Ishrana za bolje pamćenje

Ishrana može da utiče na pamćenje i to ne samo kod starijih ljudi a za očuvanje dobrog pamćenja treba paziti na ishranu od rane mladosti…
Smatra se da je arterioskleroza, koja ometa normalni krvotok, glavna smetnja pamćenju. Da bi se pamćenje popravilo, potrebno je iz ishrane eliminisati namimice koje sadrže puno masti životinjiskog porekla (maslac, masni sirevi, mast, loj) i one koje sadrže puno holesterola (mozak, jetra, jaja, maslac i dr.), a prednost davati hrani koja pomaže održavanju krvnih sudova u stanju elastičnosti i dobre cirkulacije krvi.

Za bolje pamćenje preporučuje se smanjenje ovih namimica u ishrani:
— masti životinjskog porekla, uključujući i maslac, koje potpomažu taloženje masnih pločica na zidovima krvnih sudova.
—rafinisanog šećera i belog hleba, testenina i kolača od belog brašna i šećera. Komibnacija šećera i masti predstavlja posebnu opasnost
— alkoholnih pića i pušenja, koji utiču na zgrušavanje krvi i ometanje cirkulacije. Razume se da umerena potrošnja pića ne pokazuje takve smetnje.

Za bolje pamćenje preporučuju se sledeće namirnice:
— voće, naročito badem, orah, lešnik, sušena kajsija, smokve, urme i druge, koje utiču na obnavljanje ćelija organizma.
— povrće, a naročito zelena salata, paradajz, mrkva, cvekla, kupus i spanać.
— žitarice i proizvodi od celog zrna žitarica: ovas, pšenica, ječam, kukuruz, proso;
— soja i belančevinasti preparati i brašno od soje, jer povoljno utiču na funkcije krvnih sudova;
— med sa polenom, koji vitaminima E i PP i mentionitom utiče blagotvorno na mentalnu energiju i mentalnu spospobnost uopšte. U ovoj kombinaciji najbolje se pokazao med od lavande;

Kafa potpomaže mentalnu sposobnost, naročito kada je u pitanju intelektualni rad. Kafa ima najjače dejstvo, zatim čaj i razna kola-pića. Mentalnu energiju takođe jača i hrana bogata belančevinama, a siromašna mastima, kao što su školjke, posna riba, obrano mleko i jogurt.
Kofein je najpsihoaktivniji lek na svetu i deluje direktno na nervni sistem. Kada se popije kafa, misli su vedrije i intenzivnije i oseća smanjenje zamora.

Kafu treba oprezno konzumirati samo u nekim specifičnim slučajevima, kao što su:
— nervozne osobe, koje, ako konzumiraju puno kafe, postaju još napetije;
— kafa povećava kiselost u organima za varenje, što moiže smetati čirašima i onima sa gastritisom;
— kofein, u slučajevima veće konzumacije, može osiromašiti organizam u vitaminima B grupe, naročito u izonitolu, kao i u vitaminu C, cinku, kalijumu i još nekim mineralnim sastojcima;
— prema nekim nepotvrđenim zaključcima eksperata, oni koji piju više od 5 kafa dnevno su za 50% više podložni infarktu srca nego oni koji uopšte ne piju kafu. Ovo svakako treba uzeti sa rezervom.