Iako izgledom skromna,biljka stevija sadrži čitav niz korisnih materija, a danas je najpoznatija kao prirodni zasladivač. Njeno suvo lišće je čak 20 do 30 puta slade od šećera, ali za razliku od modernih veštačkih zasladivača, u potpunosti je prirodna i uz to stevija je vrlo lekovita!
Stevija (Stevia Rebaudiana) je poreklom iz Paragvaja gde se medu lokalnim stanovništvom već oko 1.500 godina koristi kao zasladivač gorkih lekovitih preparata, čajeva (mate čaj) i ostalih napitaka.Kako med nije bio uvek dostupan, a bio je i povezan sa rizikom uboda pčela, stevija je bila uvek tu da se deca i stariji mogu zasladiti, koristeći je kao svezu zeljastu biljku ili kao sušeno lišće za čaj. Južnoamerički domoroci nazivali su je “listom slatkog meda”. Početkom 16. veka stevija je stigla u Evropu i korišćena za čaj. U zaborav je pala u 18. veku nakon pojave šećerne repe i trske, da bi je krajem 19. veka ponovo “otkrio” italijanski botaničar Bertoni i tako omogućio njeno uzgajanje i u drugim krajevima sveta. U obliku praška dobijenog sušenjem lišća ili vodenog ekstrakta stevija je vrlo slatkog ukusa. Prirodni sastojci stevije, glikozidi (steviozidi i rebaudiozidi A i C) čine je 200 do 300 puta sladom od
šećera. Stevija je prirodni zasladivač, ali za razliku od šećera ne izaziva karijes niti nepoželjnu toleranciju na ukus, sprečava nastajanje zubnog plaka, nema kalorija, nema štetnih nuspojava poput veštačkih zasladivača i otporna je na visoke temperature, što znači da je pogodna i za pripremu kolača.
Stevija dobar izbor za dijabetičare
Stevija pripada porodici hrizantema, a u mnogobrojnim podvrstama, a sve su slatke, rasprostranjena je po gotovo čitavom svetu. Biljka je grmolika i sadi se u proleće, dok se u kasnu jesen, pre cvetanja, beru listovi koji se zatim suše. Uz davanja slatkoće sa laganom, skoro neutralnom svežinom ukusa mentola, stevija daje još i niz drugih propratnih lekovitih svojstava koja su nam postala poznata tek početkom 20. veka. Srbija je nedavno dobila odobrenje od EU za korištenje stevije kao zaslađivača hrane i pića. Inače, u samo nekoliko zemalja ona ima široku primenu, a to su: Japan,Kina, Paragvaj i Brazil, koji priznaje steviju u lečenju 48 vrsta bolesti. Tek je nedavno stevija odobrena i u Francuskoj. Tu nepriznatost u ostatku sveta možemo povezati sa različitim kartelima, multinacionalnim kompanijama, proizvođačima šećera od šećerne repe i trske. Kako su dobro zastupljeni u većini parlamenata i drugim političkim forumima, mogu lobirati i uspešno braniti svoju lagano stečenu zaradu na uštrb ostatka stanovništva. U današnje doba prepoznate su sve prednosti ove biljke kao prirodnog zaslađivača, pa tako u Japanu ona danas zauzima oko 50% ukupnog tržišta zaslađivača – njome slade 25% svih svojih prehrambenih proizvoda, čak i kola pića!
Zakoni u korist monopola
U Evropi se godišnje troši oko 10.000 tona sintetičkih zaslađivača sumnjive vrednosti. Mnogi naučnici i botaničari
smatraju da se potreba za tim hemikalijama može zameniti sadnjom prirodnog zaslađivača – stevije. Međutim, krajem osamdesetih godina prošlog veka američka Kancelarija za hranu i lekove (FDA) zabranila je upotrebu stevije kao zaslađivača. Deset godina kasnije Naučni odbor za hranu Evropske komisije sledi njihove uredbe i takode zabranjuje steviju jer “možda nije sigurna”. Nakon pažljivije analize vidljivo je da ti zakoni ipak nisu naučno utemeljeni. Naime, na tržištu veštačkih zaslađivača (aspartam, saharin, acesulfam, ciklamati i dr.) pojava stevije kao prirodnog alternativnog proizvoda ugrožava interese mnogih kompanija – biljka stevija se ne može patentirati pa je zato jeftina i svima lako dostupna. S druge strane, zanimljivo je da standardi naučnih provera stevije nisu na isti način promenjeni pri kontroli veštačkih zaslađivača. Naprotiv, rezultati istraživanja tih hemikalija permanentno se ignorišu, iako neka od njih ukazuju na to da veštački zaslađivači učestvuju u razvoju raka mozga kod dece, pa izazivaju glavobolje, mučnine, depresiju, pa čak i slepilo! Medu najnovijim radovima objavljena je i japanska studija koja dokazuje da produkti razgradnje aspartama (metanol, formaldehid) uzrokuju smrt ćelija. Sve to, izgleda, nije dovoljno da se razmotri zabrana upotrebe aspartama. Ostali veštački zaslađivači (saharin i ciklamati) izazivaju rak kod eksperimentalnih životinja, ali ipak se slobodno konzumiraju.
Zašto je dobro uzimati steviju?
