Alergija na hranu: simptomi, testovi i izbor ishrane

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određenu namirnicu ili njen sastojak. Može zahvatiti kožu, probavu i disanje. Za pouzdanu procenu važni su opis reakcije, vreme njenog nastanka i testovi koje bira alergolog. Ovaj vodič objedinjuje simptome, razliku u odnosu na intoleranciju, dijagnostiku i praktično planiranje ishrane.

Simptomi alergije na hranu

Mogu se javiti svrab i koprivnjača, oticanje usana ili lica, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, proliv, kašalj ili otežano disanje. Tegobe mogu zahvatiti više delova tela istovremeno. Sama nadutost ili osip nisu dovoljni za zaključak o uzroku: lekar uzima u obzir ceo tok reakcije.

Kada je potrebna hitna pomoć

Otok jezika ili grla, otežano disanje, nesvestica ili brzo pogoršanje posle jela zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ako vam je propisan autoinjektor adrenalina, upotrebite ga prema ličnom planu za hitne reakcije i odmah pozovite hitnu pomoć. Ne čekajte da tegobe prođu niti da deluje kućni preparat. Anafilaksija se može razviti i bez izraženog osipa. Više informacija: NHS — anafilaksija.

Alergija ili intolerancija na hranu?

Intolerancija nije isto što i alergija. Na primer, teškoće sa varenjem laktoze razlikuju se od alergijske reakcije na proteine mleka. Postoje i alergije koje nisu posredovane IgE antitelima; negativan nalaz jedne vrste testa zato ne objašnjava automatski sve tegobe.

Nemojte sami označavati svaku reakciju kao „preosetljivost“ i pretpostaviti da je bezopasna. Naziv dijagnoze određuje i način praćenja, izbor namirnica i potrebu za lekovima za hitne situacije. Razlike između tipova reakcija opisane su u NIAID vodiču za pacijente.

Koje namirnice mogu izazvati alergiju?

Među poznatim alergenima su mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, riba, rakovi i školjke, soja, pšenica i susam. Spisak ne znači da ih treba sve izbaciti. Reakcija se procenjuje za konkretnu osobu i konkretnu hranu.

Mleko, jaja i proizvodi sa više sastojaka

Namirnica može biti deo peciva, gotovog sosa ili deserta, iako nije istaknuta u nazivu jela. Zato proverite ceo sastav. Kuvanje nije pouzdan način da sami učinite potvrđeni alergen bezbednim; toleranciju određenog oblika hrane procenjuje specijalista.

Riba, morski plodovi i orašasti plodovi

Recite osoblju restorana koji alergen izbegavate. Pitajte i kako je jelo pripremljeno, a ne samo šta piše na meniju. Kod zajedničkog pribora, površina ili ulja može doći do kontakta sa drugim sastojcima. Praktičan pregled pruža ACAAI vodič o alergiji na hranu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Alergolog prvo razgovara o simptomima, njihovom vremenu nastanka, količini pojedene hrane i prethodnim reakcijama. Zatim, prema potrebi, bira kožni prick test, određivanje specifičnih IgE antitela ili druge korake. Rezultat testa tumači se zajedno sa simptomima; pozitivan nalaz sam po sebi nije dovoljan razlog za široke zabrane hrane.

Oralni provokacioni test

Kada je potreban, ovaj test se izvodi pod medicinskim nadzorom: daju se odmerene količine hrane i prate reakcije. Ne pokušavajte da ga ponovite kod kuće, naročito nakon otoka, otežanog disanja ili druge ozbiljne reakcije.

Da li veliki panel testova daje sve odgovore?

Ne. Komercijalni IgG paneli hrane nisu isto što i ciljano testiranje alergije. Njihov rezultat ne treba samostalno pretvarati u spisak zabranjenih namirnica. Detaljnije: ACAAI — testiranje i dijagnoza.

Šta poneti na pregled

• Opis obroka, približnu količinu i vreme kada je pojeden.
• Spisak sastojaka ili fotografiju deklaracije gotovog proizvoda.
• Vreme početka, trajanje i opis simptoma; fotografiju osipa ako postoji.
• Podatak o primenjenim lekovima i ranijim sličnim reakcijama.
• Pitanja o jelovniku, planu za hitnu reakciju i sledećoj kontroli.

Takva beleška može biti korisnija od dugog spiska namirnica za koje pretpostavljate da vam smetaju. Zapišite i kada ste istu hranu ranije jeli bez tegoba.

Ishrana i lečenje nakon potvrđene alergije

Plan obuhvata izbegavanje potvrđenog alergena, odgovarajuće zamene u ishrani i terapiju koju lekar odredi. Ne vraćajte samostalno problematičnu hranu posle nekoliko meseci samo zato što nije bilo novih reakcija. Kontrola određuje da li je i kada ponovno uvođenje prikladno.

Prilikom kupovine proveravajte deklaraciju i proizvoda koji ste ranije koristili. Za obroke van kuće unapred objasnite šta izbegavate. Ako se isključuje više namirnica, stručna pomoć pri planiranju jelovnika olakšava očuvanje raznovrsnosti. NHS vodič opisuje osnovne korake svakodnevnog upravljanja alergijom.

Da li makrobiotička hrana može sadržati alergene?

Da. Biljni obrok može sadržati soju, susam, pšenicu ili orašaste plodove. Za ovu posebnu temu pogledajte izbor namirnica u makrobiotičkoj ishrani kod alergija.

Da li je alergija nasledna?

Porodična sklonost alergijama može biti važna, ali ne znači da će dete imati isti alergen ili isti oblik tegoba kao roditelj. Procena se zasniva na detetovim simptomima i odgovarajućem pregledu.

Može li alergija nastati kod odraslih?

Može se prvi put javiti i u odraslom dobu. Ranija tolerancija hrane ne isključuje potrebu za pregledom kada se pojave nove reakcije.