Jutro je doba dana kada smo najčešće u najvećoj žurbi, pa često štedimo vreme preskačući doručak. Takodje, mnogi misle da će ukoliko ne doručkuju smanjiti dnevni unos kalorija. To, nažalost, nije tačno. Ne doručkovati znači više jesti u toku dana.
Dorucak je organizmu potreban da bi pripremio energiju za dan koji je pred nama. Aktivnost metabolizma, odn. sposobnost trošenja kalorija, najveća je i najefikasnija posle budjenja, jer tada organizam odmah apsorbuje hranljive sastojke neophodne za normalno funkcionisanje u prvom delu dana. Ujutro telo ima najveću potrebu za energijom, a glavni izvor energije u našoj ishrani su ugljeni hidrati, pa ih treba obavezno uvrstiti u prvi dnevni obrok. Ali da biste zaštitili pankreas od oscilacija u lučenju insulina, važno je da to budu spori, odn. složeni ugljeni hidrati (integralni hleb, cerealije) koji se sporije razlažu i obezbedjuju konstantan dotok energije tokom više sati.
Ne zaboravite ni masti životinjskog porekla (kajmak, maslac…) za vaš doručak, jer one pomažu da se sintetiše tzv. dobar holesterol.
Ujutro je značajno i lučenje enzima koji metabolišu unete belančevine, pa je i iskoristljivost proteina dobra.To znači da možete doručkovati i jaja, sir, šunku i sl.
Preskakanje doručka je veoma štetno jer jedino unos hrane u jutarnjim časovima aktivira masne ćelije da brzo i vrlo intenzivno ispuštaju masti iz svog skladišta.Ako ujutro ne doručkujemo, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, naše telo nastavlja sa skladištenjem masti, jer je zabrinuto što nema novog unosa hranljivih materija. Tako se usporava metabolizam, organizam sporije troši kalorije koje unosimo sledećim obrokom, pa postižemo suprotan efekat od željenog – gojimo se.
Dakle, doručak je obavezan obrok, i trebalo bi da bude kombinacija životinjskih masti, manje belančevina i više tzv. složenih ugljenih hidrata. Razmišljanje o kilogramima ostavite za ostatak dana.
