Biljna ulja kalorije nutritivna vrednost

ULJA BILJNOG POREKLA SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST

Ulja i masti imaju značajnu ulogu u ljudskoj ishrani. Kod pravilne ishrane najviše 30% kalorija unetih hranom treba da potiču iz masti i ulja. Sličnog su sastava i razlikuju se po tome što su masti uglavnom čvrste, a ulja tečne konzistencije. Veoma je značajno to što savremena nauka o ishrani ističe, pažnje vrednu, razliku u vezi sadržaja holesterola. Naime, dokle ga u mastima životinjskog porekla ima puno (svinjska mast, maslac, loj, sirevi i dr.), dotle ga u biljnim uljima praktično nema. Stoga se za ishranu starijih i osoba sklonih hiperboesterolemiji više preporučuju jestiva ulja bogata nezasićenim masnim kiselinama (suncokretovo, sojino, ulje od kukuruznih klica, sezamovo, maslinovo).

Sva ulja i masnoće sadrže mnogo kalorija kašika suncokretovog ulja sadrži 125 kalorije,kašičica 40 kalorija.
Ulja i masnoće kalorije na 100 grama
Kukuruzno ulje 930 kalorija
Suncokretovo ulje 927 kalorije
Svinjska mast 900 kalorija
Maslinovo ulje 900 kalorija
Repino ulje 900 kalorija
Majonez 761 kalorija
Maslac 755 kalorija
Majonez lajt 341 kalorija

Biljna ulja se dobijaju iz raznih sirovina, najčešće iz semena suncokreta, soje, uljane repice, kukuruznih klica, kokosa, masline, bundevinih semenki, sezama, kikiVikija i drugih manje važnih sirovina. Ulja, kao i masti, koncentrovani su izvor energije, dva puta više nego belančevine i ugljeni hidrati (1 g daje 9,3 kal). Masti i ulja se sporo vare i stvaraju utisak sitosti, tako da ne osećamo glad, što je naročito važno za one koji su skloni većoj potrošnji hrane i gojaznosti.

Ulja i masti, slično belančevinama, imaju neke sastojke koje organizam ne može da sintetizuje, te ih je neophodno uneti putem hrane. Takav je slučaj sa esencijalnim aminokiselinama iz belančevina i esencijalnim masnim kiselinama iz ulja i masti. Naše telo ne može da stvori lineoleinsku kiselinu, a najbolji izvor su biljna ulja (osim maslinovog i ulja od kokosa).

Najbolji izvor arahadinske kiseline su masti iz mesa, živine, ribe i iz mlečnih proizvoda.

Biljna ulja su najbolji izvor vitamina E (tokoferola), koji je poznat kao prirodni antioksidans, jača potenciju i usporava proces starenja, te se naročito preporučuje starijim osobama. Po redosledu količina, vitamina E najviše ima u suncokretovom ulju, ulju od kukuruznih klica, ribljem ulju, margarinu od kukuruznog ulja, sojinom ulju i ulju od kikirikija.
Biljna ulja su pretežno sastvaljena od nezasićenih masnih kiselina i kao takva praktično nemaju holesterola, te oni koji imaju povišen holesterol u krvi treba više da koriste biljna ulja nego masti, koje se pretežno sastoje iz zasićenih masnih kiselina i sadrže holesterol.

Sastav masnih kiselina u uljima i maslacu:
Vrsta namirnice Nezasićene Poluzasićene Zasićene
Ulje iz kukuruznih klica 50% 35% 10%
Ulje kikirikija 30% 50% 15%
Maslac 3% 31% 66%
Maslinovo ulje 10% 70% 15%
Sojiino ulje 55% 25% 10%
Suncokretovo ulje 65% 25% 5%

Nezasićene masne kiseline, kojima obiluju biljna ulja, u organizmu se lakše vezuju sa belančevinama, mineralnim materijama i kiseonikom, pa na taj način pomažu narmalnu izmenu materija u ćelijama organa, naročito tzv. ispravno »disanje« ćelija. Ako normalna izmena materija nije obezbeđena na duži rok, onda dolazi do stvaranja fosfolipida koji stvaraju trombozu i čak mogu dovesti do pojave raka. Ukoliko se pretežnb hranimo životinjskim mastima i nedostaju nam nezasićene masne kiseline iz biljnih ulja, dolazi do vezivanja holesterola sa mastima u krvi i taloženja na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što vodi ka arterosklerozi i oboljenjima srca.