Trend koji propagira konzumiranje sirovih namirnica – Dijeta sirovom hranom – u poslednjih nekoliko godina poprimio je značajne razmere, posebno u SAD.
Opisani su slučajevi izlečenja “neizlečivih” bolesti isključivo uz pomoć dijete sirovom hranom, objavljene su knjige, kuvari, pokrenuti sajtovi i otvoreni specijalizovani restorani i klubovi koji nude isključivo sirovu hranu. Ili bar donekle sirovu. Naime, iako se bazira na konzumiranju svežih, nepreradenih i organskih biljnih namirnica, teorija ovog trenda počiva na ideji da namirnice ne treba izlagati temperaturi većoj od 50 stepeni Celzijusa. Zagovornici ove ideje ističu daje na taj način moguće očuvati biljne enzime koji će omogućiti najbolju apsorpciju i iskorišćavanje sastojaka koje hrana nudi, kao i da se organizam neće “zakiseljavati” prerađenom i hranom životinjskog porekla, što nas čini podložnijim bolestima. Održavanje acidobazne ravnoteže u telu vodi ka zdravlju.
Ishrana sirovom hranom -Nekuvano, nemešano i nezačinjeno
Helmut Vandmaker (1916 – 2007) teško je obolevao još u mladosti, da bi se 1982. povukao u penziju. Najteže bolesti i povrede rano su ga naterale da razmišlja o zdravlju, pa je tokom skoro pola veka sticao iskustva sa sirovom hranom, koja je do smrti revnosno prenosio drugima s namerom da im pomogne u očuvanju zdravlja. Svoje knjige Vandmaker je bazirao na najjednostavnijoj definiciji zdravlja i bolesti. Postoji samo jedan uzrok bolesti – zatrovanost tela. Postoji samo jedan način lečenja – odstranjenje otrova ili detoksikacija!.
Kao najbolju detoksikaciju isticao je konzumiranje žive i sveže sirove biljne hrane i mnogo kretanja. – Sposobnost samolečenja bez pomoći pilula bila je u čitavoj istoriji ljudskog roda najdragoceniji imetak. Idealna, prirodna ishrana čoveka bila je i jeste: nekuvana, nemešena i nezačinjena. Sva druga živa bića ravnaju se prema tome, samo čovek misli da zna bolje. Nepoštovanje tog osnovnog zakona dovelo ga je do toga da bude vrsta koja propada u bolestima.
Voće kao najidealnija hrana
– Najbolju hranu za ljude možete otkriti ako se u mislima vratite u životne prilike iz davne prošlosti, kad još nije bilo vatre, fabričke robe, ni posebnog oruđa kao pomoćnog sredstva. Jedite meso, žitarice, bilje, lišće, krompir itd. ali presno, i to po mogućnosti jednu vrstu hrane po obroku, bez dodataka i začina. Time ćete doći do najbolje hrane za ljude: presno voće – savetovao je ovaj Nemac, koji je doživeo 91 godinu i ozdravio od svih bolesti hraneći se sirovom hranom. Nasuprot njemu, Amerikanka ruskog porekla Viktorija Butenko došla je do sličnih, a opet donekle drugačijih zaključaka. Iako je i ona i cela njena porodica zbog kritičnog zdravstvenog stanja prešla na presnu hranu, ipak preporučuje mešanje zelenih kašastih sokova i dodataka lekovitog bilja i začina sokovima i hrani uopšte. I Butenko smatra da promenom navika u ishrani možemo mnogo poboljšati svoje zdravstveno stanje, a poslednjih godina postala je pravi guru “sirove” hrane. Njena knjiga “Revolucija zelenih kašastih sokova” od velike je koristi ljudima na prelaznom režimu ishrane čiji su organi za varenje oslabljeni, ali i kao opšta podrška za sve koji zeleniš uzimaju bar jednom dnevno. Sprovela je i nekoliko istraživanja: o tome kako su ljudi sa sirove, uglavnom veganske ishrane, postepeno prešli na ishranu mesom, i o uznapredovaloj glikoksidaciji (AGE), do koje dolazi zbog preterane količine šećera u organizmu. Visok nivo AGE-a u ishrani može dovesti do neuro degenerativnih i kardiovaskularnih oboljenja, kao i do otkazivanja bubrega i ubrzanog procesa starenja.
Što bezbolnije do ishrane sirovom hranom
Među ostalim istraživanjima, neobično je važno i ono o akrilamidima – kancerogenim materijama koje se povezuju s kuvanim škrobom. To je danas postao globalni problem jer akrilamidi, kako tvrdi ova autorka, kod ljudi izazivaju rak. Kuvanjem i termičkom obradom mesa i ribe stvaraju se, uz razne druge mutagene i kancerogene materije, i heterociklički amini, ističe ona, navodeći da ćemo, ako budemo jeli sirovu hranu, izbeći sve ove otrove.
