Sakupljanje gljiva u mnogim našim krajevima veoma je popularno. Osim mogućnosti zarade, možete uživati u gljivama, koje su veoma ukusna hrana. Osim gastronomskog doživljaja koje pružaju, gljive mogu u određenoj meri i da nadoknade nedostatak namirnica životinjskog porekla u ishrani, jer su dobar izvor belančevina visoke biološke vrednosti. Mnogo je jestivih, ali i veliki broj otrovnih gljiva…
Skoro da nema jestive gljive koja nema otrovnu dublerku, pa je zamena, koja može biti i opasna po život, često moguća. To se naročito dešava kada se beru gljive u mlađem stadijumu razvoja. Zato i jesu u pravu oni koji upozoravaju sintagmom “sve gljive su jestive, neke samo jednom u životu”.
Otrovne gljive sadrže razne toksične materije koje prilikom konzumiranja mogu izazvati lakša ili teža trovanja ljudi, uz pojavu raznovrsnih simptoma. Vreme od unošenja otrovnih gljiva do pojave prvih simptoma trovanja naziva se latentni (inkubacioni) period. Već na osnovu vremena javljanja prvih simptoma, može se gotovo sa sigurnošću odrediti i vrsta pojedenih otrovnih gljiva.
Inkubacioni period može da bude kratak, simptomi da se pojave već posle 30 minuta do tri sata nakon jela i najčešće je znak trovanja s povoljnim ishodom. Ali, može da bude i dug, s prvim simptomima posle šest, deset ili više sati i dana. Dugačak inkubacioni period obično ukazuje na teško trovanje koje se manifestuje znacima oštećenja jetre i bubrega i obično se to stanje završava smrću. S obzirom na mogućnost veoma teškog i neizvesnog kliničkog toka, sve bolesnike za koje postoje anamnestički podaci o unošenju gljiva, a pritom pokazuju određene simptome treba obavezno hospitalizovati.
Od svih berača gljiva, vrlo često greše i oni koji za sebe kažu da su vrsni poznavaoci, a najgore prolaze oni koji gljive beru na bazi “slikovnica” koje se mogu da se kupe po knjižarama. Zato ovim poslom ili hobijem mogu da se bave samo dobri poznavaoci jestivih gljiva. Čuveni američki toksikolog Jon Arena čak i kaže: “Ima starih berača gljiva. Ima i mladih odvažnih berača gljiva, ali nema starih odvažnih berača gljiva”.
Kako deluju otrovne pečurke
Simptomi koji se javljaju najranije 6 sati nakon trovanja, manifestuju se nadimanjem, mučninom i nagonom na povraćanjem, žestokim prolivima a zatim znacima oštećenja jetre i bubrega (porast transaminaza AST1 ALT u krvi, porast bilirubina, uree i kreatinina) i na kraju dolazi do smrti.
Orelaninski sindrom se javlja 24 do 36 sati posle jela. Nakon glavobolje, jeze i drhtavice, javlja se mučnina i bolovi u trbuhu. Porast vrednosti transaminaza govori o oštećenju jetre, zatim i oštećenja bubrega koje se manifestuje akutnom bubrežnom insuficijencijom praćenom smanjenim izlučivanjem mokraće (oligurija). Izazivaju ga gljive koje sadrže orelin i orelanin (Smrdljiva sunčanica – Lepiota cristata). Smrt može nastupiti posle pet do sedam dana.
Faloidinski sindrom izazivaju gljive Amanita phaloides – Zelena pupavka, A. verna – Bela pupavka i A. virosa – Smrdljiva pupavka. Simptomi i znaci trovanja javljaju se 10 do 12 sati od unošenja a manifestuju se mučninom, povraćanjem, opštom slabošću, vrtoglavicom, bolovima u trbuhu i teškim prolivima. Na ovu fazu nadovezuju se biohemijski pokazatelji insuficijencije jetre i bubrega sa žuticom i komom. Smrt može nastupiti i posle dve, tri nedelje, a procenat smrtnosti je preko 95%.
Gde rastu
U prirodi ima na stotine vrsta gljiva, stručnjaci kažu da ih pored jelki raste približno 850 vrsta, kraj smreka oko 800, bukvi oko 750, hrastova oko 700, pitomog kestena oko 550, kraj borova oko 600, grabova 350, breza oko 300, ariša 200, topola 100, kraj vrba, jablana, lipa i voćaka između 10 i 50. Više od 1200 vrsta raste na raznim vrstama drveta, piljevine, skoro 500 na travnjacima, livadama, poljima, nezavisno od blizine drveća, oko 200 uspeva na zgarištima i pogoretinama, oko 150 na đubrištima i smetlištima.
