Folna kiselina štiti od anemije, osteoporoze,demencije i mnogih drugih bolesti…
Razdražljivost, umor, depresija, nedostatak koncentracije, nesanica i upala desni samo su neki od znakova nedostatka folacina (folne kiseline) u organizmu…
Folna kiselina (folacin) vitamin je iz B kompleksa čiji naziv potiče od latinske reci folium (list), a ove materije ima najviše u lisnatom povrću, telećoj jetri, sočivu, pasulju, spanaću i blitvi. Zbog svoje trodelne strukture, folna kiselina se u crevima može apsorbovati samo 50%.
Značaj folne kiseline
Jedna od glavnih funkcija folne kiseline jeste produkcija crvenih krvnih ćelija koje prenose kiseonik do tkiva i ćelija u organizmu. Usled nedostatka folne kiseline, crvene krvne ćelije rastu bez deobe, zbog čega prestaju da prenose kiseonik i javlja se makrocistična anemija.
Osim toga, folacin blokira homocistein (protein u krvi) koji je odgovoran za bolesti krvnih sudova. Upravo zbog toga, važno je konzumirati što više zelenog lisnatog povrća bogatog folnom kiselinom. Nizak nivo folacina u krvi može biti i prvi znak neke degenerativne bolesti nervnog sistema (Parkinsonova bolest). Holandski naučnici utvrdili su da nedostatak folne kiseline povećava rizik od nastanka osteoporoze, jer u slučaju te bolesti dolazi do porasta nivoa homocisteina koji je u direktnoj vezi sa nastankom bolesti krvnih sudova i staračke demencije.
Rezultati studije izvedene u Roterdamu, koja je obuhvatila 2.406 osoba preko 55 godina, pokazali su da visok nivo homocisteina u organizmu udvostručuje rizik od preloma kostiju. Redukujući nivo homocisteina, folna kiselina zapravo prevenira bolesti krvnih sudova, osteoporozu čija je posledica krtost kostiju, kao i staračku demenciju.
Razdražljivost, umor, depresija, nedostatak koncentracije, nesanica i upala desni mogu biti znakovi nedostatka folne kiseline u ishrani.
Prirodni izvori folne kiseline ili suplementi?
Odličan izvor folne kiseline jesu spanać, zelena salata, pasulj, špargla, lišće repe, lišće gorčice, blitva, peršun, teleća jetra, brokoli… Osim ishranom, folna kiselina može se uzimati i preko suplemenata – u obliku leka (tabletice od 5 mg) ili kao dodatak ishrani (400 ili 800 mikrograma). Folna kiselina se kao medikament koristi u slučaju ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, dok je u normalnim okolnostima sasvim dovoljno uzimati je u obliku dodatka ishrani. Važno je znati da unos veće koncentracije folacina tokom dužeg perioda zahteva korišćenje vitamina B12.
Bolesti koje nastaju usled nedostatka folne kiseline
Megaloblastna anemija
Folna kiselina neophodna je za proizvodnju DNK, a samim tim i za deobu ćelija u kojima usled nedostatka ovog vitamina može doći do ozbiljnih poremećaja. Crvene krvne ćelije imaju svoj životni vek, a proizvode se procesom deobe uz prisusvo DNK koja je nosilac njihovog genetskog koda. Bez DNK crvene krvne ćelije ostaju s uvećanim jezgrima spremnim za deobu – koja nije izvodljiva. Tako nastaje oboljenje tipično za nedostatak vitamina B 12 i folne kiseline – megaloblastna ili makrocitna anemija.
Folna kiselina za trudnice
Folnu kiselinu obavezno treba da uzimaju trudnice.
Već duže vreme folna kiselina se koristi u preventivi nastanka različitih deformacija ploda. Najčešće anomalije nastaju pri zatvaranju neuralne cevi ploda , što izaziva poremećaj u razvoju i zatvaranju delova tela koji štite mozak i kičmenu moždinu, zbog čega može doći do infekcije i, posledično, smrti novorođenčeta. Stoga se trudnicama, naročito onima koje su već rodile dete s takvim poremećajem, preporučuje uzimanje dodatnih količina folne kiseline, što će u najvećem broju slučajeva sprečiti anomalije. Preporučene doze kreću se od 400 do 800 mcg na dan, a najbolje je uzimati tablete B kompleksa koje sadrže veliku količinu folne kiseline ali i druge vitamine B kompleksa. Sa folnom kiselinom neophodno je unositi i vitamin B12, jer pretvara folacin u njegov aktivan oblik.
Dr. Sanja Jović
Kopiranje je dozvoljeno uz navodjenje linka ka izvoru.
