Crni luk lekovita svojstva

LEKOVITA SVOJSTVA CRNOG LUKA
-Štiti od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova
-Usporava zgrušavanje krvi odnosno taloženje masnih pločica na zidovima krvnih sudova.
-Snizava nivo holesterola u krvi i stimuliše korisni HDL holesterol.
-Smanjuje zadržavanje šećera u krvi.
-Ima jako antiseptičko dejstvo, ubija bakterije i crevne parazite.
-Pospešuje varenje i funkciju jetre i zuči.
-Reguliše količinu tečnosti kod oboljenja krvotoka i bubrega.
-Deluje antireumatski i pospešuje lečenje oteklina.
-Reguliše rad štitne zlezde.
-Olakšava bronhijalno iskašljavanje.
-Usporava opadanje kose i perutanje kožc.

KOLIKO?
Polovina glavice iseckanog crnog luka dnevno može stimulisati stvaranje korisnog HDL holesterola za oko 30%. Kašika kuvanog luka otežava tendenciju zgrušavanja krvi posle masnih jela. Pola šolje luka dnevno (sirovog ili kuvanog) održava krv u najboljem stanju.
-Sitno iseckani luk, skuvan u mleku, smatra se efikasnim sredstvom protiv grčeva u stomaku i krvarenja želuca. Pola glavice sitno iseckanog luka, sa kriškom hleba, ublažava gorušicu i nadimanje.

Dve do tri kašičice razređenog soka od luka dnevno, smanjuje otoke u nogama i rukama i vodene otoke u trbuhu i grudima, te rasterećuje i pomaže funkcije krvotoka.
Protiv prehlade i angine koristi se sirup od luka.
U bocu od 1 litra ubaciti 10—15 g sitno iseckanog luka, 100 g meda i do vrha napuniti belim vinom osrednje jačine. Ostaviti da stoji 10—15 dana i onda procediti i svakodnevno piti po 3—4 kašike. Ovako spravljen napitak pomaže i kod neurednog mokrenja.
U narodnoj medicini luk sirovi, prženi, kuvani, u vidu sirupa ili supe, bio je stotinama godina lek protiv prehlade i drugih bolesti.
Crni i beli luk se gaje već oko 6000 godina i za sve to vreme preporučivani su kao lek koji štiti od svih do tada poznatih bolesti. U novije vreme u narodnoj medicini luk se koristi protiv infekcija, naročito dizenterije, kao diuretik, sredstvo za sniženje krvnog pritiska, sredstvo za iskašljavanje, srčani tonik, kontraceptiv i kao afrodizijak. U jednom starom medicinskom časopisu luk se pominje kao »prečistač krvi, sedativ, za iskašljavanje, protiv nesanice, nervoze, prehlade i bronhijalnih smetnji«*

Poznato je da sok iz luka nakapan na mesto ujeda ose ili pčele deluje veoma efikasno.

Crni i beli luk su sličnih terapeutskih svojstava, s tim što se crni luk koristi u većim količinama i zato je efikasniji. Luk je najviše ispitivana namirnica u farmaciji hrane i priznata su mu lekovita svojstva široke palete.

LUK I SRCE
Mnogi lekari i profesori sa velikom reputacijom često preporučuju »jedite luk«. Dr V. Gurevič (Gurewich) je ustanovio da luk oštrog mirisa i ljutine sigurno povećava korisni HDL tip holesterola u krvi. Tipična lekovita doza je pola glavice luka, srednje krupnoće, dnevno. Ta količina je bila dovoljna da se korisni HDL holesterol povisi za oko 30% kod tri četvrtine srčanih bolesnika. Ovu moć ima više sirovi luk, dok je ona kod kuvanog ili prženog znatno oslabljena.

Međutim, i kuvani luk je dobar za kardiovaskularni sistem, ali na drugi način. Luk ima antikoagulišuće dejstvo i stimuliše stvaranje zaštitnih materija koje rastvaraju ugruške krve. Poznato je da se ugrušci krvi »lepe« na unutarnje zidove krvnih sudova i sprečavaju snabdevanje kiseonikom, razarajući srčani mišić i ćelije mozga.
Naučnici iz V. Britanije su, takođe, došli do zaključka da luk može umanjiti rizik od srčanih oboljenja.

Jedna studija pokazuje da je kod zdravih osoba, koje su hranom unosile 3000 kalorija dnevno u toku 15 dana, od čega 25% iz masti, holesterol povećan sa 219 na 263, ali i da je, kada su jeli oko 10 g luka dnevno, holesterol spao na 237 prosečno.

Luk takođe sadrži sastojke koji snižavaju krvni pritisak kod laboratorijskih životinja, a to se svojstvo pripisuje prostaglandinu, koji je izolovan iz luka.

LEK ZA DIJABETIČARE
U narodnoj medicini luk je korišćen i kao lek protiv dijabetesa, a još 1923. godine istraživači su pronašli hipoglikemičke sastojke u luku, koji imaju svojstvo da smanjuju šećer u krvi. Godine 1960. naučnici su iz luka izolovali sastojak sa antidijabetičkim svojstvima, sličan tobutamidu — leku koji stimuliše stvaranje i oslobađanje insulina. Testovima izvedenim na miševima dokazano je da ekstrakt luka ima 77% veću moć nego navedeni lek. I drugi opiti su pokazali da luk, odnosno sok luka, snižava šećer u krvi, čak i posle uzimanja glukoze.

LUK KAO ANTIBIOTIK I ZAŠTITNIK
Još 1880. godine slavni naučnik Luj Paster je testirao luk i utvrdio da ima antibiotičko dejstvo. Od tada se luk smatra efikasnim sredstvom protiv bakterija koje izazivaju razne bolesti, pa čak i protiv Salmonelle i E. Coli. Nešto malo manje je efikasan nego streptomicin.
Ruski naučnici su takođe zaključili da luk — crni i beli, ima najjače antibiotičko dejstvo od svih biljaka i plodova. B. Tokin smatra luk moćnim antiseptikom. Žvakanjem luka u trajanju od oko 5 minuta usta su potpuno sterilna. Neki smatraju da sirovi luk ima lekovito svojstvo i kod gušobolje, izazvane prehladom.
Pretpostavlja se da luk, zbog koncentracije sumpornih sastojaka, deluje i na sprečavanje nepoželjnih promena ćelija, koje vode pojavi raka. Istraživač M. Anderson je iz luka izolovao propilsulfid koji je, u eksperimentima, sprečavao enzime da aktiviraju izazivače raka. Zaključak nauke je da ekstrakt luka, kao prirodni neotrovni sastojak, može koristiti i kao preventiva protiv raka.

PRAKTIČNI SAVETI
— Jedite sirovi luk ako želite da povećate korisni holesterol. Aktivni sastojak je isti onaj koji daje oštar miris i ljuti ukus, dok se kuvanjem i prženjem taj efekat umanjuje. Jedite bar polovinu glavice luka dnevno, i to beli ili žuti, jer crveni, koji je blaži, ima umanjeno dejstvo.
— Za ostale efekte mehanizma krvi, korisni su i sirovi i kuvani, prženi ili pečeni luk.