Mišići

Savremeni način života učinio je čoveka neaktivnim, a samim tim neaktivrtost je uslovila smanjenje mišića i lepote same muskulature.

Iz tog razloga svi vidovi rekreativnih aktivnosti, a naročito teretana (body building), postaju sve populamije. Naravno za pravilan rad u teretani i dobre rezultate potrebno je poznavati neke osnovne pojmove i prirtcipe rada u teretani, ishrane i ostalih propratnih aktivnosti.

OSNOVNO O MIŠIĆIMA
U čovekovom organizmu postoje tri vrste mišiča: skeletni (poprečno prugasti), srčarn mišič (miokard) i glatki mišiči. Nas u ovom slučaju zanimaju skeletni mišiči koji čine čovekov lokomotomi aparat. U ljudskom telu ima više od 430 skeletnih mišiča. Oni čine najmasivnije tkivo u organizmu i kod odraslog čoveka čine 30-50% od ukupne mase tela. Što se tiče sastava samog mišićnog tkiva 75% čini ga voda, a oko 20% proteini. Proteini su gradivna materija tako da je njihova zestupljenost u ishrani vrlo bitna (narčito u ishrani bodi bildera). U mišicima se takođe nalaze ugljeni hidrati (glikogen-glukoza) koji su izvor energije za niišićru rad. Takođe tu su i masti oko 1% i neorganske soli. Prema obliku koji je uslovljen funkcijom razlikujemo: jednostavne i složene mišiče. Jednostavni su: vretenasti, lepezasti, četvrtasti, perasti i kružni.
Složeni mišiči imaju dve (biceps), (triceps), ili više (quadriceps) glava. Svi višeglavi mišići imaju zajedničku završnu tetivu, koja se pripaja za kost. Svaki mišič prelazi preko jednog ili više zglobova, tako da razlikujemo jednozlobne, dvozglobne i višezglobne mišice.
Mišić koji vrši pokret naziva se agonist. U odnosu da li mišič deluje pozitivno negativno tj. u smeru ili suprotno na smer agonista mišići se dele na: sinergiste (vrše pokret istog smera tj, pomažu agonistu) antagonist (vrše pokret suprotnog smera). Njihova sinhronizovanost omogućava da pokret bude skladan.

TIPOVI MIŠIĆNIH VLAKANA
Postoji više tipova mišićnih vlakana. Ona se generalno mogu podeliti na dve grupe: vlakna sporog trzaja (tip I) vlakna brzog trzaja (tip II)

Vlakna tipa I tj. sporotrzajna ili crvena vlakna dobijaju energiju za rad aerobnim putem (sagorevanjem energije uz prisustvo kiseonika). Ova vlakna su veoma bitna u dugotrajnim aktivrtostima tipa izdržljivosti, iz razloga što su otporna na zamor. Konkretno u bodi bildingu ova vlakna se stimulišu sa težinama kojima može da se uradi 12-20 ponavljanja. Vlakna tipa II, brzotrzajna ili bela vlakna, odlikuje kraće vrema kontrakcije nego crvena, a energija za njihov rad dobija se anaerobnim putem (bez prisustva kiseonika). Zbog toga ovaj rad traje kraće. Ova vlakna su manje otpoma na zamor u odnosu na crvena. Stimulaciju ovih vlakana postići ćemo vežbama u prvom delu treninga, sa težinama kojima ćemo moći da u pravilnoj formi izvedemo 6-8 ponavljanja.

ŠTA JE U STVARI POVEĆANJE MIŠIĆA?
Mišići imaju veliku sposobnost da se adaptiraju (anatomski i fiziološki) prema fizičkoj aktivnosti za koju su angažovani. Nas konkretrto zanima da naše mišiće učinimo većim, lepšim i definisanijim. Iz tog razloga upržnjavaćemo aktivnosti koje nam daju takav efekat. Naravno govorimo o bodi bildingu. Povećanje mišića naziva se hipertrofija. To povećanje nastaje usled povećanja dimenzija mišićnog vlakna. Takođe mišić se može povećati hipexplazijom tj. povećanjem broja mišićnih vlakana. Taj proces se odvija od rođenja pa do ranog detinjstva. Kod odraslog čoveka ovaj proces ne igra ulogu. Znači kod odraslog čoveka hipertrofija je jedini način mišićnog rasta. Bodi bilding treningom povećava se površina poprečnog preseka mišićnih vlakana tipa I i II. Vlakrta tipa II više hipertroftraju što objašnjava njihovo veće angažovanje u ovakvim tipovima rada. U mišićnim vlaknima brzog trzaja povećava se sinteza (stvaranje), a u mišićnim vlaknima sporog trzaja smanjuje razgradnja proteina. Iz tog razloga u treningu moraju biti zastupljeni principi koji stimulišu razvoj oba tipa (I i II) vlakana. Još jedna bitna stvar kada je u pitanju mišićni rast je atrofija (razgradnja) mišića, koja treba da se svede na minimum, što naravno zavisi od pravilnog treninga i adekvatne ishrane. Ovo je tek početak stvaranja predstave o tome šta su mišići kako funkcionišu i kako ih učiniti masivnijim i izdefulisanijim.