Stevija je prvenstveno korisna dijabetičarima, bili oni na insulinu ili tabletama. Nakon upotrebe ne ostavlja nikakve promene i ne povećava količinu ugljenih hidrata u krvi. U nekim južnoameričkim državama koristi se i u medicinske svrhe kao regulator nivoa šećera u krvi. Zbog svojih hemijskih svojstava i niskog glikemijskog indeksa, ona zasladuje iako je organizam ne iskorišćava kao ostale šećere.Time osigurava konstantan nivo glukoze u krvi, izbegava njegove oscilacije, pa dovodi organizam u stanje energetske ravnoteže. Upravo je to dejstvo koje se želi postići kod obolelih od dijabetesa tip 2. Kada se doda činjenica da podstiče lučenje insulina iz gušterače, postaje jasna njena terapeutska primena.S obzirom na to da u potpunosti zadovoljava želju za slatkim, a da je pritom organizam ne skladišti kao ostale ugljenohidratne izvore, stevija predstavlja idealan sastojak svake dijete pa se sve više koristi u lečenju gojaznosti. Istraživanja su pokazala kako glikozidi stevije utiču na osovinu hipotalamus – želudac, blokirajući tako osećaj gladi već u samom startu, u centralnom nervnom sistemu. To se dejstvo može postići uzimanjem svega 15 kapi ekstrakta otprilike 20 minuta pre jela.Nakon uzimanja stevije, slad ostaje puno duže prisutan u ustima, ne isušuje ih kao veštački zasladivači aspartam ili ciklamat.
Blagotvorni učinak stevije nastavlja se i u sistemu za varenje – uočeno je da smanjuje mučninu, smiruje gorušicu, podstiče varenje i ubrzava oporavak nakon bolesti organa za varenje.
Od 2000. stevija se primenjuje i kao pomoćno sredstvo u regulaciji krvnog pritiska. Studija objavljena u Britanskom farmakološkom časopisu (British Journal of Pharmacology) utvrdila je njeno antihipertenzivno dejstvo koje se tumači vazodilatacijom (širenjem krvnih sudova). Kod ispitanika kojima je tokom tri meseca, tri puta dnevno davana stevija, došlo je do sniženja i sistolnog i dijastolnog pritiska. Smatra se da je funkcionalna doza 20 grama stevije, odnosno 500 mg steviozida dnevno.
Eliksir mladosti – za kožu
Jedna od studija iz 2001. godine pripisala je steviji antivirusno dejstvo na rotaviruse – najčešće uzročnike proliva kod dece koji dehidracijom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.Još jedno važno svojstvo stevije je u dentalnoj higijeni – ona jednostavno ubija karijes! Kao ugljenih hidrata jumbo-molekula ne menja kiselost u ustima za vreme jela. Žvakanje jednog lista stevije ujutro pre doručka i pranja zuba, dovodi nakon šest nedelja upotrebe do nestanka karijesa na zubima, dok dodavanjem stevije u zubne paste i vodice za usta, te njihovom redovnom upotrebom (dva puta dnevno, kroz šest nedelja), značajno opada stvaranje zubnog plaka, gomilanje bakterija i nastanak karijesa.
Stevija pojačava perifernu cirkulaciju krvi, vraća boju kosi i reguliše krvni pritisak.Sledeći organ na koji stevija ima povoljan delovanje je koža. Osim što ubrzava zaceljivanje rana i ublažava ožiljke, ima i svojstva eliksira mladosti kože. Ukoliko se koristi kao maska za lice, ona vlazi i hrani kožu, zateže je, a ima slično dejstvo na dermatitise i ekcem.U poslednje vreme kalkuliše se i s primenom stevije u prevenciji osteo-poroze. Nekoliko studija je pokazalo njen značajan uticaj na povećanje serumskog kalcijuma i gustine kostiju.Dobar je dodatak kupkama.
ŠIROKI SPEKTAR PRIMENE STEVIJE
Stevija ima širok spektar primene.
Može se koristiti:
U supama, sosovima, raznim
predjelima,u salatama, jelima od sira,testeninama u konzerviranju povrća i voća umesto šećera (ne fermentira)u proizvodnji sladoleda, keksa i kolača kao zaslađivač i dodatak u različitim mešavinama čajeva, kafe, mleka, kakaa, u voćnim sokovima i ostalim pićima kao dodatak hrani.
DOBRO JE ZNATI!
U mlevenom listu stevije može se kod nekih proizvoda kupiti, sa neprerađenim sušenim listom, pomešan i prerađeni list stevije. To znači za jednu količinu prirodno osušenog lista, dodata je i pome-šana jedna količina lista iz kojeg je već pre sušenja izvađen slad. Takav list je otpad ali se dodaje kao punjač da poveća masu. Pri-mera radi, u cigaretama nije sve duvan, veći deo su različita punjači. Zato je naša preporuka: kupite čitav list i sameljite ga sami!
Stevija gajenje
Klimatske prilike omogućavaju uzgajanje stevije i određenom delu naše i zemlje. Uočeno je da zasadi stevije odbijaju insekte, posebno skakavce (u Kanadi su otkrili da i jeleni izbegavaju nasade stevije), pa je ta biljka vrlo korisna za one koji su skloni organskoj, ekološkoj poljoprivredi.Stevija je višegodišnja biljka, kada su klimatske prilike takve da se zimi temperatura ne spušta ispod nule. U protivnom, potrebno je biljke zaštititi od niskih temperatura ili uneti u zaštićeni prostor. Može se uzgajati iz semena ili iz sadnice. Seme se seje u zaštićeni prostor i nakon 50 dana mala biljka presadi se u plastični lončić prečnika 10 cm. U našim klimatskim uslovima biljke stevije sade se na otvorenom polovinom maja, kada prođe opasnost od kasnog mraza. Biljka je tolerantna prema tipu tla, ali najbolji rezultati se postižu na peskovito-ilovastim zemljištima. (Za informacije obratite se Privrednoj komori u Beogradu u Kneza Miloša 12)
