Mešovitom ishranom bogatom dijetalnim vlaknima u kombinaciji sa sokovima i vodom svakodnevno ćete osigurati poželjnu hranu za mozak i dobru koncentraciju…
Stručnjaci su zaključili da bolesti krvnih sudova, pa tako i mozga, mogu dovesti do moždanog udara, koji je vodeći uzrok delimične paralize tela i smrti u većini razvijenih zemalja. Upravo je neodgovarajuća ishrana jedan od uzroka velikog broja obolelih. Riba se preporučuje za decu u razvoju jer povoljno utiče na razvoj mozga i njegove funkcije. Pažnja naučnika usmerena je na pronalazak faktora koji pospešuju dobru funkciju mozga. Opsežnim istraživanjima utvrđeno je kako izvesne prehrambene navike znatno pridonose očuvanju zdravlja mozga i nervnog sistema.
Šta mozak „voli”
Masti igraju važnu ulogu u ishrani. Ukoliko smanjimo unos zasićenih masti i povećamo unos nezasićenih masnih kiselina, zaštitili smo mozak i smanjili rizik od moždanog udara. Ekstradevičansko maslinovo ulje obiluje omega-3 masnim kiselinama i vitaminima E i A. Vitamin E jedna je od komponenata zaslužnih za očuvanje ćelija od degenerativnih promena.
Riba se preporučuje za decu u razvoju jer povoljno utiče na razvoj mozga i njegove funkcije. Deci treba pripremati jelovnike s ribljim mesom, npr. sendviče s tunjevinom, supe s oslićem i drugom belom ribom, pečenu pastrmku, bakalar s krompirom, testeninu s lososom, skušu i dr.
Povrće je bogato vitaminima, mineralima i biljnim pigmentima koji utiču na smanjenje homocisteina u organizmu. Zelenim povrćem (salatom, blitvom, kupusom) čovekov nervni sistem dobija dovoljno vrednih nutritivnih materija. Ujedno, konzumiranje povrća garantuje nam optimalan unos dijetalnih materija kojima je današnja ishrana najčešće siromašna. Sa mladim spanaćem, kupusom i rotkvicama unosimo velike količine materija dragocenih za organizam.
Voće sadrži povoljne količine vitamina C, koji je izvrstan antioksidant. Uz obilje vode u kojoj su otopljeni vitamini, minerali, voćne kiseline, polifenoli, etarska ulja, voće je izvrstan čuvar mozga. Za borovnicu, pomorandžu i brojno drugo voće znamo da smanjuje demenciju i podstiče dobro funkcionisanje mozga. Fruktoza kao voćni šećer predstavlja izvanrednu energiju potrebnu za intelektualni i fizički rad pa zato redovnim dnevnim unosom voća imamo dovoljno kvalitetne radne energije. Dobar doručak su banane, avokado, dinje…
Mleko i mlečni proizvodi obiluju amino-kiselinama i laktozom. Potrebni su za rast i razvoj dece. Mlečni proizvodi doprinose zdravlju, a čine dijetalan obrok.
Šta mozak „ne voli”
Unos velike količine stimulativnih napitaka može uticati na nepovoljne procese u mozgu. Neumerenost u pijenju kafe i napitaka s kofeinom neprijatelj je organizma jer takvi napici stvaraju osećaj napetosti, smanjuju koncentraciju i remete kvalitet sna koji je vrlo važan za oporavak mozga od svakodnevnih napora. Alkoholna pića polako i tiho uništavaju mozak. Čak i pasivno pušenje intenzivno šteti i povećava izglede za pojavu bolesti. Velike količine natrijuma u ishrani naučnici su okarakterisali kao jedan od važnijih faktora pri pojavi oboljenja krvnog i centralnog nervnog sistema. Gladovanje i selektivne dijete ostavljaju posledice na mozak pa se posebno apeluje na mlade osobe da se suzdrže od rigoroznih dijeta koje smanjuju mentalne i intelektualne funkcije.
