Joga

Joga kao drevna indijska tradicija podrazumeva raznovrsne vežbe za duh i telo. Ako se primenjuju kao terapija, ove vežbe se prilagođavaju potrebama osoba sa zdravstvenim tegobama. joga
Osim što pomaže kod lečenja pojedinih smetnji, redovno vežbanje joge podiže nivo energije i popravlja ukupno zdravlje i zdravstveno stanje. Joga kao terapija potiče iz bogate, drevne tradicije koja se na indijskom potkontinentu pojavila pre nekoliko hiljada godina. Filozofija na koju se joga oslanja obuhvata svaki nivo postojanja, od telesnog do duhovnog. Ako vam je draže, joga se može odvojiti od duhovnog učenja i koristiti samo za poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Na Zapadu psiholozi i lekari kod lečenja anksioznosti i stresa uveliko koriste relaksacione tehnike proistekle iz joge. Počinju da uviđaju značaj joga vežbi — asana, disanja, opuštanja i meditacije — u lečenju mnogih drugih zdravstvenih stanja, kao što su artritis, srčane smetnje, visok krvni pritisak, migrena, gojaznost i predmenstrualni sindrom.

Svesno disanje
Disanje je jedan od malobrojnih procesa u našem organizmu koji kontrolišu i centralni i autonomni nervni sistem. Drugim rečima, disanje se kontroliše automatski, pa možemo da dišemo bez prekida i bez mnogo razmišljanja o tome, ali isto tako možemo i svesno da utičemo na ritam disanja. To čini veoma važnu vezu između uma i tela. Joga vežbe služe za ispravljanje lošeg ritma disanja, što može imati dalekosežne posledice po opšte zdravlje i pojedinačne smetnje kao što su astma i anksio-znost. Pokušajte sa sledećom osnovnom vežbom disanja:
1. Lezite u položaj
2. Zatvorite oči, ali pogled i dalje upravljajte prema grudima. Opustite se i pratite usporavanje sopstvenog daha.
3. Osetite ulazak daha u telo i njegov izlazak. Pratite promenu temperature u okolnom vazduhu i osetite kako vam vazduh prolazi kroz telo.
4. Slušajte tihi zvuk disanja, a istovremeno posebnu pažnju posvetite razlici između udaha i izdaha.

Obratite se stručnjaku
Joga terapeut procenjuje vaše zdravstvene tegobe uzimajući u obzir vašu konstituciju, način života, nivo stresa i ostale opšte zdravstvene faktore. Zatim bira tehnike koje najviše odgovaraju vašem stanju i podučava vas u njima, individualno ili u maloj, specijalizovanoj grupi. Istovremeno vam određuje i vežbe koje ćete svakodnevno raditi kod kuće, a ta uputstva će kasnije ponovo razmotriti zavisno od vašeg napretka i poboljšanja opšteg stanja. Pošto terapija jogom teži ka uspostavljanju sklada između uma, tela i duha, vaš program će obuhvatiti uravnotežen splet vežbi koje vas smiruju i vitalizuju, kako umno tako i fizički, a delovaće i na konkretne tegobe. Joga tehnike koje se koriste u terapijskom radu često su neobično jednostavne, a vešt terapeut će moći da sastavi program s čijom ćete primenom moći lako da počnete bez obzira na svoje zdravstveno stanje.

Kućna primena terapije
Efikasnost joge zavisi od čestog i redovnog vežbanja, makar i na kraće vreme svakog dana. Dakle, treba da stvorite rutinu koja odgovara vašem načinu života i vašim konkretnim zdravstvenim tegobama. Ovo vežbanje ne bi trebalo predugo da traje, pa ćete ga lako uklopiti u svakodnevni život. Najbolji način za sastavljanje programa za jogu jeste savetovanje s kvalifikovanim terapeutom ako ne možete da ga nađete, učiteljem joge. Knjige videotrake mogu vam pomoći u učenju joge, ali ne mogu biti zamena za dobrog učitelja. U vezi s vežbanjem joge ima mnogo detalja koji se ne mogu dobro naučiti bez iskusne osobe koja će pratiti vaš rad i davati vam uputstva. Pojedini položaji usmereni na konkretne zdravstvene potrebe mnogo su korisniji ako se uklope u osmišljeni program koji uključuje različite položaje, vežbe disanja i tehnike relaksacije i meditacije.

