kako kontrolisati besOtkrijte šta način na koji ispoljavate bes govori o vama, a onda pronađite zdraviji vid izražavanja emocija.
Kad vas neko naljuti, reagujete impulsivno – bes vas gotovo zaslepi, pa ste u stanju da kažete i ono što ne mislite?

Vreme je da naučite da kanališete ljutnju. Gubitak kontrole u ponašanju jednako kao zadržavanje negativnih osećanja može narušiti zdravlje – pojačati percepciju bola, izazvati depresiju i povećati rizik od srčanih oboljenja. S druge strane, zdravija reakcija može ublažiti stres, umanjiti rizik od kardiovaskularnih i mentalnih bolesti i poboljšati odnose s okolinom. Ako vam sve to zvuči kao nemoguća misija, onda se varate. Eksperti se slažu u mišljenju da MOŽEMO efikasnije i konstruktivnije kontrolisati bes. Dakle, otkrijte kako se ljutite i naučite to da korgujete.

VAŠ STIL: REAKTIVAN
Na ličnu uvredu ili učinjenu nepravdu reagujete istog trenutka, verovatno – uz viku i treskanje vratima. Na ovaj način nećete postići mnogo. Naprotiv, ljudi će prestati da vas poštuju i početi da vas doživljavaju kao agresivnu osobu koja maltretira druge da bi ostvarila svoje namere. S druge strane, osobe koje lako eksplodiraju – često kasnije osećaju grižu savesti, krivicu i sram, jer su svesne da su nekoga povredile. Takođe, zbog ovakvog ponašanja trpi i zdravlje. Istraživanja pokazuju da ovaj tip pokazivanja ljutnje povećava rizik od srčanih oboljenja.
Promenite ponašanje
Ohladite glavu: Cilj vam nije da eksplodirate, već da razmislite o svojim osećanjima. Ljudi koji burno reaguju obično smatraju da su pribrane osobe slabići, da im nedostaje hrabrosti. Međutim, ništa ne može biti dalje od istine – čekanje i strpljenje znak su snage, jer odražavaju sposobnost samokontrole.
Kako kontrolisati bes
Dišite: Kad osetite nalet izliva besa – ubrzan rad srca, rumenilo u licu i zategnutost mišića – duboko udahnite deset puta. Ova tehnika omogućiće promet ekstrakiseonika u organizmu i priliv smirujućih hormona, poput serotonina.
Osmislite strategiju: Kad se uspori rad srca – obično za desetak minuta (kod nekih ljudi i za sat vremena) – to je znak da ste prošli impulsivnu fazu. Tada je OK da pokažete svoje nezadovoljstvo situacijom, ali na zdrav, konstruktivan način. Na vama je da formulišete racionalan odgovor kako biste istovremeno očuvali samopoštovanje, ali i odnos s određenom osobom, i to pre nego što progovorite

Smislite taktiku na duge Staze: Ekperti preporučuju uključivanje meditacije ili joge u svakodnevni život. Obe tehnike opuštanja efikasne su u ublažavanju hroničnog besa. Inače, stručnjaci smatraju da je bes poput loše navike – što češće gubite živce, to više osećate potrebu da prolazite kroz takvo stanje.

VAŠ STIL: PASIVNO-AGRESIVNI
Većina nas povremeno ispoljava negativna osećanja na ovaj način. No pasivno-agresivno ponašanje (indirektni napadi na drugu osobu, sabotaža ili ogovaranje, namerno izbegavanje međusobnih susreta, ignorisanje, pravljenje smicalica…) lako je uočiti, a ono može izazvati baš ono što ste želeli na prvom mestu da izbegnete – otvoreni sukob. Podjednako problematično jeste i to što pasivno-agresivni ljudi provode mnogo vremena razmišljajući o tome da su povređeni i da im je učinjena nepravda, što kod njih izaziva emotivne i fizičke neprijatnosti (bol i anksioznost).
Promenite ponašanje:
Prepoznajte emocije: Pasivno-agresivni ljudi često smatraju da nemaju pravo na snažne emocije. Prvi korak u rehabilitaciji jeste da priznate sebi da vas je neko povredio i da ste ljuti zbog toga.
Proverite sebe: Niste sigurni da ste pasivno-agresivan tip? Zapitajte se kako biste se
osećali da se neko ovako poneo prema vama. Ako je odgovor “loše”, onda prestanite da radite to što radite.
Razgovarajte sa sobom (u ogledalu):
Ako imate problema u sučeljavanju s osobom koja vas je povredila, onda prvo uvežbajte
Ako se ponašate kao da je sve u redu, mada nije tako, možete se i bukvalno razboleti. Zadržavanje negativnih emocija narušava samopouzdanje, jer se osećate slabo i nesposobno da zadovoljite svoje potrebe. S vremenom takvo emotivno stanje može uzrokovati psihičke smetnje i depresiju. Takođe, moguća je anksiznost, a brojne studije pokazuju da potiskivanje besa može rezultirati srčanim tegobama, digestivnim smetnjama i depresijom na isti način kao i nekontrolisano izlivanje besa. Usled zadržavanje besa,oslobađa se hormon stresa, što ostavlja posledice na kardiovaskularni sistem.
Promenite ponašanje:
Naučite da prepoznate bes: Osobe koje izbegavaju sukobe i ispoljavanje osećanja često ne mogu prepoznati uvrede drugih ljudi. Ako uhvatite sebe da neprekidno negativno razmišljate (ili pričate) o nekom, ili osečate da ste pod stresom – analizirajte skorašnje interakcije s ljudima dabiste otkrili ključni događaj.
Suočite se sa strahovima: Potreba za izbegavanjem obično proističe iz neke skrivene brige ili straha, poput onog da će se odnos okončati ukoliko kažete šta osečate.
Vežbajte! Naterajte sebe da budete čvrsti, odlučni i direktni u odnosu s drugom osobom, i to bar jednom dnevno. Što se više budete navikavali, osetićete više sigurnosti i otkriti da će vam biti lakše da izađete na kraj i u drugim sličnim situacijama.

VAŠ STIL: DIREKTAN
Nemate nikakvih problema da prepoznate šta osećate, ali umesto da kažete ono što vam prvo padne na um – formulišete racionalan, konstruktivan odgovor koji nikoga ne vređa. To je idealna reakcija. Naravno, samo tako nastavite. Direknost je najefikasniji metod kanalisanja besa u pozitivno rešenje. Ovakvim ponašanjem pokazujete da poštujete tuđa osećanja i potrebe, ali i da držite do sebe i svojih osećanja.
Takode možete…

Birajte svoje bitke: Ne zahteva baš svaka situacija reakciju. Na primer, ako vaša prijateljica svaki škakljiv razgovor pretvara u burnu svađu, najbolje bi bilo da prihvatite da vas je jednom izneverila i zaboravite na događaj.

Nastavite da usavršavate komunikacione veštine: Iako ste asertivni u većini oblasti života, moguće je da naglašeno ili slabo reagujete na određene ljude. To je ubičajeno među nekim članovima porodice. Da biste otkrili kako da izađete na kraj s ovakvim situacijama, pročitajte opis i savete za druge stilove besa, te pokušajte da utvrdite svoju šemu: reagujete li u nekim situacijama pasivno agresivno ili izbegavate svaki kontakt? Ako je tako, modifikujte reakcije i u takvim situacijama.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.