Antioksidansi – Prirodni izvori zdravlja
Bogatstvo prirode u antioksidansima je veliko i veoma je bitno poznavati i koristiti ga na pravi način.
Tokom metaboličkih procesa u ljudskom organizmu odvija se niz hemijskih reakcija koje su bitne za sve fiziološke procese. Neke od tih rekacija su one tokom kojih dolazi do oksidacije i redukcije biomolekula u našem telu. Upravo tokom ovih rekacija može doći do stvaranja slobodnih radikala koji predstavljaju atome, atomske grupe ili molekule koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona i koji su izuzetno nestabilni i reaktivni. Slobodni radikali dovode do starenja i propadanja ćelija i osnovni su uzročnici mnogih oboljenja. Aktivnost slobodnih radikala se može sprečiti molekulima antioksidansima, čiji je zadatak da neutrališu ili uspore oksidaciju drugih molekula.
Ljudski organizam sam stvara antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala koji nastaju u metaboličkim procesima. Kada dođe do disbalansa između prooksidanasa, odnosno slobodnih radikala i antioksidanasa, dolazi do oksidativnog stresa. Tokom oksidativnog stresa ravnoteža metaboličkih procesa se pomera u pravcu stvaranja slobodnih radikala. Upravo je uzrok oksidativnog stresa nedostatak antioksidanasa koje sintetiše organizam i koji je sa godinama sve veći i može se nadoknaditi adekvatnim unosom istih putem hrane.
Lista dijetarnih antioksidanasa je bogata jedinjenjima različitih struktura kao što su vitamini, biljni aktivni principi, a naravno na njoj se nalaze i neki mikroelementi.
Vitamin E
Jedan od vitamina koji pokazuje veoma jaku antioksidativnu sposobnost je vitamin E. Aktivan je u formi alfa tokoferola, a ciljno mesto dejstva su mu lipidne membrane ćelija. Tokom reakcije nastaje slobodan radikal tokoferola koji je stabilan i na taj način prekida lanac oksidativnih procesa koji dovodi do oštećenja ćelija.
Dijetarni izvor ovog vitamina su jestiva ulja kao što su suncokretovo, maslinovo i palmino ulje. Bogat izvor je i koštunjavo voće, a može se naći i u nekom egzotičnom voću kao što su papaja i mango.
Vitamin A
Vitamin A svoje antioksidantne osobine pokazuje protiv slobodnih radikala koji mogu nastati u koži i uzrok su razvoja karcinoma i akni. Tako ovaj vitamin može pomoći u obnavljanju ćelija epitela, ali i u drugim delovima organizma kao što su oči, gde je bitan za sitezu vidnog pigmenta rodopsina. Dijetarni izvori ovog vitamina su svinjska, juneća i pileća džigerica, šargarepa, ali i neki mlečni proizvodi kao što su puter i sir. Nedostatak vitamina A se može rešiti fortifikacijom namirnica, dok je sličan problem, koji se pojavio u Indiji 60-ih godina prošlog veka, rešen suplementacijom.
Flavonoidi
Aktivni principi biljaka kao što su flavonoidi pokazuju antioksidativna svojstva. Prema svojoj strukturi to su polifenolna jedinjenja koja nastaju kao sekundarni metaboliti biljaka. Neka od najznačajnijih jedinjenja su antocijani, flavonoli, flavoni i katehin. Antioksidativna svojstva antocijana su pokazana kroz njihovo kardioprotektivno i neuroprotektivno dejstvo, i to pogotovo kod neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
U osnovi razvoja ovih bolesti glavno mesto zauzimaju slobodni radikali. Bogat izvor antocijana je bobičasto voće, ali mogu se naći i u povrću kao što je paradajz i crveni kupus.
Iz velike grupe flavonola koji poseduju antioksidantna svojstva se mogu posebno istaći kvercertin i miricetin. U zajedničkoj studiji koju su sproveli naučnici iz Sjedinjenih Država i Nemačke i objavili u časopisu American Journal of Epidemiology maja 2007. godine, pokazano je da ova dva flavonola mogu značajno redukovati razvoj karcinoma pankreasa kod pušača.
Flavonoli se mogu naći u bobičastom voću, jabukama pa čak i u crnom i zelenom čaju. Sve veću pažnju naučnika zaokupljaju flavoni kao prirodna jedinjenja koja pokazuju pozitivan efekat protiv bolesti kao što su ateroskleroza, dijabetes melitus, pa čak i neki karcinomi. Zbog svojih antioksidantnih osobina sve više se preporučuje unos ovih jedinjenja putem ishrane.
Neki od najznačajnijih predstavnika ove grupe jedinjenja jesu apigenin i luteolin. Apigenin se može naći u celeru i peršunu, dok se luteolin može naći u šargarepi i začinskom bilju kao što je ruzmarin, bosiljak i timjan.
