Borovnica (Vaccinium mvrtillus L., Ericaceae ) je razgranat, listopadni, do 50 cm visok grm gustih, tankih, oštrouglastih grančica.Borovnica ima listove koji su okruglasto-jajasti, testerastih ivica sa kratkom peteljkom. Borovnica raste po listopadnim i crnogoričnim šumama srednje i severne Evrope, Male Azije i Severne Amerike.
Plod je okrugla, plavo-crna, sočna bobica koja zri u julu i avgustu.
Kao biljne lekovite sirovine u fito-terapiji se upotrebljavaju list borovnice (Mvrilli folium) i plod (Mvrtilli fructus).List borovnice se bere u proleće, sve dok biljka borovnica cveta. Zrele bobice (borovnice) beru se po lepom i suvom vremenu, posle rose.Borovnica se zamrzava ili suši u tankom sloju na suncu ili u blago zagrejanim sušarama.
Borovnica je ukusno šumsko voće i koristi se za pravljenje sokova i džemova, a u nekim krajevima i za “pečenje” rakije i bojenje vina.
Borovnica se kao lek odavno koristi u tradicionalnoj medicini mnogih naroda. Prvi podaci da je borovnica korišćena kao lek potiču iz perioda srednjeg veka. U XVI veku u Nemačkoj se borovnica upotrebljavala kao lek protiv kamena u bešici i žuči, poremećaja funkcije jetre, i kao sirup protiv kašlja. Kasnije se borovnica kao lek koristila kod različitih poremećaja digestivnog trakta, infekcija usta, kože i urinarnog trakta i za ublažavanje tegoba gihta i reumatizma.
Savremeni interes da se koristi borovnica kao lek u fitoterapiji datira iz perioda posle Drugog svetskog rata. Pokazalo se kao delotvorno što su britanski piloti jeli slatko od borovnica da bi bolje videli noću. Istraživanja u Italiji i Francuskoj 60. i 70. godina XX veka dokazala su da ekstrakt ploda borovnica deluje na oštrinu vida i doprinosi bržem prilagodavanju oka na svetlost i tamu. Efikasnost ekstrakata ploda borovnica pripisuje se sadržaju antocijana – pigmenata koji daju crvenu, plavu ili ljubičastu boju cvetovima i plodovima borovnica. Većina kliničkih studija rađena je sa obogaćenim ekstraktima ploda koji sadrže 25-36 % antocijana.
Ispitivanja su pokazala da aktivni sastojci borovnica deluju kao lek tako što štite krvne sudove, smanjuju njihovu propustljivost i stvaranje otoka, deluju na regeneraciju vidnog purpura… Takodje je utvrđeno da antocijani, kao prirodni antioksidansi, štite želudac i jetru.
BOROVNICA KALORIJE VITAMINI MINERALI na 100 g
voda 81,3 g
belančevine 0,65 g
masti 0,53 g
ugljeni hidrati 0.8 g
minerali 0,3 g
vlakna 4,9 g
beta karotin 130 mg
vitamin B1 0,02 mg
vitamin B2 0,02 mg
vitamin B6 0,06 mg
folna kiselina 6 mg
biotin 1,1 mg
vitamin C 22 mg
kalijum 65 mg
kalcijum 10 mg
fosfor 13 mg
magnezijum 2,6 mg
gvožđe 0,8 mg
cink 0,1 mg
mangan 3,1 mg
fluor 2 mg
energija 37 kalorija na 100 gr
Borovnica sadrži i…
tanina
antocijana
voćnih kiselina
invertnog šećera
pektina….
List borovnice upotrebljava se gotovo isključivo u narodnoj medicini, gde je čest sastojak u čajevima namenjenim dijabetičarima, jer se veruje da list borovnice snižava nivo šećera u krvi.
LEKOVITI LIST BOROVNICE SADRŽI:
-katehinske tanine
-leukoantocijane
-flavonoide
-fenilkarbonske kiseline
-iridoide
-tragove arbutina…
U narodu se list borovnice upotrebljava u čajnim mešavinama za prevenciju i ublažavanje tegoba u slučajevima bolesti probavnog i urinarnog trakta, bubrega, kao i artritisa, gihta, dermatitisa (zapaljenjskih procesa na koži), hemoroida, loše cirkulacije i za „čišćenje krvi”. Iako postoje neke starije studije koje ukazuju da list borovnice ima potencijal da blago snižava koncentraciju šećera u krvi kod dijabetičara i ublažava upale, ipak, ne postoji dovoljno naučnih dokaza koji bi to potvrdili.
U eksperimentima na životinjama se pokazalo da list borovnice može da izazove hronična trovanja ako se uzima u većim količinama i tokom dužeg vremenskog perioda.Kao simptomi hroničnog trovanja u slučajevima gde je preterano upotrebljavan list borovnice navedeni su anemija, žutica, akutna uznemirenost i poremećaj tonusa probavnog trakta, što je posledica visokog procenta tanina. Zbog nedovoljno potvrđene efikasnosti i mogućih rizika zvanične monografije o efikasnosti i bezbednosti biljaka ne preporučuju da se koristi list borovnice u savremenoj fitoterapiji.
ČAJ OD BOBICA BOROVNICE
ne koristiti kao lek duže od 3 dana!
1 kašika suvih bobica borovnice
2,5 dl hladne vode
Borovnica se zgnječi, prelije hladnom vodom, zagreje i lagano kuva 10 minuta, pa procediti. Ohlađen i neaslađen čaj od borovnice uzimati 2-3 x dnevno.
Zbog sadržaja tanina od osušenog ploda borovnica kuva se čaj za nespecifične, akutne prolive, ali ne duže od 3-4 dana. Ukoliko u tom periodu ne dođe do poboljšanja, treba potražiti pomoć lekara.
ČAJ OD LISTOVA BOROVNICE KAO LEK
pola kašike suvih listova borovnice
2,5 dl kipuće vode
Usitnjene suve listove borovnice preliti kipućom vodom i pokriveno ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i uzimati 2-3 x dnevno.
SIRUP OD BOROVNICE
500 g svežih bobica borovnice
5 dl vode
600 – 700 g šećera ili meda
Sveža borovnica se prelije vodom, zagreje i kuva lagano 15-20 minuta.
Procediti, a bobice izgnječiti i ocediti, pa umešati šećer ili med. Sirup lagano kuvati još 5-10 minuta, ohladiti i uzimati 3 x dnevno po 1-2 kašike.
SAVIJAČA S BOROVNICAMA
200 g mekog brašna
1 kašika limunovog soka
1-1,5 dl tople vode
2,5 kašike ulja
pola kašičice soli
rastopljeni margarin za premaz
Fil:
250 g sira
3 kašike meda
2 vanilin šećera
3 kašike pšeničnog griza
500 g svežih bobica borovnice
Od brašna, limunovog soka, vode, ulja i soli zamesite glatko testo, zamotajte ga u foliju i ostavite da odstoji 1 sat
Pomešajte sir, med, vanilin šećer i griz i na kraju borovnice
Testo tanko razvaljajte i razvucite rukama, premažite margarinom, pospite filom i savijte
Stavite u pleh, premažite margarinom i pecite 30-40 minuta na 160-180 stepeni.
Borovnica kao lek se može koristiti sveža ili osušena.
Osušene borovnice su smežurane i veličine zrna-bibera, a od 8 kg svežih dobija se 1 kg suvih borovnica.
Pogledajte i …Borovnica nutritivna vrednost i lekovita svojstva
