Iako je teško odlučiti se koja žitarica je najzdravija i proučavati svaku ponaosob, amarant je sigurno vredan proučavanja. Ova žitarica je slična kinoi – obe su bogate proteinima i ne sadrže gluten, dok sa druge strane imaju zaista impresivan hranljivi sastav.
Amarant ili štir postaje sve popularniji kao sastojak u slatkišima od žitarica, ali se može jesti i kao zasebna žitarica, spremljen na različite načine. Svakako postoji razlog (zapravo, najmanje 14 razloga) što je milenijumima popularan!
Sada ćemo navesti tih 14 razloga.
1. Asteci su ga prvi uveli u upotrebu. Amarant je bio čest sastojak njihovih jela, ali je korišćen i u njihovim religijskim ceremonijama. Nažalost, kada su španski osvajači stigli u Južnu Ameriku, zasadi amaranta su spaljeni i njegova upotreba je zabranjena. Ipak, ova biljka nije potpuno istrebljena.
2. To je zapravo semenka. Poput kinoe, amarant tehnički gledano nije žitarica, već semenka. Jedna biljka može sadržati oko 60.000 semenki.
3. Amarant ne sadrži gluten, što znači da ga mogu jesti i ljudi koji ne smeju da konzumiraju gluten iz zdravstvenih razloga i može se koristiti kao vrlo hranljiv dodatak jelima bez glutena.
4. Sadrži lizin. Većina žitarica poput pšenice ne sadrži ili sadrži malo lizina, značajne aminokiseline, ali to ne važi za amarant. Ovo amarantu daje visok sadržaj proteina, jer se oni nalaze u svim aminokiselinama.
5. Amarant sadrži proteine. U proseku, amarant sadrži oko 13% proteina, ili oko 26 grama po šoljici što je daleko više nego što je slučaj sa ostalim žitaricama. Poređenja radi, šolja duguljastog belog pirinča sadrži samo 13 grama proteina.
6. Amarant je prilagodljiva biljka. Iako prirodno raste na većim visinama, može se uzgajati na bilo kojoj nadmorskoj visini i u bilo kom podneblju. Bitno je da je zemljište vlažno i rastresito, kako bi suvišna voda lako otekla. Takođe se može prilagoditi i na uslove sa manje vode.
7. Više delova biljke je jestivo. Pod amarantom se podrazumeva korišćenje semenki i postoji oko 60 različitih podvrsta amaranta, ali je i lišće jestivo. Čest je sastojak tradicionalnih azijskih i karipskih jela. Probajte ih reš-pečene ili iseckane u supi.
8. Bogat je najvažnijim vitaminima i mineralima. Amarant sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor i gvožđe. Jedna šolja sirovog amaranta sadrži 31% preporučene dnevne doza kalcijuma, 14% vitamina C i neverovatnih 82% gvožđa.
9. Ljudi amarant ili štir u ishrani koriste milenijumima. Procenjeno je da je ova biljka počela da se uzgaja pre oko 6.000 do 8.000 godina, što znači da su njena blagotvorna svojstva odavno poznata. S obzirom na to koliko brzo i lako raste, ima smisla.
10. Od amaranta možete praviti kokice. U tom obliku se koristi najviše u Meksiku, kao i za razne prelive (između ostalog). Kokice od amaranta izgledaju kao krupno zrnevlje i imaju ukus sličan orasima. Kokice od amaranta možete i sami napraviti kod kuće.
11. Amarant raste svuda širom sveta. Iako se smatra da potiče iz Perua, danas se uzgaja gotovo svuda – u Kini, Rusiji, Tajlandu, Nigeriji i Meksiku. Brzo je ušao u upotrebu u Indiji, Nepalu i širom Afrike. Uzgaja se i na plantažama u nekim delovima Severne Amerike.
12. Amarant je zdrav za srce. Nekoliko istraživanja je dokazalo da korišćenje amaranta snižava holesterol, kao i korišćenje samo amarantovog ulja.
13. Sjajan je kao doručak. Skuvane semenke amaranta imaju izgled kaše, što ih čini odličnim izborom za doručak. Kaša od amaranta je odavno tradicionalni doručak u Indiji, Peruu, Meksiku i Nepalu.
14. Pomaže u očuvanju zdravlja i mršavljenju. Između ostalog, jedna od bitnih hranljivih karakteristika amaranta je visok sadržaj vlakana – jedna šoljica sirovog amaranta sadrži 13 grama vlakana, u poređenju sa samo 2 grama vlakana u istoj količini belog pirinča.