Pozitivan zdravstveni efekat katehina je potvrđen tako što oni deluju protiv razvoja ateroskleroze u čijoj osnovi razvoja važnu ulogu imaju slobodni radikali što je potvrdila studija američkog Udruženja kardiologa iz 2004. godine. Ova jedinjenja poseduju mogućnost da smanje nivo oksidativnog stresa u ćelijskim organelama mitohondrijama, čime štite DNK lanac od propadanja što je potvrdila studija američkog Društva fiziologa iz 2008.godine. Dijetarni izvor ovih antioksidanasa su čaj, kakao i čokolada.
Francuski paradoks
Rezveratrol predstavlja jedan od najproučavanijih antioksidanasa danas. Otkriven je još davnih 40-ih godina prošlog veka kao bioaktivni sastojak grožđa. Kao i svi prethodno pomenuti antioksidansi i rezveratrol je sekundarni metabolit.
To znači da se on može smatrati protektivnim agensom biljaka i nastaje kao odgovor na gljivičnu infekciju, UV zračenje ili nedostatak vode. Rezveratrol je posebno postao interesantan nakon priče o Francuskom paradoksu.
Francuski paradoks se može objasniti time da i pored velikog broja faktora rizika kao što su pušenje i unos zasićenih masti Francuzi imaju manju stopu smrtnosti od koronarnih oboljenja u odnosu na druge industrijalizovane države. Francuski pacijenti koji boluju od srčanih bolesti imaju bolji ishod za ozdravljenje nego pacijenti u drugim zemljama.
Razlog tome je što redovno konzumiraju vino u adekvatnim količinama (1-2 čaše dnevno) i bobičasto voće koje je kao i vino bogat izvor rezveratrola. Ovaj antioksidans značajno može pomoći i u inhibicii oksidacije LDL frakcije holesterola. Oksidacijom LDL čestica posredstvom slobodnih radikala dolazi do razvoja ateroskleroze. Svoj efekat u zaštiti kože od preranog starenja čiji je uzrok UV zračenje koje dovodi do oksidativnog stresa potvrđen je upotrebom biljnih ekstrakata sa rezveratrolom.
Koenzim Q10
Koenzim Q10 predstavlja antioksidans koji nastaje u našem organizmu. Sintetiše se u ćelijskim organelama mitohondrijama u jednom složenom kaskadnom procesu koji prati niz reakcija. Koenzim Q10 ima ulogu moćnog antioksidansa koji slikovito opisano može da hvata slobodne radikale i neutrališe njihovo štetno dejstvo. Važan je u prevenciji oksidacije LDL frakcije holesterola koja je uzročnik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Smatra se da je efikasniji antioksidans od vitamina E.
Koenzim Q10 ne štiti samo lipide od oksidacije već i proteine koji su važni u biohemijskim procesima u organizmu. Tokom godina sinteza ovog antioksidansa u mitohondrijama se smanjuje, pa je zbog toga bitno da se nadoknadi unosom putem hrane ili dijetetskih suplemenata.
Izvor ovog važnog antioksidansa je hrana biljnog i životinjskog porekla. Najbogatiji izvori su upravo svinjske, juneće i pileće iznutrice srce i džigerica, dok se i riba kao što je sardina može smatrati bogatim izvorom. Hrana biljnog porekla kao što su suncokretovo, maslinovo ulje i ulje koštica grožđa mogu predstavljati značajan izvor koenzima Q10. Koštunjavo voće, bobičasto voće, grožđe i citrusi samo su još neki od prirodnih izvora ovog antioksidansa.
Mangan, selen i bakar
Mangan, selen i bakar su hemijski elementi koji se nalaze u izuzetno malim količinama u našem organizmu. Oni ulaze u sastav mnogih enzima koji učestvuju u oksido–redukcionim procesima i zbog toga je njihovo unošenje ihranom važno. Izvor selena su morski plodovi, meso dok je najbogatiji izvor brazilski orah. Najznačajniji nutritivni izvori bakra i mangana su koštunjavo voće i morski plodovi.
Upravo nutritivni unos antioksidanasa kao bitan faktor u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti potvrđen je u mnogim kliničkim studijama. Jedna od takvih je i DASH studija iz prve polovine 90-ih godina prošlog veka, čiji akronim vodi poreklo od engleskih reči Dietary Approach to Stop Hypertension (Dijetarni pristup u borbi protiv hipertenzije). U ovoj studiji su učestvovale eminentne zdravstvene ustanove iz Sjedinjenih Država i jedan od zaključaka je bio da unos ishranom voća i povrća bogatog antioksidansima i ribe može pomoći smanjenju krvnog pritiska.
Bogatstvo prirode u antioksidansima je veliko i veoma je bitno poznavati i koristiti ga na pravi način.
mr farm. Uroš Čakar
