Saveti za dugovečnost

Dugovečnost
Prosečna dužina života kod važnijih živih bića je kako sledi:
— džinovska kornjača 300 god.
— slon 150 god.
— krokodil 85 god.
— čovek 64 god.
— konj 30 god.
— pas 12 god.
— mačka 10 god.
Dugovečan je onaj koji doživi krajnje godine starosti — iznad 95 ili 100 godina.

Naučnici su posmatrali uslove života stogodišnjaka na Kavkazu, Andima u Ekvadoru i Hunza provinciji u Pakistanu, jer su oni tamo veoma brojni. Uglavnom je ispitivana ishrana stogodišnjaka i došlo se do zaključka da ona ima značajan uticaj na dugovečnost.

Hrana i dugovečnost
1) Hranite se zdravo. — Izbegavati namirnice sa puno masti, natrijuma ili holesterola koje povećavaju opasnost od srčanih oboljenja. Jesti više zrnaste hrane, proizvode od žitarica, sve-že voće i povrće i prerađevine sa manje šeće-ra. Ne dozvolite da se ugojite, jer višak kilograma škodi zdravlju i opštem raspoloženju.

2) Spavati kako treba. — Udobno i dovoljno spavanja je zdravo, dok nedovoljan san vodi ka uznemirenosti i odsustvu koncentracije. San utiče na dužinu života i zdravlje srca — dužina spavanja između 7 i 8 sati sna u vezi je sa dužinom življenja. Kraće spavanje utiče na pojavu srčanih tegoba i angine pektoris, a ni duga izležavanja nisu zdrava.

3) Više relaksacije. — Treba se češće opuštati jer tenzija na organizam stvara hormon stresa koji povećava krvni pritisak i nivo masnoća i šećera u krvi. Treba koristiti razne tehnike opuštanja. Kada ste u krevetu postepeno opuštati sve mišiće od glave do pete. Izaberite mirno mesto, smestite se udobno i zatvorite oči i razmišljajte izvesno vreme o sebi kao zdravoj i srećnoj osobi, čak iako to niste.

4) Budite aktivni. — Fizičke aktivnosti su veoma važne u sprečavanju slabljenja tonusa mišića i za jačanje kardiovaskularnog sistema. Ubrzano hodanje, razne vežbe i fizičke aktivnosti treba češće upražnjavati.

5) Preventivne mere. — Obezbediti telu sve važne vitamine, minerale i mikroelemente u potrebnim količinama, najbolje iz prirodnih izvora tj. iz hrane. Ako to nije dovoljno uzimati preparate, ali oprezno jer mogu škoditi ako se predoziraju.

6) Mislite pozitivno. — Mračne misli i zabrinutost vode ka negativnom raspoloženju, a ono loše utiče na opšte zdravstveno stanje. Moć duha je velika i zato sami kontrolišete svoju sudbinu i raspoloženje. Više misli o lepom i veselom i više smeha — više zdravlja. “Najveće otkriće našeg vremena je to da čovek može da menja okolnosti svog života menjajući svoje misli i svoja osećanja” — Vilijem Ržems, otac moderne psihologije.

7) Volite potpuno. — LJubav koju pokazujete prema drugima ona se vama vraća. Okružite se ljudima koje volite i poštujete i koji vas cene. Izbegavajte ljude koji negativno zrače i koji vas obeshrabruju.

8) Živite punim životom. — Činite sve što vam pričinjava zadovoljstvo a prihvatajte i ono što ne možete izmeniti.

Utvrđeno je da na dugovečnost utiču ovi faktori:

1. Genetski uticaj;
2. Ishrana sa malo kalorija (1700-1900), sa manje hrane životinjskog porekla, ali sa puno povrća, voća i zrnaste hrane. Naročiti se značaj pridaje jogurtu i kiselom mleku. Za dugovečnost se preporučuje da se u toku nedelje četiri puta jede riba.
3. Ishrana sa malo holesterola i zasićenih masnoća (masnoće životinjskog porekla);
4. Veći stepen fizičke aktivnosti (od običnog hodanja, penjanja i ra-da u polju do raznih vežbi) štiti od kardiovaskularnih oboljenja koja najčešće skraćuju životni vek;
5. Seksualna aktivnost i u starosti;
6. Nastavak aktivnosti u porodici i društvu i posle penzionisanja.

Prosečan produžetak života ne može se objasniti samo lekovima,već i izmenama u ishrani i boljem saznanju kako se može smanjiti opasnost od srčanih oboljenja, šloga, dijabetesa i drugih bolesti. Naročiti značaj imaju dijete za suzbijanje gojaznosti, glavnog uzročnika dijabetesa i drugih najčešćih bolesti današnjice. Međutim naglo smanjenje telesne težine može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i izazvati ponovnu gojaznost. Ustanovljeno je da oni koji naglo smanjuju težinu češće obolevaju od kamena u žuči. Rizik se povećava dva puta ako se izgubi 10 kilograma. Posebnu opasnost predstavljaju razni preparati za mršavljenje koji se reklamiraju, a nedovoljno su ispitani sa aspekta uzgrednih nepoželjnih dejstava.

Pored zdrave ishrane i dijeta navedenih kod pojedinih bolesti, treba dnevno piti pola litra jogurta u koji se stave 3 isitnjena čena belog luka.
Najnovija istraživanja vršena na Institutu za preventivnu medicinu u Kopenhagenu, na preko 13000 lica starosti od 30 do 79 godina, pokazala su da i umereno konzumiranje vina obezbeđuje dobru zaštitu od srčanih i drugih bolesti, koje skraćuju ljudski vek. Ustanovljeno je da osobe koje piju 3-5 čaša vina dnevno imaju za 50 odsto veće šanse da žive duže od onih koji ne piju vino.

Što se drugih pića tiče, preporuka je da muškarci nedeljno piju do 21 jedinicu pića, a žene — 14 jedinica, tj. toliki broj čaša vina ili piva ili čašica rakije, vinjaka, viskija ili votke. To se smatra granicom dokle su pića korisna za zdravlje, a kada se pretera piće se smatra rušiocem zdravlja.