Pod dijetalnom ishranom podrazumeva se ishrana podešena da štedi organe za varenje a da obezbedi organizmu neophodne količine energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, vodeći računa o izboru namirnica, sastavu dnevnog obroka i načinu pripreme jela. Služi da ubrza tok lečenja, skrati rekonvalescentni period, spreči novi zamah bolesti ili ponovnu pojavu bolesti. Ona je deo ostale terapije.
Ishrana kod akutnog gastritisa
Prvih 24-48 sati od pojave simptoma preporučuje se mirovanje (gladovanje) organa za varenje, a kada se postavi tačna dijagnoza – dvopek i čaj od kamilice ili nane (najbolje zajedno) i to hladan ako bolesnik ima muku ili povraćanje, gutljaj po gutljaj. Kasnije uzimati tečnu, kašastu hranu (pire, meko kuvano jaje, pasirano meso). Posle nekoliko dana preći na normalnu ishranu.
Hronični gastritis ishrana
Prema stepenu oštećenja sluzokože želuca razlikuju se: najblaži oblik, sa neznatnim sniženjem sekrecije (lučenja hlorovodonične kiseline), teži oblik izazvan atrofijom želudačnih žlezdi i znatnim sniženjem lučenja kiseline i najteži oblik, sa istanjenom sluzokožom u celini i prestankom lučenja kiseline i fermenta pepsina.
Principi dijetoterapije su: izbaciti sve namirnice koje nadražuju (iritiraju) sluzokožu želuca a to su ljuta, preslana i prekisela jela, alkohol, crna kafa i duvan (pušenje), pretopla i suviše hladna jela i napici. Uzimati lako svarljive i biološki vredne namirnice: mleko i mlečne proizvode, mlada nemasna mesa, povrće u obliku pirea, voće kao kompot.
Potrebno je najmanje pet obroka dnevno, sa razmakom 3-4 sata.
Kod smanjene kiseline
Kod smanjene kiseline preporučuje se: dobro prokuvana mlada meka mesa, zelena salata, sok od jabuke, borovnice i limuna, čajevi od pelena, kičice i gorke deteline. Koristi se i kiseli kupus. Posle svakog obroka treba popiti dve kašike limunovog soka razređenog u 100 grama vode. Piti nedelju dana. Pre jela popiti 100 grama svežeg soka od jabuke a posle jela 100 grama belog vina (ako se srne) ili pre jela 50 grama svežeg soka od borovnice a posle jela 100 grama. Uzimati kiselo mleko, jogurt, kefir i obično mleko (ako se podnosi). Izbegavati papriku (pogotovu ljutu), luk, začine (beli luk, biber). Ako se podnosi, može se piti crna kafa sa i bez kofeina. Zabranjuju se žestoka alkoholna pića i pušenje. Kiselkasta vina se mogu koristiti ako su dozvoljena.
Kod povišene kiseline
Dijeta je vrlo važna. Jela ne smeju biti kisela, ljuta, jako začinjena, izbaciti žestoka alkoholna pića. Može se piti kafa bez kofeina. Mnoge osobe vrlo često upotrebljavaju sodu bikarbonu (natrijum-hidrokarbonat) u velikim količinama što se ne preporučuje. Ima boljih lekova protiv povišene kiseline (antacida). Soda bikarbona kao i mleko izazivaju još jače lučenje kiseline.
Treba piti svež sok od krompira, tri puta po jednu kašiku dnevno, pre jela ili pre svakog jela pojesti 10 komada zrelih plodova slatkog badema.
Dobar je i čaj pripremljen na sledeći način:
Po jednu kašiku sitno iseckanog lišća ili korena jagode i lišća maline preliti sa 300 g ključale vode, poklopiti, ostaviti da odstoji dva sata i procediti. Piti tri puta dnevno.
Ishrana kod čira želuca i dvanaestopalačnog creva
Dijeta je danas mnogo liberalnija nego nekada. Zavisi od faze bolesti – jedna je za mirnu a druga za bolnu fazu. U obe faze, bolesnik uzima hranu koja mu ne smeta koja neće izazvati mehanička, hemijska nit termička oštećenja tj. nadražaj a to znači zabranjeni alkohol, pušenje, crna kafa, koka-kola. Mleko je vrjo važno ali treba znati da ono veže kiselinu samo 20 minuta a posle toga kiselina se još jače luči.
Treba imati 5-6 obroka dnevno (više manjih) kako bi se kiselina stalno neutralisala hranom budući da se ona luči i danju i noću, i kad čovek jede i kada ne jede. Ima mišljenja da su dovoljna i četiri obroka jer je svaki obrok stimulans za dodatno lučenje kiseline. Treba izbegavati kasni, noćni obrok.
Namirnice moraju biti sveže a jela se ne podgrevaju.
Dozvoljeno je: dvopek ili stari hleb (beli ili polubeli pšenični), testenina ili pirinač,mleko i mlečni proizvodi (ako mleko smeta, razblažiti ga ili dodati jelu), meko kuvana jaja, od mesa – teletina, junetina, jagnjetina, piletina, zečetina, morska ili slatkovodna riba.
Meso treba da bude kuvano, dinstano ili na žaru. Od povrća jesti: spanać, blitvu, mladu boraniju i grašak, tikvice, krompir pire, čorbe. Od voća: kompot od jabuka, breskve i prirodne voćne sokove, ne preslatke. Dozvoljeni su i puding i keks.
Zabranjeno je: svež kukuruzni, ražani ili ovseni hleb, masni i prevreli sirevi, svinjsko meso i prerađevine, dimljeno, mesne konzerve, svinjske i goveđe iznutrice, majonez, kelj, pasulj, sočivo, pečurke, krastavac, beli i crni luk, zelena paprika, žestoka alkoholna pića, gazirana pića, bela vina.
Jela treba da budu umereno topla, napici umereno hladni. Jesti polako, dobro sažvakati.
