Bundevu, kojaje poreklom iz tropske Amerike i za čiju lekovitost su znali još stari Indijanci, u Evropu su preneli Španci posle Kolumbovih osvajanja. Bez obzira na različite klimatske uslove, brzom širenju bundeve po Evropi doprinelo je i saznanje narodne medicine o njenoj lekovitosti.
Mesnati deo bundeve sadrži vitamine A i C, enzime i mnogobrojne oligoelemente, a semenke vitamin B, leucin, tirozin i alkaloidne supstance. S obzirom na osnovno lekovito svojstvo mesnatog dela bundeve, da deluje diuretično, odnosno da pospešuje izlučivanje mokraće, preporučuje se u terapijama protiv reumatizma, gihta, zapaljenja bubrega i bešike.
Kako je bundeva niskokalorična (100 grama jestivog dela sadrži 30 kalorija) i lako svarljiva, to se preporučuje osobama sa stomačnim problemima, kao i gojaznima. Svakodnevna upotreba bundeve, pečene ili kuvane, kao i sveže isceđenog soka, pomaže lečenju psorijaze.
Semenke bundeve su prirodan netoksičan lek protiv crevnih parazita i pomaže izbacivanju glista i pantljičare iz organizma. Seme treba oprati, odmah osušiti i oljuštiti pre upotrebe, ali ne skidati sivozelenu pokožicu ispod ljuske, kojaje bogata lekovitim supstancama. Ulje od semenki bundeve koristi se za lečenje rana i opekotina. Seme bundeve se tek od skora koristi kao lek kod obolelih od prostate, iako su njeni pozitivni efekti poznati od davnina. Seme bundeve se može koristiti umesto oraha, lešnika ili badema.
Semenke bundeve su zaista odličan izvor dijetalnih vlakana i mono-nezasićenih masnih kiselina, koje su dobre za zdravlje srca. Osim toga, semenke su koncentrisani izvori proteina, minerala i vitamina. Na primer, 100 g semenki bundeve obezbeđuje 559 kalorija, 30 g proteina, 110% RDA gvožđa, 4987 mg niacina (31% RDA), selena (17% od RDA), cinka (71%) itd, ali bez holesterola. Nadalje, semenke su odličan izvor aminokiseline triptofan.
Triptofan je jedna od 8 esencijalnih aminokiselina, u organizmu se ne može sintetizovati, stoga se mora dobiti iz ishrane. Ključan je u stvaranju nijacina i serotonina.
Sirovo bundevino ulje sadrži zdrave omega-6 i omega-9 masne kiseline, fitosterole, te vitamin E i K. Linolna kiselina sadržana u ulju promoviše zdravu funkciju mozga, kao i gipkost kože. Oleinska smanjuje povišeni holesterol, podstičući zdravlje srca i jetre.
Steroidni Delta-7 sterini iz bundevinog ulja mogu biti element koja blokira dihidrotestosteron (DHT), hormon koji nastaje iz metabolizma testosterona, a koji je faktor gubitka kose kao i povećane prostate kod muškaraca.
Ulje iz koštica bundeve je takođe dobar izvor beta-sitosterola, koji takođe inhibira enzim koji pretvara testosteron u DHT. Iako nije dokazano da visok nivo DHT-a uzrokuje rak prostate, moguće ja da ovo ulje ima ograničene mogućnosti kod tretmana raka prostate. Žalosno je da se ne sprovode ovakve preko potrebne studije.
