Narodna poslovica kaže “ko na srcu ima feler, navek mora jesti celer”, a postoje i naučni dokazi da je koristan u lečenju mnogih zdravstvenih problema. Istraživanja pokazuju a sprečava štetno delovanje slobodnih radikala, zahvaljujući sastojku kumarin, a uz to povećava broj belih krvnih zrnaca.
Celer je izvrstan izvor vitamina K koji štiti od osteoporoze i preventiva je zgrušavanju krvi, kao i grupe B vitamina. Zbog visokog sadržaja eteričnih ulja i terpena,celer deluje antibakterijski u sluznicama creva i mokraćnih puteva.
Celer za zdravlje
Celer je koristan u ranim fazama reumatizma i gihta, preporučuje se sklonima debljanju, protiv celulita, za bolju cirkulaciju (sok), snižavanje pritiska (sok zaslađen medom) i holesterola, a reguliše i menstrualni ciklus.
Ako se redovno jede, sirovi celer je efikasan kod kožnih oboljenja (sitno naseckati koren sa jabukama, dodati mlevene orahe, šećer, ili so i jesti 2 x dnevno). Preporučuje se i onima koji imaju pesak i kamenje u bubrezima (koristiti koren i lišće kao začin jelima), ili u bešici, jer je odličan diuretik. Pomaže i deci koja slabo jedu (naseckati koren, pometi sa 1 kašikom meda i sipati u 2 1 l domaćeg crnog vina, pa izimati po 2 čašičice, pre jela
Oni koji pate od slabog apetita, gasova u crevima i začepjenosti bronhija, pre jela treba da uzimaju 1-3 g praha semena divljeg celera.
U narodnoj medicini pripremaju se bombone od gusto skuvanog korena celera, uz dodatak nepročišćenog šećera, koji smiruje nadražaj kašlja. Deluje i kao urinarni antiseptik, kod bolesti bubrega i sistema za varenje, uklanja zadah, a otklanja i pro-letnji umor.
Celer (Apium graveolens L.) je dvogodišnja zeljasta biljka, lesnatog i vretenastog korena, mirisa i začinskog ukusa. Stabljika je razgranjena, a dozeže do 80 cm visine. Tamnozeleni i sjajni listovi su debeli, sočni i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Cvetovi su belo-zelenkasti, udruženi u štitaste cvasti.
Biljka celer cveta leti, a ima kuglasti plod koji je rebrast. Semenke su sitne i smeđe boje, snažnog, aromatičnog i pomalo nagorkog ukusa. Lekovite materije najbolje ostaju sačuvane u sveže isceđenom soku sirovog korena, stabljike i listova koji su pomalo gorkasti.
SASTAV u 1OO g celera
2,97 % ugljenih hidrata
0,69 % proteina
29,3 % mg vitamina K (29 % dnevnih potreba)
1,6 % biljnih vlakana
vitamina A, B, C i E
eterična ulja
Kako se koristi i priprema celer
Kao nezaobilazan sastojak svake kuhinje, list i koren koriste se u sirovom stanju, kuvani, kao začin, a pošto sadrži so, i kao njena zamena. Lišće se koristi za supe, variva, umake i salate. Koren može da se zapeče u rerni u kombinaciji sa repom, krompirom, šargarepom, ili lukom i služi sa polutvrdim sirevima.
Stabljika celera se kombinuje sa mekanim sirevima (kozji) i orasima u raznim salatama od tune, ili piletine i s povrćem (rotkvica, maslina, avokado, radič, luk).
Semenke celera
Semenke mogu da se umešaju u testo za hleb, ili posipaju po slanim kolačima, salatama, ili kuvanom povrću, a zbog gorkastog ukusa, pre upotrebe ih treba usitniti.
Danas je najpoznatiji domaći celer kultivisan još u 17. veku iz samoniklog; divljeg celera, koji se soj narodnoj medicini i kuhinji retko koriste, semenke divljeg celera izuzetno su lekovite i hranljive. U svakodnevnoj ishrani veoma su korisne kod gojaznosti, viška sluzi u želucu i gornjem respiratornom traktu, angine pektoris i slabog varenja. Mogu da se kupe i kod nas, u prođavnicama zdrave hrane, najčešće iz uvoza.
Celer protiv reume
u 1 l vode nekoliko minuta kuvati 40 g celerovog lišća, poklopiti i ostaviti da se prohladi,
procediti i piti mlako više puta dnevno, tokom nekoliko nedelja
Celer za bubrežne bolesti
piti sok od svežih listova pitomog celera, samostalno, sa medom, ili kao tinkturu, po 30 kapi dnevno
Bronhitis i astma
1 kašiku semena divljeg celera umotajte u višeslojnu gazu, zatvorite sa svih strana i stavite na vrelu ringlu, pa udišite dim i isparenja koji se oslobađaju tom prilikom.