Praktični saveti
• Pronađite mirno mesto u dobro provetrenoj prostoriji koja nije pretrpana.
• Obucite odeću koja vas ne sputava, a na pod stavite prostirku na kojoj nećete kliziti ćebe da bi vam bilo udobnije. • Dok izvodite vežbe koje zahtevaju ležanje na podu koristite smotano ćebe kao podmetač za glavu i leđa.
• Izbegavajte jaku svetlost, sve što može da vam skrene pažnju ili da vas prekine u vežbanju.
• Odredite redovno vreme za jogu pre doručka, ručka ili večere. Ako to nije moguće, vežbajte najmanje jedan sat posle manjih obroka ili tri i po sata posle velikog obroka. Mada se srednjeteške tegobe kao što su bolovi u ramenima mogu rešiti i posle samo nekoliko mi-nuta vežbi dnevno, teža stanja, kao astma, uglavnom zahtevaju duže vežbanje, koje može trajati i nekoliko meseci. Ipak, čak i kratkotrajno vežbanje donosi znatno poboljšanje.

Položaji
Položaji u jogi (ili asane) deluju tako što opuštaju, jačaju i vitalizuju svaki deo čovekovog tela. Cesto im je cilj kičma: savijaju je napred, nazad i u stranu, a i rotiraju je u oba smera. Na zglobove deluju nizom pokreta, pomažući im da sačuvaju pokretljivost. Popravljaju disanje delujući na opuštanje mišića u grudnom košu. Zbog tesne povezanosti između tela i duha ovo delovanje na telo odraziće se i na duh, pomažući mu da smanji posledice stresa i emocionalni nesklad.

Opuštanje
Duboko opuštanje može da odagna stresna stanja i malaksalost u roku od nekoliko minuta, a takođe dobro deluje i u slučaju niza poremećaja kao što su migrena i sindrom nadraženog creva, koj mogu biti izazvani oslobađanjem hemijskih materija u organizmu što je reakcija na anksioznost. Za opuštanje pomoću joge obično treba nepomično ležat na leđima, pri čemu se primenjuju različite tehnike koje u većini slučajeva podrazumevaju usmeravanje svesti na pojedine delove tela, na disanje ili zamišljene slike. Meditacija, tehnika povezana s jogom, podrazumeva usporavanje misli i podsticanje svesti.

Posebna upozorenja
Jogu uvek treba vežbati polako, a vežbanje ne sme da izaziva bol ili neprijatnost. Kada se vežba na takav način, joga nije nimalo štetna. Postoji, međutim, veliki broj tegoba za koje pojedini joga položaji mogu biti neodgovarajući čak opasni. U slučaju nedoumice, posavetujte se s lekarom. Ovde navodimo primere za takva zdravstvena stanja.
• Artritis. Izbegavate naprezanje upaljenih zglobova.
• Bol u leđima ili vratu. Izbegavajte svaki položaj u kojem se bol pojačava, tokom joga vežbi ili posle njih.
• Depresija. Duboko opuštanje i meditacija u nekim slučajevima mogu da pomognu, ali u drugim mogu da pogoršaju pacijentovo stanje.
• Epilepsija. Izbegavajte tehnike disanja koje mogu da pojačaju plućnu ventilaciju, na primer brzo trbušno disanje ili duboko disanje, osim ako ih izvodite pod stručnom kontrolom.
• Gojaznost. Izbegavajte položaje s glavom naniže i položaj zvani “plug”.
• Hronični bronhitis i emfizem. Izbegavajte naporne vežbe.
• Srčane bolesti. Zatražite mišljenje kvalifikovanog joga terapeuta.
• Trbušna kila (hernija). Izbegavajte položaje kojima se povećava pritisak na trbuh (na primer, položaje u kojima treba ležati potrbuške).
• Visok krvni pritisak (hipertenzija). Izbegavajte položaje s glavom naniže, naporne vežbe i sve vežbe koje uključuju zadržavanje daha.

Loading...
loading...
----