Kada govorimo o vežbanju, uglavnom mislimo na trčanje, vežbanje u teretani ili na intenzivne treninge snage. Međutim, za decu je fizička aktivnost poput igre. Mališani vežbaju na časovima fiskulture u školi, dok jurcaju školskim dvorištem na odmoru, na časovima baleta ili na treningu fudbala, dok voze bicikl ili se jednostavno igraju sa društvom na ulici.
Plivanje, šetnja do prodavnice, penjanje uz stepenice, od najranijeg uzrasta je svako kretanje značajno za mališane. Čak i ako je reč o bebi koja je tek prohodala, korisno je da dete vozi balans bicikl i tako bude aktivno i stiče osećaj za ravnotežu.
Kada je odmalena fizički spreman, mališan se oseća bolje, ostaje zdraviji i može da uživa u brojnim prednostima kako raste i razvija se. Što ranije dete počne da dolazi u formu, to će se više smanjiti rizik od brojnih bolesti. O benefitima i uticajima rekreacije na razvoj dece čitajte u nastavku.
Fizička aktivnost jača srce
Srce je mišić, i kao i drugi mišići, njegove performanse se poboljšavaju kada se redovno izaziva vežbanjem. Jačanje srčanog mišića može pomoći u sprečavanju srčanih bolesti, čak i u ranom detinjstvu. Zbog toga se preporučuje da mališani svakodnevno provedu minimum sat vremena u aktivnoj igri na otvorenom. Da li će to biti slobodna igra poput jurki, vožnja bicikla, penjanje na raznim spravama na igralištu ili na drvetu u parku, sasvim je svejedno.
Vežbanje nema pozitivan uticaj samo na srce, već na čitav kardiovaskularni sistem. Smanjuje količinu štetnog holesterola i masti u krvi. Takođe, povećava fleksibilnost zidova krvnih sudova i pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Premda deluje kao zanemarljiv podatak, s obzirom da je reč o deci, ipak su ovo faktori koji smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara u odraslom dobu.
Bitan je podatak i da redovna fizička aktivnost sprečava nakupljanje šećera u krvi tako što pokreće mišiće da preuzmu više glukoze iz krvotoka i koriste je za energiju. Na ovaj način se smanjuje opasnost od razvoja dijabetesa, kako u detinjstvu, tako i kada dete odraste.
Vežbanje čini pluća efikasnijim
Naporan rad povećava kapacitet pluća, što za rezultat ima da organizam dobija više kiseonika. Istovremeno se više ugljen-dioksida i drugih otpadnih gasova izbacuje iz tela. Redovno vežbanje pomaže u sprečavanju pada unosa kiseonika koji se javlja prirodno sa godinama ili kao rezultat neaktivnosti.
Kada je reč o deci i njihovom razvoju, postoje istraživanja koja povezuju fizičku aktivnost sa zapreminom pluća. Prema jednoj takvoj studiji, rad na poboljšanju kondicije tokom detinjstva i adolescencije doprinosi većem volumenu pluća u odraslom dobu. Ipak, veza između vežbanja i kalibra disajnih puteva nije potvrđena.
Vežbanjem se kontroliše težina
Fizički aktivna deca su retko (skoro nikad) gojazna i nemaju problem sa viškom kilograma. Za razliku od dece koja dosta vremena provode sedeći, mališani koji su stalno u pokretu troše više kalorija. Dakle, kod njih nema neiskorišćenih kalorija koje će se akumulirati u vidu masnih naslaga. Fit dete, odnosno dete koje redovno trči, igra se, vozi bicikl, pliva troši energiju, a može imati i manjak kalorija čime se težina drži na optimalnom nivou. Uhranjeno dete, bez problema sa kilažom ima manje rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja.
Fizička aktivnost jača kosti i povećava nivoe energije
Baš kao što mišići postaju snažniji kada su fizički pod stresom, kosti takođe reaguju jačanjem. Odrasli počinju da gube koštanu masu u dvadesetim godinama, ali oni koji redovno vežbaju dostižu veću gustinu kostiju od onih koji to ne čine. Povećana gustina kostiju pomaže u sprečavanju osteoporoze, stanja u kojem kosti slabe i postaju porozne i krhke.
Iako vama možda deluje nemoguće da vaše dete može biti energičnije od onog što trenutno jeste, redovno vežbanje ga može učiniti još energičnijim. Zapravo, što je fizički aktivnije to više energije dete ima, a to mu opet omogućava da bude aktivno i manje se umori. Ovo funkcioniše poput začaranog kruga.
Vežbanje i emocionalno blagostanje deteta
Osećaj smirenosti i blagostanja nakon vežbanja nije rezervisan samo za odrasle. Naime, tokom treninga ili bilo kog oblika fizičke aktivnosti i kod dece i kod odraslih se povećava nivo serotonina, tzv. hormona sreće. U pitanju je hemikalija koju naše telo proizvodi, a koja reguliše naše raspoloženje i može da poveća energiju i snagu naših nervnih ćelija.
Povećani nivoi serotonina u centralnom nervnom sistemu povezani su sa osećajem blagostanja, povećanjem apetita i smanjenjem depresiivnog raspoloženja.
Problem “sedentarnog detinjstva”
Nije tajna da deca i tinejdžeri provode mnogo više vremena sedeći nego što je to bilo ranije. Svakodnevno su ispred ekrana, bilo da je reč o televiziji, pametnim telefonima, tabletima ili računarima. Sedentarni stil života, pogotovo u ranim godinama uzrok je sve većeg broja gojazne dece.
Jedan od najboljih načina da podstaknete mališane da budu aktivniji jeste da ograničite količinu vremena provedenog ispred ekrana. Roditeljima se posebno napominje da mediji bilo koje vrste ne bi trebalo da stoje između deteta i njegove potrebe za odmorom i snom. Za decu uzrasta 2 do 5 godina trebalo bi ograničiti crtaće na sat vremena ili manje, dok bebe ne bi trebalo uopšte da budu izložene ekranima.
Ako već gledaju dečije emisije ili crtane filmove, važno je ne samo da bude dozirano, već i da to bude program visokog kvaliteta. U sobi u kojoj dete spava nema mesta televizoru, telefonu, video igricama. Takođe, isključite ekrane tokom obroka.
Koliko je vežbe dovoljno?
Roditelji mogu da pomognu deci da budu aktivna svakog dana. Podsticaji u vidu zajedničkih šetnji, odlaska u park ili na igralište su i više nego korisni. Što se tiče pitanja “dovoljnog” vežbanja, preporučena “dnevna doza” za decu mlađu od tri godine je najmanje 3 sata, i to lagane i energične igre. Dakle, treba stimulisati mališane kako na šetnju, tako i na vožnju bicikla bez pedala, guralice ili na skakanje i trčanje.
Nešto stariji predškolci trebalo bi da provedu ceo dan u aktivnoj igri, a poželjno je da to bude minimum 3 sata dnevno što laganih i umerenih, što energičnih aktivnosti. Deca školskog uzrasta, pa i tinejdžeri treba da budu intenzivno aktivni najmanje 60 minuta, a idealno je da tri puta nedeljno imaju trening za jačanje kostiju i mišića.
Mala deca ne bi trebalo da budu neaktivna duže vreme, ne više od 1 sat osim ako ne spavaju. Deca školskog uzrasta ne bi trebalo da budu neaktivna duže od 2 sata. S obzirom na sve zdravstvene prednosti koje mališani mogu imati dok rastu i u odraslom dobu, odgovornost roditelja je još veća da ih podstaknu na kretanje.
