Dinje i lubenice nutritivna vrednost i lekovitost

DINJE I LUBENICE SASTAV I HRANLJIVA VREDNOST

Dinje su omiljeno povrće, koje se, s obzirom na način korišćenja, smatra voćem. Po ukusu i hranljivoj vrednosti ravnaju se sa najboljim vrstama voća. Dinje, bez obzira na sortu, ako su zrele sadrže puno šećera (oko 6,5%), nešto malo belančevina (oko l%), u tragovima biljnih vlakana i masti, dok holesterola nema. Žuta dinja tipa kantalupa sadrži dosta karotina, koji se u organizmu pretvara u aktivni vitamin A. 100 g jestivog dela daju 3.200 I.J. ili 64% dnevne potrebe u vitaminu A. Takođe ima dosta vitamina C, a od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma.

Lubenice sadrže znatno manje šećera (6—13%) i belančevina (oko 0,7%), veoma malo masti i biljnih vlakana, holesterola nema, ali zato preko 90% jestivog dela sačinjava voda.
– Dinja ima 34 kalorije na 100 grama.
-100 grama lubenice ima manje od 30 kalorija.

KUPOVINA I ČUVANJE

Kupovati: Dinje sa zrelom loizicom (drškom), a ako nje nema, ožiljak treba da bude čisit i ulegnut, što znači da je lozica izvučena iz zrele dinje. Dobar znak za ocenu zrelosti je žuta boja i izražena aroma. Ako dinja nije sasvim zrela, ona na sobnoj temperaturi dozreva za dvatri dana.

Lubenice treba da su čvrste, glatke kore, sa krem ili žućkastim prelivom. Ako je kora bela ili zelenkasta, lubenica nije zrela. Kada stisnete zrelu lubenicu, čuće se kako se seme u unutrašnjosti pomera. Ako kucnete koru, čuje se tupi šupalj zvuk. Najbolje je prerezati dršku (lozicu) nožem i ukoliko u sredini ima beličasto srce i curi crvenkasta tečnost, lubenica je u najboljoj zrelosti i možete je kupiti.

Izbegavati: Prezrele ili sasvim zelene dinje i lubenice, kao i dinje sa raspuknutom korom. Razume se da i lubenice sa mehaničkim povredama ne treba kupovati, niti prihvatati vađenje čepa, jer je to nehigijenski.

Cele dinje i lubenice koje nisu sasvim zrele držati na sobnoj temperaturi nekoliko dana. Dinje ne dobijaju u slasti stajanjem, jer je sadržaj šećera od berbe do potrošnje isti. Međutim, meso omekša, aroma se pojača i javljaju se naprsline na kori.

>>> ZA LEPOTU I ZDRAVLJE: Zbog ova tri razloga treba da jedete lubenicu što češće

– Pre korišćenja staviti ih u frižider na nekoliko sati radi rashlađivanja. Rashlađivanjem dinje u frižideru po-većava se trajnost i proces dozrevanja se usporava, kao i kvarenje. Kriške dinje moraju se čuvati umotane u folije, da ne bi izgubile aromu i vlagu i da ne bi poprimile mirise drugih namirnica ili svoj miris prenele na ostalu hranu. U frižideru se dinja može održati oko nedelju dana.

KORIŠĆENJE I PRIPREMANJE
Najkorisnije su dinje i lubenice kada su sveže i zrele. Pre korišćenja dobro ih rashladiti u frižideru, oprati ispod tekuće vode, da bi se odstranila prašina i druga prljavština sa kore, seći na kriške i služiti. Dinji se može, po potrebi, dodati šećer, ili, još bolje, med sa kriškama limuna.

>>>  Evo zašto obavezno morate da operete lubenicu čim je donesete kući

DINJE I LUBENICE LEKOVITA SVOJSTVA
-Protiv kamena u bubregu i mokraćnoj besici.
-Protiv akutnog zapaljenja zučne kesice.
-Za osveženje, jačanje i čišćenje organizma.
-Moguća zuštita ođ nekih vrsta raka.

U narodnoj medicini i dinje i lubenice imaju zapaženo mesto, s obzirom na iskustva o olakšavanju nekih tegoba. Pre svega, lubenice kada se jedu imaju blagotvorno dejstvo na funkcije mokraćnih organa, čak i pomažu pri izbacivanju peska kamena iz bubrega. Takođe imaju ulogu čišćenja organizma od raznih štetnih materija, koje se lakše izbacuju sa tečnošću dinje, a naročito lubenice.

Što više dinja i lubenica jesti u toku sezone, jer se na taj način postiže izvesno olakšanje kod slučajeva zapaljenja žučne kesice i drugih smetnji, kao što je zastoj u mokrenju.

Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, voće i povrće sa dosta karotina odnosno vitamina A, kao što su dinje, mogu pružiti izvesnu zaštitu od raka pluća, grkljana i jednjaka.

DIJETE KOJE OGRANIČAVAJU KORIŠĆENJE LUBENICE I DINJE
-Dijete sa malo šećera i ugljenih hidrata.
-Dijete kod slučajeva nadimanja, proliva i grčeva.