zasto jedemo previseUsvetu se trenutno vrše istraživanja kako stvari u našem okruženju utiču na našu tendenciju da se prejedemo. A pri tom nam ne treba mnogo da se ugojimo. Kod većine ljudi, neravnoteža između energetskog unosa i potrošnje iznosi nekih 50 kalorija dnevno. 19 % ljudi koji se goje u proseku od 1 do 2 kilograma godišnje moglo bi da zadrži kilažu samo ako bi unosili 50 kalorija manje dnevno. A ako bi unosili 100 kalorija manje, oslabili bi.

Najjači uticaj koji hrana u našem okruženju ima na nas jeste sama činjenica da je tu. Mnogima je prosto nemoguće da pruže otpor pristupačnosti hrane. Kao dokaz tome može da posluži studija u kojoj je ispitanicima servirana supa iz “magične” činije koja nikada nije mogla da se isprazni; naime, nju je konstantno punio rezervoar smešten ispod stola. Svi ispitanici u istraživanju jeli su ovom prilikom više supe nego obično. Kada im je rečeno za trik, neki su se vratili uobičajnim porcijama. Ali drugi su prosto nastavili da jedu, jer nisu mogli da kažu ,,ne” hrani ispred sebe.

Drugi snažan faktor – bez obzira na to da li ste gladni ili ne – odnosi se na ; zvuke, mirise, aktivnosti ili doba dana koji asociraju na hranu, kao i na reklame za hranu ili niske cene iste. Kada se jednom upecamo, teško je prestati. Medutim, dobro nam ide ako smo samo svesni šta jedemo. Da bismo mogli da se odupremo uticajima okoline, najvažnije je da spoznamo te uticaje.

Zato vam ovde predstavljamo šest
najčešćih zamki na koje ćete verovatno da naiđete, kao i načine na koje možete da ih izbegnete.

Zamka 1: Ekonomično pakovanje. Valika pakovanja mogu da vas navedu da pripremite ili pojedete više hrane nego što zaista želite. Ako jedete direktno iz velikog pakovanja, verovatno ćete pojesti 25 % više hrane nego što pojedete iz manjeg pakovanja – osim ako nisu u pitanju razne grickalice poput čipsa, kolača ili slatkiša, kada ćete pojesti do 50 % više! Kada je pakovanje veće, ljudi teško mogu da prate koliko su pojeli.
Rešenje: Kupujte mala pakovanja. Ukoliko, ipak, više volite da kupujete veća pakovanja nekog proizvoda, onda ga kod kuće prepakujte u manje kesice, naročito ako su u pitanju grickalice. Tako ćete znati koliko ste pojeli.

Zamka 2: Gotova hrana i njihova blizina. Držite grickalice nadohvat ruke i verovatno ćete ih grickati po ceo dan.
U jednom istraživanju, kada su čokoladni slatkiši bili postavljeni tako da su svi radnici u kancelariji mogli da ih vide sa svojih mesta, oni su jeli u proseku 9 komada dnevno, a često bi i gubili svest o tome koliko su pojeli. Međutim, kada su slatkiši bili stavljeni u fioku, jeli bi samo 6 komada. I najzad, kada su bili daleko od očiju jeli bi u proseku 4 komada. Stoga, bez obzira na to da li smo gladni, kada je hrana ispred nas mi je po automatizmu jedemo. A mnogi pojedu i sve ispred sebe.
Rešenje: Sakrijte hranu. Nemojte stavljati nezdrave grickalice na vidljivo mesto. Ako hrana mora da vam bude nadohvat ruke, onda neka to bude celer ili šargarepa. Ili, jednostavno, napunite činiju voćem.

Zamka 3: Optička varka. Ljudi visoke i uske čaše doživljavaju tako što misle da u njima ima više tečnosti nego u manjim i širim čašama, iako je količina tečnosti u njima zapravo ista. Zato ljudi unose u proseku 20 % više tečnosti kada piju iz manjih i kraćih čaša, a misle da piju manje. Naše oči se koncentrišu na visinu, zbog čega često nismo svesni količine koja može da stane u kraću čašu.
Rešenje: Pijte iz visokih čaša. Dok uživate u visokokaloričnim napicima poput voćnog soka ili alkoholnih pića, koristite visoke, uske čaše.

Zamka 4: Gubite kontrolu nad veličinom obroka. Većina ljudi jede više kada im se više i servira. Istraživanja su pokazala da veličina obroka može čak i da „pobedi” ukus.
Rešenje: Držite se zdrave hrane. Niko se nikad nije ugojio od izuzetno velike porcije zelene salate. Sve dok se hranite zdravo, nećete morati da smanjujete obroke. Hrana bogata vodom, poput povrća, voća i supa, istovremeno obezbeđuje dovoljno kalorija.

Zamka 5: Niske cene. Većina restorana brze hrane nudi tako povoljne cene za velike porcije, da se prosto osećate kao budala ako naručite manju. Kada dva dela nečega košta manje od jednog dela, onda očito da nešto nije u redu sa sistemom određivanja cena.
Rešenje: Zapitajte se šta vam je cilj. Da li vam je novac važniji od rezultata koje želite da postignete po pitanju linije i zdravlja.

Zamka 6: Prevelik izbor. Raznovrsna ishrana je dobra zato što povećava šanse da unesete sve hranljive sastojke. Ali raznovrsnost takođe utiče na prejedanje. Mnogi ljudi zadovoljavaju svoju želju za različitim ukusima odabirom raznovrsne hrane – ali one sa velikom energetskom vrednošću (odnosno, visokokaloričnu) poput čipsa, krekera, sladoleda ili slatkiša. A to je zapravo recept za dobijanje kilograma.
Rešenje: Podmirite potrebe raznovrsnom hranom. Neka vam raznovrsnost bude saveznik. Okružite se velikim izborom niskokalorične hrane različitog ukusa, poput voća i povrća, supa, žitarica ili jogurta sa malim procentom masnoće. Na primer, napunite tanjir najpre zelenom salatom i povrćem, a zatim odaberite male porcije mesa ili sira. I monotonija može da vam bude saveznik: kada vam ponude razne kolače, izaberite samo jednu vrstu i verovatno ćete uneti manje.
6 razloga zašto jedemo previše

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.