Grašak kalorije nutritivna vrednost

SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST
Grašak je zbog priijatniog ukusa, velike hranljive i biološke vrednositi veoma cenjeno povrće, bilo da se koristi kao mladi svež grašak, bilo kao konzervirani, zamrznut ili sušen.

Od hranljivih sastojaka najviše sadrži uglenih hidrata, uglavnom šećera (oko 16%), belančevina (oko 6%), dosta dijeletskih vlakana, i nešto malo masti, dok holesterola nema. Od vitamina najviše ima vitamina A, Bl, B2 i B6 i vitamina C. Od mineralnih sastojaka najviše sadrži gvožđa, kalijiuma, kalcijuma i fosfora. Belančevine iz graška su nekompletne, jer su manjkave u aminokiselinama — cistinu, metioninu i triptofanu, te se mora kombinovati sa namirnicama životiinjskog porekla. Dok je još mlad, grašak sadrži puno šećera, koji se tokom zrenja pretvara u skrob. Nakon nekoliko sati od berbe, čak 40% šećera može da pređe u skrob. Zato se i preporuouje konzervisanje i zamrzavanje mladog graška u što kraćem vremenu posle berbe. Sveži zelenii grašak je umereno bogat biljnim vlaknima (pektiinima, gumama, hemicelulozom i celulozom) ii nesvarljiviim vlaknima — ligninima. lOO g kuvanog mladog graška daje 52 kalorije, zamrznutog i kuvanog — 41 kaloriju, iz konzerve — 81-u kaloriju. Ista količina zrelog kuvanog graška daje 103 kalorije.

Grašak kalorije na 100 grama
Energija 81 kalorija 4%
Ugljeni hidrati 14,45 g 11%
Proteini 5,42 g 10%
Ukupno masti 0,40 g 2%
Dijetalna vlakna 5,1 g 13%

Grašak vitamini na 100 grama
Pantotenska kiselina 0.104 mg 2%
Piridoksin 0,169 mg 13%
Riboflavin 0,132 mg 10%
Tiamin 0,266 mg 22%
Vitamin A 765 IU 25,5%
Vitamin C 40 mg 67%
Vitamin E 0,13 mg 1%
Vitamin K 24,8 mcg 21%

Minerali
Kalcijum 25 mg 2,5%
Bakar 0,176 mg 20%
Gvožđe 1,47 mg 18%
Magnezijum 33 mg 8%
Mangan 0,410 mg 18%
Selen 1,8 mcg 3%
Cink 1,24 mg 11%

KUPOVINA I ČUVANJE
Kupovati: što sveždiji i zeleniji grašak, svetlo zelene i dobro razvijene mahune. One moraju biti soone, ali meke, pune, sa okruglim debeliim zrnima unutar.
Izbegavati: suviše razvijene mahune, sa sivim flekama i slabo lizraženom zelenom bojom. Prezreli grašak je žilav i ima skrobast ukus, slioan sirovoim kikirikiju.
Grašak jc dobar ako je svež i posle kupovine treba ga čuvati u mahunama, i to u frižideru. Ne treba ga prati pre stavljanja u frižider. Dužim stajanjem, čak i u frižideru, grašak postaje manje sladak, žilav i dobija skrobast ukus.

KORIŠĆENJE I PRIPREMANJE

Mahune graška oprati pod tekućom vodom, odseći im vrhove, odstrainiti konce sa strane i ljuštiti.
Zagrevanjem mladog graška dolazi do hemijske reakcije hlorofila i kiselina iz povrća ili vode i stvaranja feotina — braon boje, pa i grašak postaje mutnosmeđ.
Suvi grasak: sadrži malo vode i puno hranljiivih materija, uglavnom skroba i belančevlina. Šolja i po lomljenog suvog graška (oko 400 grama) kada se skuva daje 20 do 35 grama belančevina, polovinu dnevne potrebe odrasle osobe. Ne treba ga potapati pre kuvanja, jer se onda gubi vitamini B grupe. Kod kupovine lomljenog graška treba obratiti pažnju na boju i da li je kutija ili vreoica originalno zatvorena. Treba ga čuvati na hladnom mestu, u sudovima koji ne propuštaju vodu ili vazduh, ili u originanom pakovanjiu.