Alergija na hranu

Neki ljudi u toku života otkriju da su alergični na određenu vrstu hrane. Izbegavanje konzumiranja te hrane može im obezbediti zdrav i normalan život. Kod nekih ljudi izbegavanje hrane na koju su alergični može rezultovati nestankom alergije tako da oni ponovo mogu da slobodno jedu tu vrstu hrane. Ipak ima ljudi koji i pored izbegavanja određene hrane razvijaju sve jaču alergiju, dok se izbor hrane na koju nisu alergični lagano sužava. Ovi ljudi
ubrzo gube nadu i volju za životom, jer se u njihovom slučaju smrt može kriti iza svakog zalogaja. Međutim pravilan tretman ovakvih alergija možda neće dati brze rezultate, ali vas svakako može učiniti zdravijim i ne toliko različitim od drugih. Uz pravilan tretman će te ponovo živeti umesto da preživljavate.

ŠTA SU ALERGIJE NA HRANU I ZAŠTO IH DOBIJAMO?
Godine 1920. naučnici su otkrili tip antitela “Reagin”, ili IgE koji je bio pronađen kod većine slučajeva alergijskih reakcija. Shodno tome konvencionalna medicina je definisala alergije kao odgoovor tela povezan sa IgE-om. Alergijske reakcije povezane sa ovim antitelima se lako detektuju standardnim testovima krvi. Rekcija se odvija munjevitom brzinom, obično nekoliko minuta nakon udisanja ili konzumiranja alergena. Male doze su potrebne da bi izazvale reakciju vidljivu na koži, respiratomom ili digestivnom sistemu. Ovakve alergije na hranu su često trajne što znači da izbegavanje kontakta sa alergenom može trajati i godinama, da bi ponovni kontakt izazvao istu reakciju, bez ikakvih poboljšanja.

Neke reakcije na hranu nisu povezane sa IgE-om. Ovakve reakcije se nazivaju netolerancija ili preosetljivost na određenu vrstu hrane. Nedostatak IgE-a ih ne čini manje opasnim i stvarnim jer su drugi imuno mehanizmi najčešće uključeni. Ove reakcije se događaju munjevito, dok neke imaju odloženo dejstvo i do 72 sata pa ih je teško povezati za određenu vrstu hrane. 95% ovakvih reakcija nisu stalne i nakon nekoliko meseci izbegavanja problematične hrane ona se može ponovo jesti u umerenim količinama i ne previše često. Preko 70 medicinskih stanja može biti povezano sa alergijama na hranu. Neka od njih uključuju visoku temperaturu, astmu, bronhitis, bolovi u grlu, naduvenost stomaka i gastrointestinalne smetnje, diareja, opstipacija, dermatitis itd.

ZAŠTO DOBIJAMO ALERGIJU NA HRANU
Ovo je vrlo teško pitanje. Nasledni faktor je najčešći uzrok ovih alergija.

Dugotrajno izlaganje velikom količinama određene hrane takođe može biti uzrok. Pretpostavka je i da je povećana propustljivost intestinalnog trakta jedan od uzroka. Veći molekuli nesvarene hrane ulaze u krvotok i u koliko je količina velika jetra ne može da ih isčisti momentaino tako da imuni sistern moše ove može da prepoznakao strana
tela i stvori antitela u cilju borbe sa ovom hranom. Bebe se obično rađaju sa povećanom propustljivošću i zato moraju da konzumiraju majčino mleko prvih nekoliko meseci života dok drugu hranu treba ubacivati postepeno i oprezno.

Toksini raznih vrsta takođe mogu povećati propustljivost. Ovi toksini uključuju alkohoi, antiinflamatome lekove, kortikosteroide itd. Određeno organizmi prisutni u digestivnom traktu mogu biti uzrok povećane propustnjivosti. Bakterije, gljivice i paraziti raznih vrsta mogu delovati na propustljivost. Na sreću većina ovih uzročnika mogu biti eliminisani putem određenih terapija. Na taj način sa znatno može poboljšati kvalitet života pacijenta.

