Korišćenje GMO hrane izaziva polemike još od osamdesetih godina prošlog veka, kada su naučnici počeli da istražuju mogućnost selektivnog mešanja gena u laboratoriji kako bi dobili željene rezultate. Kod nas se polemika za i protiv GMO razvila naročito u poslednje vreme, odnosno od kada je najavljena mogućnost promene zakona kojim bi se omogućili proizvodnja i promet GMO (što sadašnji zakon ne dozvoljava), a sve uslovljeno ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), koja zahteva krajnju tržišnu liberalizaciju, pa i promet GMO. U mnogim zemljama Evropske Unije potrošači (68%) traže usvajanje zakona kojim će se regulisati proizvodnja hrane bez GMO. To isto se dešava već godinama u Americi koja je prva počela proizvodnju GMO hrane i svakim danom se otkrivaju Štetni rezultati na ljudima koji su posledica,dugogodišnjeg konzumiranja ove hrane.Globalisti, koji većinom drže najveće površine za proizvodnju, ne dozvoljavaju izmene, jer bi bio ugrožen njihov interes.
Oponenti brinu zbog dugotrajnih efekata na zdravlje ljudi koji jedu GMO hranu, kao F i zbog efekata na životnu sredinu (između ostalog i smanjenje biodiverziteta) koje manipulacija genima izaziva. Takođe, postoji zabrinutost zbog mešanja GMO i prirodno gajenih biljaka, što može i nenamerne i iznenađujuće posledice. Zagovornici GMO ukazuju na ekonomske efekte (veća projzvodnja, duži rok trajanja, niže cene…), jer oni se pozivaju na zaštitu životne sredine i bezbednost proizvoda. Komercijalna prodaja genetski modifikovane hrane počela je 1994. godine (podaci Vikipajflije), kada je Calgene izašao na tržište sa paradajzom koji je imao produžen rok trajanja. Inače, osim GMO biljaka koje su uveliko na tržištu (žitarice, voće, povrće, ulje…), eksperimentiše se i sa GMO mesom. Glavninu (90%) GMO tržišta kontroliše američka kompanija Monsanto Co, a ostatak sve druge kompanije, poput Dow Chemical Companv, Svngenta AG itd. Genetski modifikovani organizmi (GMO), prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, su oni kod kojih je genetski materijal (DNK), promenjen na način koji ne postoji u prirodi.
Tehnološki proces kojim se ovo radi naziva se „moderna biotehnologija” ili „genska tehnologija”, ponekad je poznat i pod imenom „tehnologija rekombinovanja DNK” ili „genetski inženjering”. Suština je u izdvajanju pojedinih gena koji se prenose sa jednog organizma na drugi, bez obzira da li je reč o srodnim ili vrstama koje nisu ni ukakvom srodstvu. Ovo genetsko modifikovanje (odnosno dodavanje stranih gena) vrši se kako bi se poboljšale osobine određenih poljoprivrednih kultura (na primer, otpornost na bolesti i štetočine ili povećanje hranljive vrednosti).
Za / protiv GMO
(Naravno da su veliki proizvođači ZA, a krajnji kupci – potrošači kažu NE), lako GMO hrana možda ima i nekoliko koristi, ipak ima i nekoliko mnogo ozbiljnijih štetnih dejstava, kao i onih još uvek nedovoljno istraženih.
Protiv GMO: Alergijske reakcije
GMO hrana može da predstavlja značajan rizik po zdravlje ljudi, u smislu izazivanja alergijskih reakcija, pokazuju istraživanja Braun univerziteta. Genetskim modifikacijama se često mešaju ili dodaju proteini koji nisu urođeni biljci ili životinji, stvarajući nove alergijske reakcije u ljudskom organizmu. U nekim slučajevima, proteini iz jednog organizma na koji ste alergični mogu da se dodaju organizmu na koji niste alergični, što dovodi do iste alergijske reakcije.
Za: Otpornost na insekte
Neka GMO hrana se modifikuje kako bi bila otpornija na insekte i štetočine. Univerzitet Kalifornija u San Dijegu izveštava da toksične bakterije mogu da se dodaju biljkama kako bi terale insekte, a da te biljke budu bezbedne za ljudsku upotrebu. Ovo može da smanji količinu pesticida kojima se tretira biljka, što smanjuje izloženost pesticidima.
Protiv: Smanjuje se efikasnost antibiotika
Određenim vrstama hrane, tokom procesa genetske modifikacije, dodaju se antibiotik, kako bi postala otporna na bolesti i viruse, pokazuje istraživanje Državnog univerziteta Ajove. Kada jedete tu hranu, ovi antibiotici dospevaju u organizam i ostaju u njemu. Univerzitet upozorava da redovno izlaganje antibioticima na ovaj način, putem hrane, može da doprinese smanjivanju efikasnosti antibiotika kao lekova i otpornosti bakterija na njih, što je već uočeno u bolnicama širom sveta.
Za: Zaštita životne sredine
Državni univerzitet Oklahome izveštava da povećanje broja GMO useva i životinja često zahteva manje hemikalija, vremena i opreme za njihovo uzgajanje, što može da pomogne smanjenju zagađenja, emisije gasova staklene bašte i erozije tla. Ovo može da poboljša izgled i zdravlje životne sredine i doprinese boljem kvalitetu vode i vazduha, što indirektno utiče na blagostanje ljudi.
