Kako meditirati: 11 saveta za početnike

meditacijaNa određenom nivou, meditacija je sredstvo koje nam pomaže da se izborimo sa stresom, dobra za za fizičko zdravlje, ublažava hronične bolove, pomaže nam da bolje spavamo i osećamo se srećnijim i spokojnijim.

Međutim, na dubljem nivou, medicatija je put u nepoznato. Pomaže nam da nađemo smisao i ključ misterioznog pitanja: ko smo zapravo?

Kada počnete sa meditacijom, primetićete koliko je um zapravo neposlušan. Većina ljudi se šokira time što im misli neprestano lutaju. Postavljamo sebi filozofska pitanja o svojoj prošlosti ili budućnosti, ali se u razmišljanju o tome neprestano upliću svakodnevni problemi i sitnice. Nakon nekog vremena može Vam se desiti da se jako skoncentrišete na neku određenu situaciju ili stvar, ali na pogrešan način, kako biste odstranili sve te misli koje Vam odvraćaju pažnju, tako da sve počne da liči na nekakav ludački film.

Zato kada počnete da meditirate, nemojte se previše opterećivati time što Vam misli lutaju. To je sasvim normalno. S vremenom ćete naučiti da spontano i bez previše napora razmišljate o onome o čemu želite i lakše ćete doći do željenog spokoja i jasnoće misli.

Sada ćemo dati nekoliko praktičnih saveta kako da uopšte počnete sa ovom praksom ako do sada niste meditirali.

1.Položaj

Bez obzira na to da li sedite na stolici ili nogu prekrštenih na podu, neka Vam kičma bude ispravljena i glava uzdignuta. Ako ste previše opušteni ili napeti, misli će Vam lutati. Telo i um su neraskidivo povezani, pa samim tim, ako zauzmete pravilan položaj tela, i um će Vam „pravilnije“ raditi. Kako biste se bolje ispravili, zamislite da Vam glava dodiruje nebo.

2.Oči

Pokušajte da držite otvorene oči. To pomaže da se osećate prisutnijim u sadašnjem momentu. Samo oborite oči i neka Vam pogled ne bude previše oštar. Ako zatvorite oči, veća je verovatnoća da će Vam na pamet padati svakakve misli i stvari koje će Vam odvraćati pažnju. U svakom slučaju, radite ono što Vam više odgovara. Nekim ljudima više odgovara da sklope oči tokom meditacije. Pokušajte i jedno i drugo, pa sami procenite šta je bolje za Vas.

3.Fokus

Uobičajena je stvar da svesno nismo u „sadašnjem“ trenutku. Na primer, potpuno mehanički vozimo kola, a razmišljamo o nečemu sasvim drugom. Iznenada stižemo na odredište, a ni ne sećamo se same vožnje. Zato je meditacija odličan način da se „probudite“. U suprotnom, možete propustiti mnogo različitih iskustava jer ste psihički odsutni. Da vidimo šta se u ovom kontekstu podrazumeva pod „fokusom“. Obično tu reč uzimamo kao sinonim za koncentraciju. Primera radi, kao da koristite svoj um poput ručne lampe koju usmerite na samo jednu stvar. Međutim, kad je u pitanju meditacija, ovakav pristup nije od koristi, jer je previše „oštar“. Fokus u kontekstu meditiranja znači da lagano i bez napora usmeravate pažnju na sve što Vam pada na pamet. Za vežbe fokusiranja je dobro koristiti disanje. Disanje je poput prirodnih vrata koje povezuju ono što je spolja i ono što je unutra. Jedan zen majstor je rekao: „Pažnja dolazi niotkuda. Nema nikakav uzrok. Ne pripada nikome“.

4.Disanje

Usmeravanje pažnje na disanje je savršen način da se fokusirate na sadašnji momenat. Razmišljajte o tome kako udišete i izdišete. Nema potrebe da na bilo koji način „regulišete“ disanje – samo se opustite i normalno dišite.

5.Brojanje udisaja i izdisaja

Ako imate problema sa fokusom, za početak počnite da brojite udisaje – to je jedan od najstarijih metoda meditacija. Kako izdišete, polako brojte – jedan, dva, tri, četiri. Zatim se vratite na „jedan“. Kad god primetite da su Vam misli odlutale i da ste u brojanju stigli do trideset i tri, prosto se vratite na početak. Na ovaj način, „jedan“ je kao vraćanje u sadašnjost bez brojanja unazad.

6.Misli

Ako Vam se neprestano nameću razne misli, bez previše napora ih „odstranite“ tako što ćete se ponovo fokusirati na disanje. Nemojte pokušati da ih zaustavite na silu, to će Vas samo uznemiriti. Zamislite da Vam je u posetu nenajavljeno došao neko za čije društvo niste raspoloženi: pozdravićete ga i zatim ljubazno zamoliti da ode. Zatim se polako vratite na disanje.

7.Emocije

Teško je prepustiti se meditaciji ako se borite sa jakim emocijama. Razlog tome je što emocije izazivaju mnoštvo misli i „priča“. To posebno važi za bes, stid i strah; oni će kreirati priče koje se neprekidno ponavljaju. Bes i stid nas teraju da razmišljamo o prošlosti. Strah nagoni na razmišljanje o budućnosti i neprekidno postavlja pitanja koja počinju sa: „Šta ako…?“. Da biste se izborili sa jakim emocijama tokom meditacije, fokusirajte se na telesne doživljaje izazvane emocije. To može biti, na primer, stezanje u grudima kao posledica straha, ili nervoza u želucu zbog gneva. Nemojte razmišljati o emocijama i tome šta ih je izazvalo, već se fokusirajte na svoje telo. Na ovaj način ćete „proraditi“ te emocije, a nećete se preopteretiti onim što ih je izazvalo.

8.Tišina

Tišina isceljuje. Postoji mnogo vrsta „muzike za meditiranje“, ali ništa se ne može meriti sa tišinom. Muzika ili bilo kakav drugi zvuk Vam mogu zbrkati misli i odvući pažnju. Kada sedimo u potpunoj tišini, lakše „proživljavamo“ ono što naš um radi u datom momentu. Zato postojanost i smirenost lakše postižemo meditirajući u potpunoj tišini. Kada i spolja i iznutra vlada tišina, lakše ćete se opustiti.

9.Trajanje meditacije

Počnite sa 10 minuta i meditirajte duže samo ako osećate da je ovo vreme prekratko. Nemojte meditirati duže ukoliko niste spremni za to. S vremenom ćete produžiti vreme meditacije i do 25 minuta. Za to vreme lako možete smiriti um bez previše stresa koji će se odraziti kroz telesnu napetost. Što je najvažnije, ne obazirite se na pravila. Neki ljudi uživaju u meditaciji koja traje i više od sat vremena, dok drugi ne mogu da sede mirno duže od 10 minuta. Radite onako kako Vama najviše odgovara.

10.Mesto

Važno je naći posebno mesto gde ćete sedeti i meditirati. Možete napraviti čak i mali, simbolični oltar naspram koga ćete sedeti tokom meditacije. Tu možete postaviti svećicu ili predmete koji za Vas imaju posebno značenje. Takođe, za oltar možete uzeti i predmete koje slučajno nalazite i dopadaju Vam se, poput kamenčića, školjki ili cveća.

11.Zadovoljstvo

Najvažnije od svega je da uživate u meditaciji. Pokušajte da meditirate sa osmehom na licu. Volite sebe. Počnite sa kratkim, svakodnevnim meditacijama, to će Vam pomoći da meditacija postane deo Vaše svakodnevne rutine.

Loading...
loading...
----