DIJAGNOZA I LEČENJE AIERGIJA NA HRANU
Dijagnoza i lečenje često mogu biti otežani činjenicom da se reakcije mogu javiti znatno kasnije i da zavise od mnogih faktora uključujući umor, stres i uticaj drugih alergena u isto vreme.

Stoga je gotovo nemoguće samostalno utvrditi na koju vrstu hrane ste alergični i neophodni su medicinski testovi i pomoć stručnjaka u svrhu utvrđivanja alergena.

Tretman ovih alergija je podjednako kompleksan kao i dijagnoza. Alergije na hranu svakako ne mogu slediti krilaticu “za svaku bolest postoji lek”. Alergije na hranu su često tretirane iz više pravaca odjednom i podrazumevaju eliminisanje alergena na prvom mestu, uticanje na ojačavanje organizma i modifikovanje odgovora imunog sistema. Naravno jedan lekar verovatno neće moći sve ovo da uradi sam. Kao pacijent vi morate aktivno učestvovati u lečenju. Najvažniji deo lečenja će te morati da odradite sami. Ovakve alergije su veoma individualan problem, a vi vaše telo poznajete bolje od bilo koga. Morate napraviti izmene u vašem stilu života na prvom mestu. Zatim se morate što više informisati o ovoj problematici. Tek nakon toga će te poćeti da uživate u životu na način na koji to zdravi pojedinci rade.

TESTOVI
Eliminacija i izazov je prvi test korišten za alergije na hranu. Još uvek se koristi na mnogim klinikama i smatra se “zlatnim standardom” za testiranje alergije na hranu. Najpre se ođrede grupe namimica na koje se sumlja da su alergeni, a zatim se jedna po jedna konzumiraju da bi se pratili rezultati. Naravno sve ovo se odvija pod medicinskim nadzorom. Metod je teško koristiti kod odloženih alergijskih reakcija. Interdermalni testovi su poprilično pouzdani kada su u pitanju alergeni koji se udišu. Međutim obično nisu toliko pouzdani kada su u pitanju alergije povezane sa hranom. Provokacija-neutralizacija testovi su najčešći testovi za alergije na hranu. Mala količina ekstrakta hrane koja se testira se unosi u kožu inekcijom i to u mku ili ispod jezika. Svaka reakcija kože se prati. Ovaj test je dobar kod “brzih” reakcija i pouzdanost mu iznosi oko 80%.

Testovi krvi su najlakši za pacijenta. Stotine vrsta hrane može biti testirano na samo jednom uzorku krvi. Postoji nekoliko testova i svi mogu da otkriju kako trenutne tako i odložene alergijske reakcije. Pozitivan rezultat na testu krvi mora se potvrditi eliminacionim testovima.

TRETMAN
Specijalne dijete su najčešći tretman kada su u pitanju alergije na hranu. U koliko je pacijent alergičan na jednu ili dve namimice jedini tretman može biti eliminisanje ovih namimica iz ishrane. U koliko pacijent ima višestruke alergije koristi se rotaciona dijeta.

Pošto većina alergija na hranu nije stalna, nakon što ste nekoliko meseci izbegavali problematičnu hranu, vaš lekar vas može posavetovati da ponovo probate oprezno da ubacite ovu hranu u vašu dijetu. Možete otkriti da ovu hranu možete jestu svaki četvrti ili peti dan bez problema. Medikamenti takođe mogu biti od velike pomoći. Gastrokom je lek koji može znatno olakšati simptome alergije. Digestivni enzimi će vam takođe pomoči da pravilno razložite hranu i jako su delotvomi u kratkoročnim ciklusima u fazi oporavka. Vitamin C je takođe jako dobar anti alergijski suplement. Pantotenična kiselina se često koristi za olakšavanje simptoma alergije. Preparati koji povećavaju baznost tela su korisni jer se telo prilikom alergijske reakcije zakišeljava. Imuno terapija takođe moše biti jedna od opcija.
Alergija na hranu simptomi