Danas se o ishrani vodi više računa nego ikad. Ali, neke informacije se neselektivno prenose i mogu biti pogrešne. Ako želite da saznate da li salata moze da zameni obrok i da li čaj utiče na anemiju, pročitajte ovaj tekst! Neke stvari o životu i ishrani naučili smo u svojoj porodici, neke u školi, a neke su nam nametnuli mediji. Samim tim je teško da čovek uvek zna šta je dobro, a šta ne…
Riba koja se gaji u ribnjaku manje je zdrava od ribe upecane u prirodnoj sredini
“Nutritivne vrednosti i jedne i druge vrste riba su slične,” kažu nutricionisti. “Sa istom količinom proteina, riba iz ribnjaka često ima veću količinu Omega 3 kiselina, koje štite srce, poboljšavaju pamćenje i snižavaju holesterol”, zaključak je ovih stručnjaka.
Sir može da izazove glavobolju
“Tačno je da neke vrste sira, naročito starih (koje sadrže supstancu tiramin) mogu da izazovu glavobolju”, kažu stručnjaci. “Tiramin ima sposobnost širenja krvnih sudova, a to je jedan od tri glavna uzroka glavobolje, naročito u slepoočnicama”, zaključuju. Prema tome, ako ste primetili da posle konzumiranja sira (makar i male količine), počinje da vas boli glava, izbacite iz upotrebe sir koji ste prethodno jeli, a sledeći put pređite na sveže sireve, kao što su: mocarela i kozji sir.”
Od sirove šunke se goji
“Danas su sve vrste šunke i salame manje kalorične nego nekad, jer ishrana svinja čini njihovo meso posnijim”, kažu proizvođači mesnih prerađevina. “Sirova šunka je odlična namirnica za svakoga ko vodi računa o potrošnji kalorija. Masnoća je vidljiva golim okom i može se po potrebi odstraniti. Jedna kriška sirove šunke ima jedva 145 kalorija i oko 27,5 g proteina”.
Treba izbegavati morske plodove
“Činjenica je da morski plodovi sadrže dosta holesterola”, naglašavaju nutricionisti, “ali ne u tolikoj meri da naškodi zdravoj osobi.”
Na primer, sto grama oljuštenih rakčića i škampa ima oko 150 mg holesterola,ćureći batak od oko 100 g (pri tom spada u najposnije meso, namenjeno osobama koje kontrolišu telesnu težinu) ima oko 108 mg holesterola. U prosečnoj ishrani, preporuka je da se ne unosi više od 300 mg holesterola dnevno. “To je dva puta više od uobičajene porcije škampa ili 150 g jastoga”.
Jaja često dovode do trovanja
“Mnogi veruju da jaja sadrže salmonelu i da, samim tim, mogu da izazovu salmonelozu”, kažu stručnjaci. “U suštini, ovo se može desiti samo ako jaja nisu sveza, jer, ako potiču sa farmi na kojima gajenje nije kontrolisano, može se desiti da imaju bakteriju salmonelu na ljusci, a njoj je potrebno vreme da uđe u samo jaje. Zato je veoma važno da proveravate rok trajanja jaja, ukoliko ih kupujete u samoposluzi ili ih na pijaci kupujte kod proverene osobe. Ako se i pored toga plašite da se ne zarazite, nemojte koristiti sirova, već kuvana jaja, jer se termičkom obradom uklanja svaki rizik od zaraze.”
Mnogo čaja može da izazove nedostatak gvozda u krvi
“Konzumiranje većih količina čaja uz obroke, naročito u vreme ciklusa kod žena, može da dovede do pada gvožđa u organizmu”, kažu stručnjaci koji se bave ovom oblašću. Da bi se to sprečilo, dovoljno je da istovremeno konzumirate voće i povrće bogato vitaminom C, koji uništava efekat polifenola i podstiče asimilovanje gvožđa. U svakom slučaju, ne bi trebalo piti više od 3-4 šolje čaja na dan.”
