Kokosova voda je tečnost koja se nalazi u unutrašnjoj šupljini, odnosno endospermu mladog, nezrelog kokosovog oraha. Ova tečnost je jedan od najzdravijih prirodnih napitaka i konzumira se širom sveta zbog svojih hranljivih svojstava koja blagonaklono deluju na zdravlje.
Kokosova voda se dobija otvaranjem nezrelog, zelenog, zdravog i neoštećenog kokosa. Unutra se nalazi tečnost koja je slatka, sterilna i sastavljena od jedinstvenih hemikalija kao što su šećer, vitamini, minerali, elektroliti, enzimi, aminokiseline, citokin i fitohormoni. Da bi kokosov orah bio mlad i neznatno nezreo, ubira se sa drveta 5-7 meseci.
Botanički, biljka kokosa pripada porodici palmi (Arekakeae), i ima specifično ime Cocos nucifera.
Svaki kokos sadrži od 200 do 1000 ml vode u zavisnosti od vrste i veličine sorte. Svi plodovi mlađi od pet meseci uglavnom su gorkog ukusa i lišeni hranljivih materija. Nasuprot tome, zreli orasi sadrže manje vode, a njihov endosperm se zgusne u belu jestivu mesu zvanu karnel. Kokosovo mleko i kokosovu vodu ne treba mešati jer se mleko dobija iz karnela.
Kokos se priprema tako što se dugačkim nožem raseče spoljašnji sloj egzokarp, a potom i unutrašnji omotač unutar kojeg se nalazi voda. Voda može da se pije uz pomoć slamke ili presipanjem u neku posudu.
Uživajte u kokosovom piću bez ikakvih dodataka.
Kokosova voda je odlično osvežavajuće piće za tropski letnji dan. Ona je puna prostih šećera, elektrolita i minerala koji smajuju dehidrataciju organizma.
Istraživanja pokazuju da citokinin u kokosovoj vodi ima značajneanti-kancerogene i anti-trombotične efekte, i važnu ulogu protiv starenja.
U tropskim krajevima, kokosova voda se daje pacijentima sa dijarejom da bi nadomestili gubitak tečnosti iz gastrointestinalnog trakta i smanjili potrebu za intevenskom terapijom. Osmolarnost kokosove vode je neznatno veća od one koju preporučuju SZO i ORS. Prisustvo drugih bioloških sastojaka kao što su aminokisleine, enzimi, minerlali i masne kisleine mogu uticati na visoku osmolarnost. Ipak, za razliku od SZO i OPS, kokosova voda ima veoma nizak nivo natrijuma i hlorida , ali je bogata šećerima i aminokiselinama.
Kokosova voda se sastoji od mnogih prirodnih bioaktivnih enzima kao što su kisele fosfataze, katalaza, dehidrogeneze, dijastaze, peroksidaze, RNK polimeraza itd. Ovi enzimi pomažu varenje i metabolizam.
Uprkos tome što je veoma lagana u konzistenciji, kokosova voda ima proporcionalno bolji sastav minerala kao što su kalijum, gvožđe, mangan, magnezijum i cink od nekih voćnih sokova kao što je sok od narandže.
Njegova tečnost je značajan izvor vitamina B – kompleksa kao što su riboflavin, nicain, tiamin, pirdoksin i folati. Ovi vitaminu su neophodni u jer ih ljudsko telo zahteva iz spoljašnjiih izvora kao dopunu.
Kokosaova voda sadrži veoma dobru količinu elektrolita kalijuma. 100 ml vode ima 250mg kalijuma i 105 mg natrijuma. Zajedno, ovi elektroliti mogu da pomognu da se nadomesti nedostatak u telu nakon diareje.
Sveža kokosova voda ima malu količinu vitamina C (askorbinska kiselina). Ona pruža oko 2,4 mg ili 4% preporučene dnevne doze. Vitamin C je anti-oksidant rastvorljiv u vodi.
