Kako poboljšati koncentraciju

Kada ste bili mali, sigurno ste puno puta čuli fraze: „Obrati pažnju“ „Slušaj me dok govorim“ i slično. Sada, ukoliko imate dovoljno godina da budete u penziji, verovatno nailazite na sličan problem. Proces starenja doprinosi opadanju pažnje, a pošto malo ljudi ima obraza da nekom starijem od sebe kaže „Obrati pažnju“, moraćete sami da postanete gospodar svoje koncentracije.

Pretpostavka od koje se ovde polazi jeste da ljudi treba da nauče da se koncentrišu, i da tokom godina samo treba da usavršavaju tu veštinu. Fokusiranje na nešto je stvar uma, koju često treba vežbati. Ako se to vremenom pogorša, ništa strašno, obnovićete.

Naravno, kod dece školskog uzrasta je potpuno druga priča. Bilo koji iskusni nastavnik ili učiteljica će vam reći da je pažnja današnjih generacija mnogo slabija, u poređenju sa prethodnim. Problem je navodno, u multi-taskingu u kom deca sada odrastaju. Vi na jednom uređaju, možete da prelećete sa dopisivanja na telefonski razgovor, sa surfovanja po internetu na igranje igrica, i zbog toga, pažnja postaje kratkoročna.

kako poboljsati koncentraciju

Svi koji uče znaju da, kako biste nešto mogli da zapamtite, morate na to obratiti pažnju. Tajna je u tome da vi postanete koncentrisaniji. Jedna sjajna knjiga napisana je na ovu temu, „Pažnja i fokusiran život“.

Šta treba raditi kako biste poboljšali koncentraciju? Potrebna vam je disciplina i često podsećanje (na obraćanje pažnje). Naučićete da se skoncentrišete, tako što ćete se terati svakog dana da vežbate, iznova i iznova, dok vam to ne postane navika. Evo i nekih određenijih saveta:

  1. Cenite pažnju. Morate shvatiti da stvarima na koje obraćate pažnju, kreirate svoju stvarnost. Vaša realnost se sastoji od stvari na koje ste skoncentrisani. Svi mi zapravo dobijamo mnogo manje od života, samo zato što ne obraćamo pažnju.
  2. Živite u trenutku. Stručnjak ove filozofije, Ekart Tol, rekao je „Kazaljke na satu se pomeraju, ali uvek imate sadašnjost“. I upravo tako, zgrabite trenutak u kom živite! Ne možete ponoviti ili izmeniti prošlost, i ne znate šta će se desiti u budućnosti. Iz prošlosti možete učiti za budućnost, ispraviti greške kako se ne bi ponavljale, ali to činite u sadašnjosti.
  3. Budite svesniji svog okruženja. Svesno obraćajte pažnju na to šta radite, kako i zašto. Budite svesni svojih osećanja. Emocije utiču na koncentraciju. Ako vam se osećanja mešaju sa koncentracijom, promenite ih. To je zaista stvar izbora.
  4. Počnite da primećujete „male stvari“. Razvite osećaj za detalje. Kada gledate šumu, vidite je celu, zajedno sa drvećem (i lišćem, korom, insektima, pticama, vevericama i svim ostalim). Obratite pažnju na mala zadovoljstva u životu. Ovako ćete naučiti da se fokusirate, i bićete srećniji. Ciljajte stvari koje su zabavne i daju pozitivni podsticaj.
  5. Postavite ciljeve i pratite svoj napredak. Vodite računa o tome kako postižete sve ciljeve i koje ste izmene morali da primenite.
  6. Odredite „mete“ svoje pažnje. Setite se osećaja koji imate kada ste dobro skoncentrisani i mentalno ga ciljajte. Mete vaše pažnje bi trebale da budu zanimljive, ili da imaju jasnu vrednost za vas. Ako te osobine nisu očigledne, morate ih osvestiti. Prvo, vežbajte fokus na stvarima koje su vam zanimljive. Zatim, napravite teške izbore i birajte mete koje su izazovne za vašu pažnju.
  7. Izbacite smetnje. Ne dozvolite prekidanja i ne dajte mislima da odlutaju. Na takmičenjima u pamćenju, učesnici nose čepove za uši. Nemci su poznati po tome što nose naočare koje blokiraju periferni vid, a neki učesnici gledaju u beo zid.
  8. Nemojte obavljati više poslova odjednom (multi-tasking). Najveći neprijatelj pažnje i udubljivanja u suštinu, učenja i pamćenja je upravo, multi-tasking. Ova „sposobnost“ obavljanja više poslova odjednom, stvara površno razmišljanje, što utiče na sposobnost udubljivanja u problem, u intelektualno zahtevnim situacijama.
  9. Borite se protiv dosade. Mete vaše pažnje treba da budu privlačne, pa napravite od njih neko takmičenje ili igru. Od dosadnog, svakodnevnog posla, napravite sebi razonodu i počnite da ga posmatrate iz što više uglova. Nađite način da promenite ritam svoje pažnje, ne dozvolite da vam postane dosadna obaveza.
  10. Naterajte svoje emocije da rade za vas. Postanite strastveni, to će poboljšati pažnju. I negativne i pozitine emocije će „upaliti“. Smrtna kazna za učenje je dosada. Pitajte bilo kog nastavnika u školi, koliki to problem stvara učenicima.
  11. Vežbajte. Postizanje koncentracije se samo malo razlikuje od usavršavanja udarca u golfu. Morate da vežbate. Posvetite se objektu svoje pažnje. Uključite sva čula, zapazite što više detalja. Zahvaljujući ovakvim vežbama, i svakodnevni život će vam biti obogaćeniji.
  12. Naučite da meditirate. Vidite koliko dugo možete da se fokusirate na disanje i da držite misli na distanci. Obratite pažnju na sve što ima veze sa disanjem, i ni na šta drugo. Slušajte zvuk vazduha, sa svakim udahom. Osetite puls u vratu. Ukoliko ga ne osećate, lezite, i osetićete ga u leđima, ili okrenite glavu na jastuk, i čućete ga. Obratite pažnju na ritam otkucaja i njihovo lagano usporavanje. Osetite kako tenzija izlazi iz vaših mišića, prvo u vilici, pa u trupu, i zatim, u nogama. Meditacija ne samo da vas uči kako da se skoncentrišete, nego i snižava pritisak i doprinosi smirenosti uma.
Loading...
loading...
----