Aleksanderova tehnika

Aleksanderova tehnika možete da vas naučiti novim načinima kretanja tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, da smanjite pritisak na telo, otkrijete pravilan način sedenja, stajanja i šetnje i umanjite opterećenje kostiju, zglobova i mišića, a da pri tom telo radi efikasnije.

Tvorac aleksanderove tehnike australijski glumac i terapeut Frederik Matijas Aleksander ustanovio je da nesvesne navike uzrokuju mnoge poteškoće s kojima se ljudi suočavaju pri učenju, radu ili fizičkom naporu. Te navike utiču na naše prirodno držanje i sposobnost učenja. Sprečavanjem njihovog uticaja na urođenu koordinaciju tela, složenije aktivnosti mogu se preduzimati s više samopouzdanja i prisutnosti duha. U stvari,
treba naučiti kako biti svestan svog ponašanja. Podsvesni principi koordinacije otkrivaju se uputstvima i laganim polaganjem ruku, što omogućava osobi da sama uoči svoje navike i ponašanje i da ih promeni.

Oblačenje oklopa
Većina nas nesvesno “navlači oklop” da bi bila u skladu sa okolinom u kojoj živi. Međutim, to se teško podnosi i zbog toga se često osećamo teskobno, otuđeno, potišteno i bezvoljeno. Oblačenje oklopa je nesvesno ponašanje s kojim smo počeli verovatno još u ranom detinjstvu, dok smo bili bebe. Ali to je ipak samo navika koje sada možemo da se oslobodimo pažljivom autoanalizom. Možemo da se odučimo od prevelike napetosti bilo u mislima, pokretima ili u odnosima.

Pravilno držanje
Aleksanderova tehnika zasniva se na pravilnom držanju koje je potrebno da bi telo moglo normalno da funkcioniše uz minimalno naprezanje mišića.Aleksander se bavio i glumom. Uočio je da tokom predstava gubi glas, ali se njegovo stanje privr-meno popravljalo posle odmora iako mu je pružena medicinska pomoć, tegoba nije izlečena, pa mu je sinulo da verovatno za vreme predstave radi nešto što je uzrok tih problema. Da bi otkrio šta bi to moglo da bude, odigrao je svoju ulogu ispred ogledala i tako video šta se događa kad počinje da govori. Zapazio je da tada teško diše i spušta glavu, da zbog toga izgleda manji. Shvatio je da mu stres uzrokuje naprezanje da zapamti tekst i govori dovoljno glasno da bi mogli da ga čuju i oni u zadnjim redovima i da je zbog toga njegova reakcija u stvari potpuno prirodan refleks. Uočio je da se simptomi javljaju i na samu pomisao na glasan govor, pa je iz toga zaključio da postoji tesna veza između tela i uma. Čvrsto je odlučio da će pokušati da popravi stanje obraćanjem pažnje na držanje tela i njegovo menjanje, kao i na promenu stava prema svom izvođenju na pozornici, što se pokazalo efikasnim. Mnogo opuštenije i prirodnije je govorio, glumio i kretao se na pozornici. Godine 1904, otputovao je u London da i druge upozna sa svojim načinom uvežbavanja tela. Ubrzoje stekao veliku popularnost među glumcima, koji su odali priznanje njegovoj tehnici.Aleksanderova tehnika je koristila i drugim poznatim ličnostima. Kasnijeje otputovao u Ameriku, tamo doživeo veliki uspeh i stekao međunarodno priznanje svoje tehnike. Sa 78 godina pretrpeo je moždani udar, ali je svojom tehnikom uspeo da vrati sve telesne funkcije, čime je zadivio lekare.

Lečenje
Za Aleksanderovu tehniku se kaže da je potpuno bezopasna, da uspostavlja ravnotežu tela i duha i pomaže kod niza tegoba, na primer glavobolja i bolova u leđima. Danas svuda u svetu postoje škole Aleksanderove tehnike. Jednostavan test kojim se ustanovljava da li će ova tehnika biti od pomoći jeste posmatranje držanja tela. Većina ljudi se ne drži pravilno, što uzrokuje različite bolove, jer telo nije u ravnoteži. Nepravilno je stajati pognutih ramena ili pogrbljeno.

To ne izgleda lepo i osoba se ne oseća prijatno. Katkad se ljudi drže suviše uspravno, što takođe nije dobro. Pravilno držanje i ravnoteža tela zahtevaju minimalno naprezanje mišića. Pri hodanju ne smemo nemarno da se klatimo, niti da držimo pognuta ramena. Glava bi trebalo da bude u ravnoteži s kičmom, a ramena moraju biti
opuštena. Dok hoda, osoba mora da oseća kako se težina tela prebacuje s jedne noge na drugu. U svakodnevnim aktivnostima koriste se mnogi mišići, pa se tokom godina nesvesno razvijaju loše navike koje uzrokuju stres i naprezanje mišića. To se, recimo, vidi iz načina na koji osoba drži olovku ili volan, da li lagano ili ih suviše stiska. Napetost mišića može biti ozbiljan problem kod nekih ljudi, jer u tom slučaju nisu u ravni glava, vrat i leđa, što uzrokuje pogrbljeno držanje s pognutim leđima i glavom nagnutom napred. Ako se držanje tela ne ispravlja, dolazi do krivljenja kičme, a može narasti i grba. Zbog nepravilnog držanja javljaju se bolovi u leđima i pritisak na unutrašnje organe, na primer na pluća. Instruktor aleksanderove tehnike najpre posmatra držanje osobe i podseća je na neke male promene u držanju koje može da usvoji. Zatim posmatra osobu dok se kreće i daje joj uputstva kako da se što manje napreže.

Usredsređivanjem na držanje, učenici bolje uočavaju svoju naviku “navlačenja oklopa”, pa je se lakše i oslobađaju, odbacujući veštačke prepreke koje namećemo sebi i drugima.