Protiv: Transfer gena
Stalan rizik od GMO hrane sastoji se u tome da modifikovani geni mogu da “pobegnu” u divljinu. Univerzitet Braun upozorava da geni otporni na herbicide iz komercijalno gajenih useva mogu da pređu na populaciju korova u prirodi, stvarajući tako „superkorov” koji je nemoguće uništiti herbicidima. Sa tim je povezan i „prebeg” gena sa genetski modifikovanih životinja i biljaka u divlji svet, što može da dovede do stvaranja novih superorganizama protiv kojih „obične” biljke i životinje ne mogu da se bore, što bi moglo da izazove odumiranje nekih vrsta.
Za: Više hranljivih sastojaka u hrani
FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN) izveštava da neke vrste GMO hrane imaju više minerala i vitamina, što može da ima značajnu ulogu u borbi protiv gladi u zemljama u razvoju. UN, na primer, preporučuje pirinač obogaćen vitaminom A, jer to pomaže smanjenju globalnog ne-dostatka ovog vitamina.
Najčešće GM kulture
Kukuruz – modifikovan je kako bi stvorio sopstveni insekticid. FDA je objavila da su tone GM kukuruza uvedene u ljudsku ishranu. Monsanto je otkrio da se na polovini farmi kukuruza šećerca u SAD uzgaja kukuruz iz genetski modifikovanog semena. Miševi hranjeni ovim kukuruzom imali su probleme sa plodnošću i manji broj potomaka.
Soja – takođe je genetski modifikovana kako bi odolela herbicidima. Proizvodi od soje uključuju sojino brašno, tofu sir, napitke od soje, ulje itd. Hrčci hranjeni GM sojom nisu mogli da imaju potomstvo i imali su visoku stopu smrtnosti.
Pamuk – i on je modifikovan kako bi bio otporan na pesticide. Pamuk se smatra hranom zato što je njegovo ulje jestivo. Njegovo uvođenje u kinesku poljoprivredu stvorilo je hemikaliju koja ubija štetočine, smanjujući njihovu pojavu i na susednim poljima soje i kukuruza. I u Indiji su polja zasejana ovim pamukom, a hiljade indijskih farmera dobilo je ozbiljan osip usled izloženosti bakteriji Bacillus thuringiensis.
Papaja – varijetet papaje otporan na viruse uveden je na tržište na Havajima 1999. Danas je tri četvrtine proizvodnje papaje na Havajima – GMO.
Pirinač – genetski se modifikuje kako bi sadržao visoke koncentracije vitamina A. Postoje izveštaji o tome da se u Americi gaje vrste pirinča koje sadrže ljudske gene. Pirinač će kreirati ljudske proteine korisne protiv dijareje kod dece u trećem svetu. Onlajn novine Čajna dejli izvestile su o potencijalno ozbiljnim problemima sa javnim zdravljem i životnom sredinom zbog tendencije genetski modifikovanog pirinča da izaziva alergijske reakcije uz istovremenu mogućnost transfera gena.
Paradajz – genetski se modifikuje kako bi mu se produžio rok trajanja, odnosno kako
bi se sprečilo da brzo istruli. U testu kojim je određivana bezbednost GM paradajza, neke životinje su uginule nekoliko nedelja nakon konzumiranja.
Mlečni proizvodi – otkriveno je da je 22% krava u SAD dobilo injekciju koja je sadržala genetski modifikovan hormon rasta. Ovaj hormon koji je Kreirao Monsanto, veštački povećava proizvodnju mleka za 15%. Mle-ko od krava tretiranih ovim hormonom sadrži povećan nivo IGF-1 (insulinu sličan faktor rasta 1). Ljudi takođe imaju IGF-1 u svom organizmu. Naučnici su izrazili zabrinutost zbog povećanog nivoa IGF-a kod ljudi, jer se on dovodi u vezu sa povećanim rizikom od raka debelog creva i dojke.
Krompir – miševi hranjeni GM krompirom imali su toksine u organizmu koji su bili stabilni u njihovim crevima. Otkrivanje rizika za zdravlje, pokrenulo je debatu.
Lista proizvoda koji sadrže GMO
Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postaviti su i popis Ne-GMO kompanija. Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorinja. Ovako izgleda deo Grinspisove liste proizvoda koji u sebi sadrže GMO:
• Snickers
• Campbell supe
• Pirinač Uncle Bens
• Čaj Lipton
• Twix
• Milky Way
• Cadbury čokolada
• Ferrero Roche
• Nestle čokolada
• Čokoladni napitak Nesquick
• Coca-Cola
• Sprite, Fanta
• Pepsi-Cola
• 7 Up
• Knorr sosovi
• Keks Parmalat
• Hellman’s začini, majonezi, sosovi
• Heinz začini, majonezi, umaci
• Dečiji napitak Nestle
• Abbot Labs Similac (mleko u prahu za bebe)
• Danone pgurt, kefir, sir, dečji napitak
• McDonalds
• Kratt čokolade, čips, kafa, dečji napitak
• Heinz Foods kečap, sosovi
