aditivi

Danas namirnice sadrže aditive više nego ikada. Neki se dodaju da bi se produžila trajnost namirnica, a drugi da bi se postigla odgovarajuća boja i aroma.
aditivi
U tome se toliko uznapredovalo da se na tržištu nalaze mnoge namirnice koje izgledaju kao da su od prirodnih sastojaka, mada često sa njima nemaju ničeg zajedničkog. Na primer, razni »vočni napici« koji sadrže veoma malo ili čak nimalo voća, zatim razne grickalice, surogati kafe, surogati čokolade, razni napici u prahu itd. Ima slučajeva da se uvoze praškasti proizvodi za osvežavajuće napitke, koji su u inostranstvu zabranjeni zbog štetnih sastojaka. S obzirom na to da postoji stalna opasnost od toga da neki aditiv, bilo da je to veštačka boja, aroma iii konzervans, ima štetna, pa i kancerogena svojstva, međunarodni i naši propisi regulišu upotrebu tih aditiva u proizvodnji namirnica — ođređuju koji su aditivi dozvoljeni i u kojim količinama se mogu koristiti u proizvodnji.

Međutim, ne može se imati apsolutno poverenje u proizvođače, naročito one koji poseduju malo znanja i mogućnosti da kontrolišu sopstvene proizvode. Stoga se i događa, ne tako retko, da se koriste nedozvoljeni dodaci, i to u većim količinama, a često se takve namirnice i napici prodaju čak i deci. Sličan je slučaj i sa poljoprivrednim proizvođačima, koji često pri proizvodnji povrća za svoje potrebe ne koriste ni fertilajzere ni pesticide. Međutim, kada je reč o proizvodima za pijacu, onda se koristi sve što može dati Veći prinos, ne samo kod povrća, već i kod živine i junadi (npr. hormonski preparati), bez obzira na posledice za potrošače.

Neki dodaci namirnicama kao šećer, so, vitaminski preparati, prirodne boje i arome, su prihvatljivi. Ali aditivi kao što su veštačke boje, arome, hemijski konzervansi, emulgatori, učvršćivači, zaslađivači, belila, antioksidansi i rastvarači, zaista zastrašuju. Smatra se da je danas u upotrebi oko 6000 takvih hemijskih aditiva i da njihova godišnja potrošnja po glavi stanovnika ide i na 4 kg.

Propisima se zabranjuje upotreba pojedinih aditiva, ali tek kada se utvrdi njihova škodljivost. Tako je doskora bila u upotrebi veštačka boja za bojenje namirnica — Tartrazin (E 101), koja može izazvati astmatične napade i visoku temperaturu. Korišćena je za bojenje kobasica, raznih slatkiša i deserata, čokoladnih proizvoda, koncentrata za supe, konzerve povrća, alkoholnih i naročito bezalkoholnih pića.

Pošto je danas skoro nemoguće imati poznatog proizvođača namirnica, koji vam može garantovati prirodnost svojih proizvoda, na primer, da vam prodaje jaja od živine koja se slobodno kreće i hrani u prirodi, ili da spanać nije uzgajan uz dodatak nitratnih đubriva, prinuđeni ste da se sami snalazite.

Jedini savet je — kupovati namirnice bez ili sa što manje aditiva.Čitajte etikete na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima naznače. Naravno ne treba izbegavati namimice sa aditivima po svaku cenu. Na primer, ima dodataka koji su čak korisni, kao što su razni vitamini i mineralni sastojci koji se dodaju hlebu, margarinu i drugim namirnicama, zatim hlorofil, gvožđe, limunska kiselina, aslcorbinska kiselina, pektin, agar i drugi.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.