Interesovanje za upotrebu artičoke sve više raste, što zbog prijatnog ukusa ove biljke, što zbog njenih lekovitih svojstava i blagotvornog uticaja na jetru, žuč, probavu i holesterol…
Od svih delova artičoke, najmanje je delotvoran onaj koji se koristi u kulinarstvu – plod, dok je ostatak biljke izuzetno lekovit, ali se zbog gorčine ne koristi za jelo. Od lišća artičoke, bilo svežeg ili sušenog, pripremaju se čaj ili ekstrakt. Danas se u medicinske svrhe najčešće koristi suvi ekstrakt od lišća artičoke.
Artičoka kao lek za žuč i jetru
Davno su naučnici zapazili da artičoka podstiče širenje žučnih kanala i izlučivanje žuči, da povoljno deluje na prokrvljenost i regeneraciju tkiva jetre, ali i smanjuje mogućnost zastoja protoka žuči i zadržavanje toksina u njoj. Cinarin iz artičoke toliko je efikasan da ga u nekim državama Evrope koriste kao deo terapije za žučne kamence. Takođe, služi kao zaštita jetre od posledica prekomernog konzumiranja alkohola. Budući da sastojci iz ove biljke mogu dovesti do pokretanja postojećeg kamena u žuči, artičoku ne treba koristiti u slučaju opstrukcije žučnih puteva, ukoliko postoji pesak ili kamen u žuči.
Artičoka za holesterol
Artičoka snižava loš holesterol (LDL) i istovremeno podiže nivo dobrog (HDL) holesterola, čime podstiče prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Za razliku od lekova iz grupe statina, ovo povrće ne smanjuje sintezu holesterola, nego pojačava njegovu razgradnju. Cinarin i seskviterpen-lakton iz artičoke zaslužni su za njen povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova, te sprečavanje nastanka infarkta, ateroskleroze, angine pektoris i moždanog udara.
Povezano>>> Artičoka recepti
Za detoksikaciju
Artičoka se od davnina koristi za čišćenje organizma, najbolje u rano proleće. Tretman se preporučuje svima, a naročito osobama koje dugo koriste lekove, onima što su izloženi toksičnim materijama na radnom mestu, kao i alergičnim ljudima svih uzrasta.
Za bolesti debelog creva i bolju probavu
Izvesna pozitivna dejstva artičoka pokazuje i u slučaju različitih problema s debelim crevom, uključujući upale i oštećenja sluzokože. Kliničko ispitivanje 297 dobrovoljaca u Nemačkoj pokazalo je vidno poboljšanje u čak 97% slučajeva. Dokazano je da je artičoka daleko delotvornija od bilo kog drugog lekovitog preparata. Takođe, ona je blagi laksativ, te može biti od pomoći u slučaju opstipacije. Smanjuje mučninu, nadutost i stomačne bolove, a pomaže i u varenju teško svarljive hrane. Poboljšanje obično nastaje nakon dve do osam nedelja redovne primene preparata.
Artičoka za mršavljenje
Kako sadrži vrlo malo kalorija, ali dosta vlakana, pogodna je za osobe koje žele da smršaju. Bogata je inulinom, koji je delimično svarljiv, te ne utiče na nivo glukoze u krvi, stoje važno za dijabetičare. Takođe, pojačava osetljivost na insulin i tako omogućava bolju kontrolu šećera u krvi.
Dobar izvor folne kiseline
Artičoka je dobar izvor folne kiseline, te je korisna za trudnice i žene koje planiraju trudnoću. Od vitamina i minerala treba istaći vitamine B, C i K, zatim bakar, kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum i fosfor. Takođe, sadrži antioksidanse cinarin, silimarin, kofeinsku i feruličnu kiselinu i u manjim količinama beta-karoten, lutein i zeaksantin.
Kako se koristi ekstrat artičoke
Ekstrakt artičoke U slučaju poremećaja u varenju koristi se 320 do 640 mg ekstrakta lista artičoke, tri puta dnevno. Ukoliko je reč o povišenom nivou masti u krvi, koristi se oko 1.800 mg dnevno, u nekoliko doza.
Artičoka u kulinarstvu
U kulinarstvu se koristi srce artičoke, ali se može jesti i stabljika. Mladi plodovi se jedu celi, a kod starijih je potrebno ukloniti tvrde listove, odseći vrh i peteljku. Najčešće se priprema tako što se prži, dinsta ili griluje, sama ili u kombinaciji s drugim povrćem ili testeninom. Da ne bi izgubila boju, poprskajte je limunom. Često se mogu naći u (talijanskoj kuhinji, u raznim salatama, u testeninama, na picama, u rižotu, namazima (u kombinaciji sa tunjevinom i maslinkama). Dobro se kombinuje i s kuvanim jajima i začinskim biljem, kao što su bosiljak ili peršun.