Grašak, boranija i sočivo goje
Mahunarke pomažu pri slabljenju: sadrže vlakna rastvoriva u vodi, kao što su pektini i guma. Ova vlakna stvaraju gel koji reguliše apsorpciju šećera i masnoća u crevima i istovremeno podstiču njihovu funkcionalnost. Samim tim, mahunarke su od velike pomoći u niskokaloričnoj dijeti. Važno je da se ne preteruje sa količčinom i začinima.
Sveža i zamrznuta riba imaju ista svojstva
“Zamrzavanjem se čuvaju nutritivna svosjstva ribe, ali ne i Omega 3 masne kiseline, koje se progresivno razlazu,” kažu stručnjaci. “Zato je važno da se zamrznuta riba što pre odmrzne i konzumira.”
Čokolada za kuvanje ima više kalorija od mlečne čokolade
Nije tačno! Ako uzmemo za primer 30 g čokolade za kuvanje (= 4 kockice), ona ima u prošeku 154 kalorije i 10 g masnoće, dok mlečna čokolada ima 164 kalorije i 11 g masnoće. Osim toga, čokolada za kuvanje ima više gvožđa (5 g na 100 g čokolade nasuprot 3 g na 100 g mlečne čokolade), pa je zbog toga zdravija. Kalcijum, koga ima više u mlečnoj čokoladi, smanjuje apsorbovanje gvožđa. Inače, čokolada generalno utiče na poboljšanje raspoloženja zahvaljujući supstanci triptofanu, koja je zadužena za proizvodnju serotonina, neurotransmitera zaduženog za sreću.
Namirnice iz konzerve gube hranljive sastojke
Nije tačno! “Proteini, masnoće i ugljeni hidrati koji se sadrže u namirnicama ne raspadaju se kada se konzerviraju”, kažu nutricionisti. “Manje otporni su vitamini, kao C i B, koji se skoro uvek sasvim unište tokom procesa sterilizacije konzervi. Isto važi i za staklene tegle, za koje se ranije verovalo da manje razgrađuju sastojke od konzervi. Što se tiče metalnih konzervi, na njih ne deluje svetlost, bilo prirodna, bilo iz samoposluge, koja inače uništava vitamine iz povrća i Omega 3 masne kiseline u ribi.” Kada birate tegle u samoposluzi, birajte one sa donjih rafova, koje su manje izložene svetlosti, glasi savet.
Popiti sok pomorandže isto je što i pojesti pomorandžu
“Tokom ceđenja pomorandže, izgubi se 50 do 70 kalcijuma”, kažu nutricionisti, “kao i 10 odsto vitamina C (koji se uništi u dodiru sa vazduhom) i 50% vlakana.
Salatom može da se zameni obrok
“Povrće sadrži specijalne elemente, koji, u dodiru sa drugim elementima (kakvih ima u klasičnim obrocima od salate), izvlače njihove dragocene sastojke”, kažu nutricionisti. U stvari, oni se vezuju za kalcijum i gvožđe. čineći nerastvorive sastojke, koji se ne mogu apsorbovati. Zato je bolje da se sa povrćem ne preteruje i da se ono koristi kao prilog ili salata uz glavno jelo”, savetuju stručnjaci.
Nije važno da se jede uvek u isto vreme
“Mnoge osobe se žale da na godšnjem odmoru imaju probleme sa varenjem i urednom stolicom. Do ovih problema dolazi upravo iz razloga što se narušavaju uobičajeni ritmovi za jelo i organizam se “poremeti” – zaključuju stručnjaci. “Mnogo je bolje kada se obroci konzumiraju u redovno i uobičajeno vreme, jer to pomaže još nečemu: da se između glavnih obroka napravi razmak od bar tri sata”, zaključak je nutricionista.
U flaši belog vina ima manje alkohola nego u čaši viskija
Netačno! U čaši šampanjca (od 10 dl) od 13 gradi, ima 10 g alkohola, stoje isto kao u čašici (3 dl) viskija od 45 gradi, jednoj čaši (12 dl) vina od 12 gradi i maloj krigli (25 cl) piva od 5 gradi. “Jedino što nije isto jeste koncentracija alkohola, kao i kalorijska vrednost”, zaključuju stručnjaci.
