Grašak ( lat. Pisum sativum ) spada u porodicu mahunarki . Grašak je jednogodišnja penjačica karakterističnih listova ovijenih oko stabljike i mahuna u kojima se nalaze sočni zeleni plodovi graška . Cvet je bele do narandžaste boje . Kultivisalo ga se još pre 5700 godina . Zbog velike količine proteina i ugljenih hidrata , kroz istoriju ga se tretiralo kao važniju namirnicu . Sadrži mnogo više kalorija , ugljenih hidrata , proteina i vlakana od bilo kojeg drugog svežeg povrća . Najčešće ga se konzumiralo svežeg ili u supama . Grci su pisali pesme o grašku i pripremali pudinge sa zdrobljenim graškom i glavicom luka s travama . To je jedan od najstarijih načina pripremanja graška .
Grasak je bogat je belančevinama , mineralima i vitaminima . Ukusan je u supama , varivima i maneštri . Danas se uzgaja u celom svetu , a najviše u Indiji i Kini . Pogodan je za zamrzavanja , pa ga se može koristiti tokom cele godine . Što se tiče energije koju daje , to je 60 kcal u kuvanom obliku ili 80 kcal u sirovom obliku na 100 g Mladi grašak ima vrlo slatke ugljene hidrate ( saharozu , fruktozu i glukozu ) , koji se , kada grašak kompletno dozrije , pretvore skoro 80% u skrob . Grašak ima 3-5 puta više proteina od ostalog svežeg povrća : 5% u kuvanom obliku , 6,5% u sirovom obliku i vrlo je bogat vlaknima ( 6% ) .
Grašak obiluje proteinima i ugljenim hidratima , ali je siromašan mastima . Grašak je dobar izvor vitamina A , C i B9 . Svež ili zaleđen , sadrži tiamin ( vitamin B1 ) i gvožđe . Takođe , bogat je vlaknima topljivima u vodi , koji su važni za zdravlje creva , a vežući se sa holesterolom olakšavaju njegovo lučenje . Grašak je vrlo dobar izvor vitamina B1 , te vitamina B2 , B6 i niacina , hranjivih materija neophodnih za metabolizam ugljenih hidrata , belančevina i masti . Dobar je izvor i gvožđa , minerala nužnog za normalno stvaranje i funkciju krvnih ćelija , čiji manjak izaziva anemiju , umor , smanjenu imunološku funkciju i poteškoće pri učenju .
Uz sva gore navedena blagotvorna dejstva grašak još obiluje mnogim drugim za zdravlje korisnim hranljivim materijama koje obuhvataju vitamin C , mangan i bakar , što vežu slobodne radikale . Zatim , sadrži fosfor što povećava energiju , belančevine koje izgrađuju mišiće , cink što podržava imunitet , te triptofan koji reguliše san . Vlakna u grašku osiguravaju stalni priliv energije usporavajući porast glukoze u krvi . Grašak je i povrće najbogatije tiaminom ( vitaminom B1 ) . Taj vitamin je važan za proizvodnju naše energije , za dobar rad nerava i za metabolizam ( izmena materija u telu ) ugljenih hidrata .
Sok od graška
Sok od graška smatra se blagotvornim sredstvom za ljude koji boluju od celijakije ( nepodnošljivost organizma na gluten – belančevinu koje ima u žitaricama : pšenici , ražu , ječmu ) . Te osobe teško apsorbuju masnoće , pa a sok od graška , fiksiranje tanku opnu crevnu oštećenu glutenom , pomaže crevima da ponovo dobro apsorbuju hranu . Vitamin K sadržan u grašku uravnotežuje zgrušavanje krvi u organizmu , dok kalijum i magnezijum pomažu pri regulaciji krvnog pritiska , a prehrambena vlakna pri održavanju nivoa holesterola .
Grašak može biti važan faktor u ishrani koji ima za cilj da poboljša zdravlje očiju . Naime , dobar je izvor vitamina A zbog koncentracije beta – karotena . Obiluje karotenoidima luteinom i zeaksantinom koji su lekoviti za ćelije oka jer ih štite od oksidacionih oštećenja . Istraživanja su pokazala da osobe koje koriste namirnice bogate luteinom i zeaksantinom imaju niži rizik od nastanka katarakte i makularne degeneracije .
Grašak sadržava hranljive materije korisne za zdravlje kostiju . Vrlo je dobar izvor vitamina K1 koji aktivira osteokalcin , najvažniju nekolagenu belančevinu u kostima . Služi i kao dobar izvor folne kiseline i vitamina B6 što smanjuje nivo homocisteina , nusproizvoda metabolizma , koji može priječiti unakrsno povezivanje kolagena , posledica čega mogu biti loša koštana matrica i osteoporoza .
