje u so za ishranu. A ljudi koji zbog drugih zdravstvenih tegoba ne smeju da koriste so, mogu da piju mineralne vode koje sadrže prirodno rastvoren jod.
Osobine joda
Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje i metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi javlja se u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo-crna supstanca. Pri zagrevanju sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.
Kao i svi halogeni elementi, jod je veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično tope. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.
Jod u prirodi
Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine javljaju se u morskoj vodi, a u vidu jedinjenja kao natrijum-jodat.
Ima ga u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani, ali u nedovoljnim količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom. Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20 % joda iz namirnica, a kuvanje čak 58 procenata!
U organizmu
U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine su u štitastoj žlezdi, koja ima mogućnost njegovog skladištenja. Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma. U toku života čovek unese jedva nekoliko grama joda.
