Ishrana za povišeni holesterol

Poznato je da je povišeni holesterol u krvi jedan od faktora rizika koji se vezuje za arteriosklerozu, a ova dalje vodi ka oboljenjima srca.

Holesterol se stvara u različitim organima, a najviše u jetri, koji prelazi delom u krvnu plazmu, delom se izlučuje u žuč ili kao oksidovan u vidu žučnih soli.
Veoma je važna holesterolemija, tj. količina holesterola u krvnoj plazmi. Normalna je vrednost 150 do 250 mg.

Lečenje povišenog holesterola ima za cilj snižavanje nivoa holesterola u krvi, a sprovodi se uglavnom adekvatnom ishranom, tj. smanjenjem unošenja hrane bogate holesterolom, kao što su mozak, jetra, jaja, maslac, beli bubrezi, teleće brizle, kao i životinjske masti.

Holesterol je inače složen amast i normalni sastojak u organizmu sve dok je u normalnim granicama. Njega nema u hrani biljnog porekla.

Povećanje holesterola je glavna opasnost od srčanih oboljenja, naročito kada se u kombinaciji sa drugim rizicima — pušenjem i nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Holesterol u krvi se može smanjiti ako se primenjuje ishrana za povišen holesterol i još efikasnije je — smanjiti potrošnju masti životinjskog porekla sa puno zasićenih masnih kiselina (mlečna mast, loj i donekle svinjska mast). Korišćenjem biljnih ulja utiče se na povišen holestrol u krvi.

Prema preporukama Američkog društva za srce odrasle osobe ne treba putem ishrane da unose više od 300 mg holesterola dnevno (jedna kašika maslaca sadrži preko 30 mg holesterola). Dnevno unošenje holesterola varira i zavisi od ishrane — od 0 do 3000 mg. Moguće unošenje od 1 jajeta, 2 porcije mesa ili ribe i 25 grama maslaca je oko 500 mg, od čega se polovina asporbuje u krvotok. Ako se doda još 1 jaje, onda se uneti holesterol povećava za daljih oko 300 mg.

Ispitivanja vršena u SAD, Japanu, Italiji, Francuskoj, Holandiji i Grčkoj su pokazala da se unošenjem masti sa zasićenim masnim kiselinama (mlečna mast, loj, svinjska mast i dr.) holesterol povećava i postoji apsolutna veza između količina ove hrane i nivoa holesterola i srčanih oboljenja. Šećer u kombinaciji sa masnom hranom takođe utiče na povećanje nivoa holesterola, te osobe koje uz masnu hranu konzumiraju i veće količine šećera rizikuju da im oboli kardiovaskularni sistem, jer šećer u većim količinama sprečava stvaranje tzv. »dobrog« HDL holesterola.

Za sniženje škodljivog LDL holesterola (lipoproteina male gustine) treba unositi što manje hrane bogate holesterolom, kao što su mozak, jetra, kavijar, jaja, maslac, i hrana sa puno životinjskih masti.

Najefikasnije za sniženje holesterola su ovsene pahuljice odnosno mekinje, zatim pasulj pripremljen na razne načine, a naročito u vidu prebranca. Soja je naročito podesna za odrasle i decu koji nasledno naginju povećanju holesterola i srčanim oboljenjima. Od voća u ishrani za povišen holesterol najkorisniji je grejpfrut (kriške a ne sok), zatim sveže pomorandže, jabuke, mrkva, beli i crni luk, ječam, plavi patlidžan, artičoka, pečurke i maslinovo ulje. Takođe je veoma korisno u ishrani zameniti meso ribom, rakovima i školjkama.

Suvo voće koje sadrži puno pektina, uključujući i jabuke, jagode, grožđe i banane, utiče povoljno na sniženje holesterola u krvi.

Badem i bademovo ulje su se pokazali veoma korisnim kod osoba koje imaju povišeni nivo holesterola, jer badem utiče na sniženje štetnog holesterola, dok se korisni ne menja.
Za povećanje »dobrog« HDL holesterola (lipoproteida velike gustine) najbolji je veoma ljut, sirovi cmi luk — najmanje polovina glavice dnevno. Umesto masti koristiti više maslinovog ulja.

Alkoholna pića kao vino, pivo, žestoka alkoholna pića u umerenim količinama, jedno ili dva pića dnevno, takođe jačaju HDL holesterol.

Interesantan je zaključak naučnika da što je više HDL liolesterola, manji je rizik od srčanih oboljenja, kao i da žene koje inače u proseku žive 8 godina duže od muškaraca imaju viši nivo HDL holesterola, a uz to su umereniji uživaoci alkoholnih pića.

Da bi efekti navedenih namirnica bili jači, treba smanjiti potrošnju masti životinjskog porekla, kao i palminog i kokosovog ulja.

Statistika pokazuje da je u zemljama u kojima su životinjske masti više zastupljene u ishrani (Nemačka, Finska, Italija) smrtnost od infarkta znatno veća nego u Japanu i drugim zemljama koje koriste više maslinovog ulja i ribe i čija kuhinja ima odlike vegetarijanstva.

Ishrana za povišeni holesterol
Dnevna količina-u zagradi prosečno sniženje ukupnog holesterola (u %)
Beli luk, sirevi (9 češnjeva) 10
Beli luk, sok (1/8 šoljice) 30
Cmi luk, sirovi (1/2 osrednje glavice) 30
Jabuke (2 do 3 ploda) 10
Ječam (tri činije) 15
Jogurt (tri šolje) 10
Maslinovo ulje (40% kalorija) 13
Mleko, obrano (1/4 litra) 8
Mrkva (2—3 osrednja korena) 11
Ovsene pahuljice i mekinje (1 činija) 20
Pasulj (1 činija kuvanog) 19
Pivo (1/4 litra) 7
Soja (1 obrok soja proteina) 20
Vino (1 čaša) 7