Viktorija Butenko iznosi i mnoge druge naučne podatke koji govore o sastojcima sirove hrane i te kako korisnim za zdravlje, kao što su fitohemikalije, antioksidansi i mnogi drugi. Primera radi, molekuli resveratrola mogu aktivirati gene ljudske dugovečnosti, a falkarinol u sirovoj šargarepi pomaže u prevenciji i lečenju raka. Njena knjiga “12 koraka do sirove hrane” donosi savete za mnoge koji su zavisni od kuvane hrane i za prelazak na režim sirove ishrane preporučuje snažnu podršku okoline. Uz to insistira da jela od si rovih namirnica budu ukusna, posebno na početku, kad je ljudima za što bezbolniji prelaz potrebna psihološka uteha koju im pruža gurmanski začinjena hrana. Istovremeno, međutim, ističe i ono što poklonici sirove hrane na kraju nauče: što duže živite na sirovoj hrani, to će vam ova gurmanska komponenta biti manje važna!
Zeleni kašasti sokovi
Još se sećam perioda kad mi je, zbog bolesti, život bio skoro sasvim lišen radosti -kaže Butenko. – Bolest je iscrpela svu moju životnu energiju i sprečila me da se bavim aktivnostima koje su mogle da me usreće i ispune mi život. U našem društvu vlada uverenje da su mnoge bolesti neizlečive. Tvrdim da je takvo uverenje posledica naše zavisnosti od nezdrave hrane i osećaja da ni-
smo u stanju da promenimo svoje navike u ishrani. Nažalost, lekari ni na koji način ne mogu da nadoknade ono što nam nedostaje u ishrani, mada čine sve što je u njihovoj moći. Svaki dan srećem ljude koji očajnički pokušavaju da poprave način ishrane, ali nisu u stanju da promene svoje navike. Uvek iznova zatiču sebe kako jedu ono što su čvrsto odlučili da izbegavaju. Posle mnogo eksperimentisanja i istraživanja, došla sam do zaključka daje moguće osloboditi se ove zavisnosti i da, promenom navika u ishrani, možemo znatno da poboljšamo svoje zdravstveno stanje – zaključuje Viktorija Butenko, dodajući da je i sama na tu radikalnu ishranu prešla (zajedno sa mužem i dvoje dece) nakon što su im lekari rekli da nema nade da se oporave – svi su patili od po život opasnih bolesti. Kad su trajno isključili rernu i prestali da kuvaju, svi su se potpuno izlečili.
Miksanje ukusnih sokova
To je grupa namirnica koja ispunjava sve ljudske potrebe u ishrani, tvrdi Viktorija, kojoj je ipak bio problem da pronađe način kako da uživa u tom zelenišu dovoljno da može da pojede optimalnu količinu potrebnu za savršeno zdravlje. – Bezbroj puta sam pokušala da nateram sebe da jedem velike količine zelenog povrća u obliku salata ili samostalno, samo da bih otkrila da to fizički nisam u stanju da uradim. Posle otprilike dve šolje seckanog zeleniša, dobila bih gorušicu ili mučninu – priznaje, i dodaje da zeleno lisnato povrće sadrži više vrednih hranljivih materija nego bilo koja druga grupa namirnica, ali sve su te materije sadržane u unutrašnjosti biljnih ćelija. – Te ćelije sastoje se od otpornih materijala, koji verovatno biljkama olakšavaju preživljavanje, čineći ih teško jestivim za životinje. Da bi se oslobodile sve hranljive materije iz ćelija, potrebno je pokidati ćelijske zidove. Zbog toga sam odlučila da pokušam da “žvačem” svoj zeleniš u mikseru – opisuje. Uvrstivši u svakodnevni jelovnik različite ukusne sokove, uspela je da zaustavi proces starenja: pri-metila je da su joj mnoge bore na licu nestale i počela da dobija komplimente kako izgleda sveže.
Nokti su joj postali čvršći, vid se izoštrio i imala je divan ukus u ustima, čak i ujutro, odmah posle buđenja. Počela je da se oseća lakše i energija joj se povećala. Samo voće i povrća postalo joj je mnogo privlačnije, a jaka potreba za masnom hranom drastično se smanjila. Na njeno veliko zadovoljstvo, i njenim ukućanima i prijateljima mnogo su se svideli zeleni sokovi, pa je gotovo odmah počela da dobija vrlo pozitivne povratne informacije i mnoga detaljna svedočanstva od prijatelja, studenata i kupaca: – Činilo se da su višestruke koristi od zelenih kašastih sokova bile očigledne svima koji su ih probali, a ljudi koji su pili zelene kašaste sokove postali su “zeleni talas” koji se brzo širio, iz dana u dan.
