Beli luk nam stiže iz Azije.Širom sveta uzgajaju se različite sorte, specifične po boji, veličini i ukusu. Najčešći je beli luk s belom, ružičastom ili ljubičastom ljuskom. Kroz istoriju beli luk je bio cenjen kao lek i prirodni tretman za sve vrste zdravstvenih problema: ubode komaraca, rane, bolesti srca, ospice, tumor, ujed zmije, akne, prehladu, grip, pa čak i protiv vampira!
Prema istorijskim izvorima, kao lekovita biljka korišćen je već 4.500 godina pre nove ere. Tada su ga svakodnevno jeli graditelji piramida u Egiptu, radi poboljšanja zdravlja. Preporučivao ga je i otac medicine Hipokrat. Pozitivna svojstva belog luka potkrepljena su savremenim istraživanjima, koja potvrđuju da ima antivirusna, antibakterijska i fungicidna svojstva. Takođe je snažan antioksidans, koji izuzetno povoljno i protivupalno deluje na imunološki sistem. Naučna istraživanja pokazuju da je dobar u lečenju dijabetesa, raka i bolesti srca. Na srce i krvne sudove deluje pozitivno tako što snižava loš holesterol i krvni pritisak, podstiče cirkulaciju i sprečava moždani udar. Ovakvu moć beli luk u velikoj meri duguje sumpornim jedinjenjima kao što je alicin, koji mu daje mnogobrojna pozitivna svojstva, kao i karakterističan miris. Alicin se formira tokom seckanja, drobljenja i žvakanja belog luka.Što se sitnije secka, stvara se više alicina, koji ima antibiotička, antivirusna i fungicidna svojstva. Zbog njega se beli luk koristi u lečenju kožnih infekcija kao što su atletsko stopalo, herpes i bradavice, plućnih i infekcija organa za varenje, proliva, kašlja, prehlade, kandide i drugih mikroba. Alicin počinje da se razlaže još od trenutka nastanka i tokom kuvanja, pa je najbolje jesti sirovi beli luk, i to nekoliko minuta posle seckanja, što omogućava optimalnu asimilaciju ovog jedinjenja. Energetska vrednost belog luka je 149 kalorija na 100 grama.
Beli luk u kuhinji
Bez ovog aromatičnog začina ne bi moglo da se zamisli moderno kulinarstvo. Jedan je od najviše korišćenih začina uopšte, karakterističan po ljutom ukusu i intenzivnom mirisu. Upotrebljava se u svežem i osušenom stanju, kao pasta ili ekstrakt. Ako volite italijanske bruskete, prepecite hleb i istrljajte ga očišćenim čenom belog luka. Posle toga naseckajte paradajz na kockice, dodajte malo soli i bosiljka i uživajte u ukusima. Ukoliko volite mediteransku kuhinju, takođe ćete ga puno koristiti u kombinacijama s ribom (kuvanom,pečenom, na roštilju) i povrćem (blitva, krompir, spanać). Grčka skordalija sprema se od kuvanog paradajza i svežeg belog luka, dok je svetski poznati caciki kombinacija gustog jogurta sa svežim krastavcem i belim lukom, a odlično ide uz jagnjetinu s roštilja. Bez belog luka ne mogu ni italijanski preliv za salate i pesto sos, kao ni orijentalni humus. Međutim, beli luk se najčešće upotrebljava pečen, kuvan ili dinstan, čime se njegov intenzivan miris i ukus ublažavaju.
Isečen na listiće, usitnjen ili propasiran, upotrebljava se za pripremu toplih preliva za testenine, gulaša i čorbi. Bistru supu od belog luka obožavaju Španci, Italijani ga na samo nekoliko sekundi provuku kroz zagrejano maslinovo ulje da bi listovi spanaća ili delikatna salsa od paradajza dobili blagu aromu. Indijci ga dodaju u svoj omiljeni kari, a Kinezi u pržena jela. Pečenjem prvobitna snažna aroma belog luka prelazi u slatko-orašastu, tako da kašu od pečenog belog luka možete da upotrebite za zgušnjavanje sosa od pečenja. Beli luk može da se konzerviše u ulju ili sirćetu.
