Artičoka je višegodišnja biljka koja vodi poreklo sa Mediterana. Na jakoj i pravoj stabljici nosi mesnate i sočne cvetne glavice sa isto tako mesnatim ovojnim listovima sočnog srca.
Artičoke se beru i u ishrani koriste kada se mesnati cvetovi počnu odvajati od glavice. Artičoka ima malo kalorija: samo 17 kalorija (u 100 g) nosi vrlo važne minerale i vitamine za zdravlje.
Pored toga što ima malo kalorija vrlo je bogata biljnim vlaknima a siromašna mastima, pa ima važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i nekih vrsta tumora. Međutim, sadržaj vlakana (njihova gruba struktura) isključuje artičoku u ishrani želudačnih i žučnih bolesnika. Zbog znatne količine kalijuma, dobar je diuretik ali se isključuje iz dijetoterapije u kojoj je obavezna njegova restrikcija.
Od vitamina, artičoka sadrži značajnu količinu karotina i nešto vitamina C, a od minerala – kalijum, fosfor, cink, bakar i gvožđe. Od sveg povrća sa cvetnim glavicama, artičoka ima najmanje kalorija ali je i najbogatija natrijumom, pa se posebno preporučuje osobama sa hipertenzijom.
Koje god da su veličine, artičoke moraju biti kompaktne i teške za svoju veličinu, sa lišćem koje je mesnato čvrsto i zatvoreno. Ukoliko su suve i drvenaste ili ako su počele da se otvaraju, ne treba ih kupovati. Svakako moraju biti neoštećene površine.
Brana i za tumore
Artičoka sadrži veliki broj fitohemikalija zbog kojih je veoma cenjena. Silimarin je svrstava u moćne antioksidante(prevencija tumora), kao i u povrće koje ima moć da obnavlja tkivo jetre. Sastojak lišća artičoke šgaarin takođe povoljno utiče na rad jetre.
Artičoke koje stižu u proleće su svetlozelene boje dok su jesenje maslinastozelene sa lišćem bronzanog odsjaja ali to ne utiče na broj kalorija u artičokama. Lako su kvarljive, pa ih valja čuvatn u frižideru, u plastičnoj vrećici, ne više od 4-5 dana. Da bi im se održala vlažnost, pre zatvaranja u plastičnu vrećicu treba ih poprskati vodom ali nikako prati. Velike artičoke su najbolje kada se napune filom, srednje se preporučuju uz sosove kao prilog, a mlade u salatama ili uz testeninu. Prilikom pripremanja, odrezane delove artičoke (makazama ili nožem) odmah premazati limunovim sokom da ne potamne.
Recepti sa artičokama
Salata sa artičokama
8 malih artičoka, 2 kašike soka od limuna,
4 crvene paprike, 50 grama mešanih maslina bez koššica,
2 kašičice origana, so, biber.
Artičoke kuvati 20 minuta u posoljenoj vodi. Ocediti ih, iseći na 4 dela i poprskati limunom. Paprike oprati i ispeći, očistiti i iseći. Artičoke, paprike i masline pomešati, pa začiniti uljem, solju i biberom.
Testenine sa umakom od artičoke
8 svežih mladih artičoka ili 16 odledjenih srca smrznutih), 1 limun, 4 kašike sitno naseckanog luka, 5 kašika maslinovog ulja, so i sveže samleveni crni biber, 125 ml vode, 450 g išnkih pljosnaših testenina, 3-4 jaja, 8 kašika sveže naribanog sira.
Uklonite spoljne listove artičoka i odrežite trećinu vršnih listova. Uklonite tvrde delove va prerezana mesta protrljajte limunom da ne potamne.
Razrežite ih uzdužno na tanke kriške.
U tiganju pržite luk na ulju dok ne omekša, ali pazite da ne dobije smeđu boju. Dodajte artičoke, pa posolite i pobiberite.Mešajte na srednje jakoj vatri 2-3 minuta.Ulijte vodu, poklopite i kuvajte oko 20 minuta ili dok ne omekšaju, ali pazite da ne nastane kaša. Skuvajte testeninu. U duboku zagrejanu posudu za posluživanje razbijte jaje, umutite ga viljuškom i dodajte mu oko 5 kašika sira. Dobro ocedite testeninu, pa je najpre izmešajte sa smesom jaja i sira a potom s artičokama. Pospite preostalim sirom i odmah poslužite.
