Većina ljudi svakodnevno je izložena stresnim situacijama, što na duži rok može ozbiljno da ugrozi zdravlje. Postoje proverene metode pomoću kojih se može prevazići stanje uznemirenosti, napetosti i razdražljivosti…
Preopterećeni ste obavezama, uzrujavate se zbog sitnica, rasejani ste, niste u stanju da razmišljate sabrano, osećate se umorno i isrpljeno… Ovo su samo neki od simptoma koji ukazuju na uobičajen problem koji nazivamo stres.
Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutno stanje prolazi brzo i ne ostavlja posledice, ali se može desiti da stres postane hroničan i tada deluje na organizam a da osoba to ni ne oseća, sve dok joj zdravlje ne bude ozbiljno narušeno. Posledice hroničnog stresa mogu biti bolesti srca i krvnih sudova, a stres dovodi i do podizanja nivoa LDL holesterola i triglicerida, depresije, apatije, poremećaja sna, čak i moždanog udara. Konstantna napetost deluje negativno i na imunološki sistem, uzrokuje hipertenziju, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, bronhijalnu astmu, kožne bolesti…
Simptomi stresa
Znaci stresa mogu se javiti i u vidu fizičkih tegoba što predstavlja problem koji treba hitno rešavati.
U fizičke simptome stresa ubrajaju se glavobolja, bolovi u stomaku, lupanje srca, otežano disanje, osećaj suvoće u ustima…
Protiv stresa prirodno
Ljudi koriste razne metode da bi se odbranili od stresa. Uzrok ovog stanja ne mora uvek da bude konkretan događaj, već je stres često izazvan i negativnim stavom prema određenom događaju. Osobe koje se prema teškim situacijama postavljaju kao prema savladivim iskušenjima, umesto da o njima razmišljaju kao o problemima koji će ih skrhati, odlično se snalaze u stresnim situacijama i retko imaju bilo kakve posledice. Veoma je važno da se problemi ne preuveličavaju, pa se treba kloniti situacija koje bi mogle da se pretvore u stresne, dobro se organizovati i isplanirati posao kako se ne bi došlo u škripac sa vremenom. Ukoliko neke osobe negativno deluju na vas, izbegavajte ih. Svakog dana nađite vremena za odmor i relaksaciju – provedite neko vreme sami u tišini ili uz opuštajuću muziku, knjigu ili časopis, kućnog ljubimca.
Savetuje se redovna šetnja ili vežbanje jer su to odlične metode za eliminisanje stresa. Osobe koje su pod stresom olako preskaču redovne obroke i hrane se masnim zakuskama, slatkišima i gotovim kupovnim jelima. Ishrana bogata hlebom, rižom, testeninama i ostalim prerađevinama od
žitarica, kao i povrćem i voćem, pojačava otpornost na stres. Naravno, postoje problemi koje i pored najbolje volje i truda ne možemo razrešiti, jer prevazilaze naše mogućnosti. U tom slučaju, treba se pomiriti sa tim dok rešenje ne bude “na vidiku”.
