Jedni ga slave, drugi kude… Šta je prava istina u raznim predrasudama o vinu? Naučna istraživanja dala su odgovore i na ova pitanja…
DA LI JE VINO DOBRO ZA KRV
Moglo bi biti istina ukoliko bi među prirodnim komponentama krvi bilo i alkohola, ali nije (i ne mora biti) tako. Vino takođe nije dobar izvor gvožda, neophodnog za konstruisanje crvenih krvnih zrnaca. Jedina supstanca koja bi mogla poslužiti kao građevinski element krvi jeste voda, ali se ona, bez sumnje, može uneti u organizam i iz beskonačno mnogo drugih izvora i na mnogo drugih načina. Dakle, vino ne “izgrađuje krv” čak ni ukoliko je tačno da u minimalnim količinama može delovati na krvne sudove i proširiti ih, što se kod određenih osoba odražava na dobar način i pospešuje cirkulaciju krvi.
DA LI BELO VINO IZAZIVA GLAVOBOLJU
Razna naučna istraživanja povezuju glavobolju s previše sulfata u vinu, ili čak s individualnom hipersenzitivnošću na ove supstance. Sulfati se, međutim, dodaju i belim i crnim vinima, a što se tiče mnogih osoba koje u belom vinu vide uzročnika glavobolje, treba reći da isto toliko njih to tvrdi i za crno vino. Štaviše, s te tačke gledišta, skorašnja studija na klinici Diamond Headache u Čikagu upućuje na to da bi glavobolju pre moglo izazvati crno vino – zbog nekih komponenata ljuske zrna grožda. Medjutim, zajednička im je jedna stvar, bez obzira na to o kojoj je vrsti vina reč – količina je ta koja igra važnu ulogu. Kad se pretera, alkohol, osim što izaziva širenje krvnih sudova, može uzrokovati i klasičnu glavobolju.
SAMO CRNO VINO OBEZBEĐUJE DOVOLJNO ANTIOKSIDANASA
U pitanju je još jedno pogrešno verovanje. Crno vino zaista sadrži neke antioksidansne supstance kojih nema u belom (reč je o antocijanima, pigmentima koji crnom vinu daju boju rubina), ali je takođe istina da su u belom vinu pronađena mnoga druga aktivna jedinjenja – kafeinska i šikiminska kiselina, tirosol i hidroksitirosol. U belom vinu ima duplo više kafeinske kiseline nego u crnom, a ona je važna komponenta, jer je dokazano da deluje kao inhibitor oksidacije LDL (lošeg holesterola). Čak su i određena istraživanja u Severnoj Karolini (USA) ukazala na to da nema razlike između crnog i belog vina kad je reč o umanjenju rizika od srčanog udara i modulaciji dobrog i lošeg holesterola.
ROZE VINO JE VEŠTACKOG POREKLA
Biće da je to mišljenje nastalo zbog pomalo hibridne boje, koja je negde izmedu čistoće belog i otvorene crvene crnih vina, što mnoge navodi na ideju o veštačkom, a ne o prirodnom načinu dobijanja boje. Boja grožđa potiče od ljuske, a kako bi se dobio rozikast ton, dovoljno je prekinuti fermentaciju pre nego što alkohol ekstrahuje svu boju čineći vino crnim. Čak i mešavina grožđa na samom početku (takozvana smesa) igra važnu ulogu u odredivanju boje vina: velika količina belog grožda olakšava postizanje blaže boje u fazi obrade.
VINO POMAŽE U VARENJU SIRA
Veruje se da bi konzumiranje vina, budući da je ono po prirodi kiselo, moglo povećati stomačnu kiselinu, te stvoriti bolji ambijent za funkcionisanje pepsina, enzima koji deluje na proteine. U stvari, želudačna kiselina odredjena je prvenstveno hlorovodoničnom kiselinom, koju stomak luči, a konzumiranje vina upravo potiskuje njeno lučenje. Stomak proizvodi manje kiseline baš da bi se izbegio nakupljanje kiseline iz vina.
DA LI SE VINA SMEJU MEŠATI
Evo još jedne veoma rasprostranjene predrasude, koja je pritom potpuno neosnovana. Mešanje crnog i belog vina tokom jednog obroka ne samo što neće štetno delovati na zdravlje – već će i pomoći da se na najbolji način uživa u ukusima hrane. Naime, pićemo vino koje najbolje ide uz određeno jelo. Jedno je pak tačno: kad god se menja vino, obično se otvara nova flaša, a kako je šteta baciti dobro vino, lako se može desiti da preteramo.
ŠAMPANJAC “UDARA” DIREKTNO U GLAVU
MedJu mnogim predrasudama – evo i jedne istine: šampanjac “udara” u glavu brže od drugih vina. To je dokazao tim istraživača iz Engleske, koji je proučavao efekte penušavog vina i istog takvog, ali negaziranog. Naučnici su primetili da vino s balončićima deluje brže, ali nisu bili u stanju da sa sigurnošću objasne zašto se to dešava. Pretpostavka je da ugljen-dioksid ubrzava apsorpciju alkohola u digestivnom traktu, ali to bi svakako trebalo proveriti.
