cokoladaČOKOLADA I KAKAO SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

Ukusna i koncentrovana namirnica koja se sastoji od šešera (oko 65%), masti (oko 29%) i belančevina (oko 5%), zavisno od toga da li je obična gorka ili mlečna čokolada. Od mineralnih sastojaka najviše ima natrijuma, kalcijuma i gvožđa.
Kakaovac, od kojeg, se spravlja čokolada, dobar je izvor belančevina, ugljenih hidrata i biljnih vlakana (celuloza, pektini, gume i lignin), vitamina B grupe i mineralnih sastojaka.
Belančevine u kakaovcu, kakao-prahu i čokoladi su nekompletne, jer su deficitarne u važnim aminokiselinama — lizinu i izoleucinu, ali se dodavanjem mleka to nadoknađuje.

Čokolada kalorije na 100 grama
Crna čokolada 505 kalorija
Mlečna čokolada 535 kalorije
Čokolada Mars 512 kalorija
Kakao prah 229 kalorije

Čokolada i kakao su dobar izvor tiamina (vitamina Bl), riboflamina (B2) i niacina, zatim mineralnih materija: fosfora, gvožđa, natrijuma i bakra.Čokolade i kakao sadrže takođe i oksalnu kiselinu, koja se sa kalcijumom vezuje u kalcijum-oksalat, nerastvorljivu so. Pošto u mleku ima više kalcijuma nego što se može vezati sa kakaom i čokoladnim sirupom, to je mlečna čokolada dovoljno bogata potrebnim kalcijumom.

Čokolada i kakao sadrže kofein, teobromin i teofilin, koji deluju stimulativno na nervni sistem. Teobromin, koji potiče iz zrna kakaa, slabiji je stimulant od kofeina tri puta inače kofeina ima pet puta manje u napitku kakaa, nego u kafi.

Najbolju hranljivu vrednost imaju čokolada i kakao sa mlekom, jer se kombinacijom belančevina iz čokolade i kakaa i aminokiselina — lizina i izoleucina iz mleka, dobijaju kompletne i biološki vredne belančevine.

Čokolada za kuvanje je mešavina prženog mlevenog zrna kakaa sa dodatkom šećera i lecitina, kao emulgatora. Ima manju biološku vrednost od mlečne čokolade, a sadrži i do 65% šećera.

Mlečna čokolada pored sastojaka za običnu čokoladu sadrži i mlečne masti i suve materije mleka, te je biološki vrednija od prethodne. Međutim, i ova čokolada ima dosta šećera — čak do 55% ukupne težine. Mlečna čokolada sa lešnikom i drugim dodacima sadrži tih dodataka od 12% do 30%.
Kakao prah je namirnica dobijena mlevenjem kakao pogače, dobijene presovanjem kakaovca, radi izviačenja kakao-maslaca. Bolji je kakao prah dobijen bez alkalizovanja, jer ostatak alkalija može biti škodljiv i zato propisi određuju da u kakao prahu ne sme biti više od 0,5 kalijum-karbonata. Treba kupovati onaj kakao prah koji sadrži što manje aditiva, koji su mu dodati, a označeni su na etiketi.

Čokoladu treba čuvati na stalnoj temperaturi, nižoj od 25°C- Na višoj temperaturi kako-maslac izbija na površinu i kada se ponovo ohladi, mast se iskristališe u vidu beličastog praha. Čokolada sa belim slojem iskristalisanih masti i šećera, ako nije izmenila ukus i miris, smatra se ispravnom.

Tamna čokolada, kao i mlečna čokolada, ako su dobrouvijene, mogu se čuvati i godinu dana. Mlečna čokolada sazreva za mešec dana i zadržava vrhunsku aromu u vremenu od 3 do 6 meseci, zavisno od uslova čuvanja, a onda gubi aromatične sastojke. Punomasni kakao prah, bez dodatka mleka u prahu i šećera, može ostati svež više od godinu dana, ako se drži dobro zatvoren i na hladnom mestu.

Izbegavati: čokoladu i čokoladne proizvode sa puno aditiva (veštačka sredstva za aromatisanje i bojenje), a to se može pročitati na omotnici.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.